Skrivena masnoća u telu, odnosno potkožna i viscelarna mast, može da predvidi pojavu Alchajmerove bolesti čak 20 godina ranije nego simptomi. Istraživači sa Washington University School of Medicine, prema studiji predstavljenoj na godišnjem sastanku Radiological Society of North America, doveli su u vezu specifičnu vrstu telesne masti sa abnormalnim proteinima u mozgu koji su obeležje Alchajmerove bolesti, a koji se javljaju i do 20 godina pre nego što se pojave najraniji simptomi demencije.
Do 2050. broj obolelih od Alchajmerove bolesti mogao bi da se udvostruči, ako se ne pronađe lek
Studija naučnika sa Washington University School of Medicine otkriva ključne uvide o tome zašto gojaznost može da poveća rizik od Alchajmerove bolesti, ali takođe se navodi da modifikacije načina života usmerene na smanjenje viscelarne masti mogu da utiču na razvoj Alchajmerove bolesti.
– Ovaj ključni rezultat je otkriven jer smo istraživali patologiju Alchajmerove bolesti već u srednjem životnom dobu, u periodu od 40. do pedesetih godina – kada je patologija bolesti u najranijim fazama, a potencijalne modifikacije kao što su gubitak težine i smanjenje visceralne masti su efikasnije kao sredstvo za sprečavanje ili odlaganje pojave bolesti – istakla je glavni autor studije dr Mahsa Dolatshahi, istraživač na Mallinckrodt Institute of Radiology (MIR) pri Washington University School of Medicine u Sent Luisu, Misuri.
Stručnjaci procenjuju da bi do 2050. broj obolelih mogao skoro da se udvostruči ukoliko se ne dođe do razvoja medicinskih otkrića za sprečavanje ili lečenje Alchajmerove bolesti. S tim u vezi, za ovu studiju, istraživači su se fokusirali na vezu između faktora koji mogu da se promene u vezi sa životnim stilom, kao što su gojaznost, raspodela telesne masti i metabolički aspekti, i patologija Alchajmerove bolesti.
Analizirano kako skrivena masnoća utiče na taloženje amiloida i tau proteina kod Alchajmerove bolesti
U studiji je učestvovalo ukupno 80 kognitivno normalnih osoba srednjih godina prosečne starosti od 49,5 godina, i od tog broja je bilo 62,5 odsto žena. Oko 57,5 procenata učesnika bilo je gojazno, a prosečan indeks telesne mase (BMI) učesnika bio je 32,31.
Učesnici su bili podvrgnuti pozitronskoj emisionoj tomografiji mozga (PET), magnetnoj rezonanci tela i metaboličkoj proceni (merenja glukoze i insulina), kao i lipidnoj proceni (merenje nivoa holesterola). MRI skeniranje abdomena je urađeno kako bi se izmerio volumen potkožne masti i visceralne masti (duboko skrivena mast koja okružuje organe).
– Istraživali smo vezu BMI, visceralne masti, potkožne masti, frakcije masti u jetri, masnog tkiva butine i mišića, kao i otpornosti na insulin i HDL (dobar holesterol), sa taloženjem amiloida i tau proteina kod Alchajmerove bolesti – objasnila je dr Dolatshahi, koja je i član Raji Lab at MIR Neuroimaging Labs Research Center.
Otkriveno da skrivena masnoća utiče na dva karakteristična patološka proteina Alchajmerove bolesti
Skeniranje mišića butine je korišćeno za merenje zapremine mišića i masti. Patologija Alchajmerove bolesti je merena korišćenjem PET skeniranja sa tragačima koji se dovode u vezu sa amiloidnim plakovima i tau proteinima koji se akumuliraju u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Rezultati studije otkrili su da viši nivoi visceralne masti imaju veze sa povećanjem amiloida, što čini 77 odsto efekta visokog BMI na akumulaciju amiloida. Druge vrste masti nisu objasnile povećanu Alchajmerov patologiju u vezi sa gojaznošću.
– Naša studija je pokazala da je veći nivo visceralne masnoće doveden u vezu sa višim PET nivoima dva karakteristična patološka proteina Alchajmerove bolesti — amiloida i tau proteina. Prema našim saznanjima, studija je jedina koja pokazuje ove nalaze u srednjim godinama, kada su naši učesnici decenijama daleko od razvoja najranijih simptoma demencije koja je rezultat Alchajmerove bolesti – ističe dr Dolatshahi.
Visceralna gojaznost negativno utiče na mozak
Studija je takođe pokazala da veća insulinska rezistencija i niži HDL imaju veze sa visokim nivoom amiloida u mozgu. Efekti visceralne masnoće na amiloidnu patologiju su delimično smanjeni kod ljudi sa višim nivoom „dobrog“ HDL holesterola. Ključni nalaz studije je i da će kontrola rizika od pojave Alchajmerove bolesti kod gojaznosti morati da uključi ciljanje povezanih metaboličkih i lipidnih problema, koji se često javljaju sa većim telesnim mastima.
Iako su prethodne studije pokazale ulogu visokog BMI indeksa u oštećivanju ćelija mozga, nijedna slična studija nije istraživala razliku uloge visceralne i potkožne masti ili metaboličkog profila, posebno u pogledu Alchajmerove amiloidne patologije već u srednjim godinama.
Analiza je pokazala da je grupa ispitanika sa visokim sadržajem visceralne masti pokazala niži protok krvi u celom mozgu. S druge strane, nije primećena značajna razlika u cerebralnom protoku krvi u grupama sa visokim naspram niskim potkožnim mastima.
– Saznanje da visceralna gojaznost negativno utiče na mozak otvara mogućnost da tretman modifikacijama načina života ili odgovarajućim lekovima za mršavljenje može da poboljša cerebralni protok krvi i potencijalno smanji teret i smanji rizik od Alchajmerove bolesti – naglašava dr Dolatshahi. .
