Zašto jedan tip demencije češće pogađa mlade osobe i koji su simptomi

Frontotemporalna demencija (FTD) predstavlja grupu neurodegenerativnih oboljenja kod kojih dolazi do propadanja nervnih ćelija u frontalnim i temporalnim režnjevima mozga. Ovi delovi mozga odgovorni su za ponašanje, ličnost, donošenje odluka i jezik, zbog čega su prvi simptomi često povezani sa promenama u ponašanju i komunikaciji.

Zašto frontotemporalna demencija pogađa mlađe osobe

Za razliku od drugih oblika demencije, FTD je ređa (čini oko 10-20 odsto slučajeva), ali je specifična po tome što se znatno češće javlja kod mlađih osoba, najčešće između 45. i 64. godine života.

Upravo ova činjenica je čini posebno izazovnom za dijagnostiku, jer se simptomi često pogrešno pripisuju stresu, psihijatrijskim poremećajima ili promenama ličnosti.

Glavni razlog zbog kojeg se frontotemporalna demencija javlja ranije u odnosu na druge oblike demencije leži u lokalizaciji oštećenja u mozgu. Frontalni i temporalni režnjevi, koji su primarno pogođeni, odgovorni su za kompleksne funkcije koje se razvijaju i koriste tokom odraslog doba poput socijalnog ponašanja, kontrole impulsa i jezika.

Kod FTD dolazi do ranog propadanja neurona u regijama koje ne utiču direktno na pamćenje u početnim fazama, izraženijih promena u ponašanju pre nego u kognitivnim funkcijama i sporijeg prepoznavanja bolesti zbog atipične kliničke slike.

Dodatno, značajan faktor je i genetika. Oko 10-20 odsto slučajeva povezano je sa naslednim mutacijama, najčešće u genima C9ORF72, MAPT i GRN, što može da dovede do pojave bolesti u mlađem životnom dobu.

Simptomi: Od promena ličnosti do problema sa govorom

Klinička slika frontotemporalne demencije varira u zavisnosti od tipa bolesti i zahvaćenih moždanih regija, ali se najčešće ispoljava kroz:

• nagle i izražene promene ličnosti
• impulsivno i društveno neprikladno ponašanje
• gubitak empatije i emocionalne reakcije
• apatiju i gubitak interesovanja
• poteškoće u planiranju i organizaciji. 

Kod određenih oblika dominiraju jezički poremećaji, uključujući otežano pronalaženje reči, nerazumevanje govora i smanjenu sposobnost komunikacije.

Važno je naglasiti da osobe često nemaju uvid u svoje stanje, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti.

Zašto se simptomi često pogrešno tumače?

Zbog toga što se frontotemporalna demencija ne manifestuje tipičnim gubitkom pamćenja u početku, simptomi se često pogrešno interpretiraju kao depresija, anksioznost, poremećaji ličnosti ili problemi u ponašanju.

To dovodi do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i neadekvatnog lečenja u ranim fazama bolesti.

Klinički tipovi frontotemporalne demencije

Frontotemporalna demencija obuhvata tri glavna klinička oblika.

1. Bihejvioralna varijanta (bvFTD)

Najčešći oblik, karakterišu ga promene u ponašanju, ličnosti i rasuđivanju, dok pamćenje može da ostane relativno očuvano u početku.

2. Primarna progresivna afazija (PPA)

Dominantno zahvata govor i jezik. Vremenom dolazi do sve većih problema u komunikaciji, a u kasnijim fazama i do potpunog gubitka govora.

3. Poremećaji kretanja

Uključuju retke sindrome povezane sa problemima motorike, ukočenošću, gubitkom ravnoteže i koordinacije.

Genetski faktori i povezana oboljenja

Nasledni oblici FTD često su povezani sa mutacijama koje mogu dovesti i do drugih neuroloških bolesti, uključujući amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS). U nekim slučajevima dolazi do preklapanja simptoma demencije i bolesti motornih neurona.

Ova povezanost dodatno objašnjava zašto bolest može da se javi ranije i da ima kompleksniju kliničku sliku.

Dijagnostika i izazovi u prepoznavanju bolesti

Ne postoji jedinstven test koji može sa sigurnošću da potvrdi frontotemporalnu demenciju. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke procene simptoma, neuropsiholoških testova i snimanja mozga (MRI, PET). Cilj je pre svega isključivanje drugih uzroka sličnih simptoma.

Lečenje i tok bolesti

Za sada ne postoji terapija koja može da zaustavi ili izleči frontotemporalnu demenciju. Terapijski pristup je usmeren na ublažavanje simptoma, posebno onih koji se odnose na ponašanje.

Određeni lekovi, poput antidepresiva i selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), mogu da pomognu u kontroli simptoma, dok se antipsihotici koriste uz oprez zbog mogućih neželjenih efekata.

Podizanje svesti o tome da demencija nije isključivo bolest starijih može da doprinese bržem prepoznavanju i adekvatnijem pristupu lečenju.

(eKlinika.rs)