Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Multipla skleroza ponekad počinje svakodnevnim stanjima poput zamora i loše koncentracije

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 19. 08. 2022.

Statistika upozorava da je kod mlađe populacije ova bolest vodeći uzrok invaliditeta izazvan ne-traumatskim razlozima, a poznata je kao veliki imitator u smislu pojave ostalih neuroloških simptoma, objašnjava dr Olivera Tamaš, neurolog

multipla skleroza Ass dr Olivera Tamaš: Nije svaka terapija pogodna za svakog pacijenta i odluku o izboru terapije lekar donosi ne samo na osnovu kliničke slike, već i drugih faktora Foto: Shutterstock/privatna arhiva

Multipla skleroza (MS) je ozbiljno autoimuno, zapaljensko i neurodegenerativno oboljenje mozga, kičmene moždine i optičkog nerva. Radi se o hroničnoj bolesti od koje u svetu boluje oko 2.8 miliona ljudi, a kod nas se broj obolelih kreće u rasponu od 8000 do 12000 obolelih.

Multipla skleroza, najveći imitator simptoma drugih neuroloških bolesti

Multipla skleroza se ispoljava različitim neurološkim simptomima. Mehanizam poremećaja je takav da dolazi do poremećaja (prekida) protoka informacija u mozgu, i između mozga i tela. U njenoj osnovi je poremećaj imuniteta.

– Bolest je autoimuna i dovodi do oštećenja mijelina (omotača nervnih vlakana). Koji simptomi bolesti će se ispoljiti, zavisi od toga koja vrsta i broj tih nervnih vlakana će biti zahvaćen. Bolest najčešće počinje u najproduktivnijem periodu života, između 20. i 40. godine. Ređe, može se javiti u svakoj životnoj dobi, od pedijatrijske, do starije. MS je češća kod žena nego kod muškaraca (odnos pojave 3:1), a karakterišu je česta pogoršanja, poznata kao relapsi – kaže za eKlinika portal asist. dr Olivera Tamaš, neurolog Klinike za neurologiju Univerzitetskig Kliničkog centra Srbije.

Najčešći simptomi zbog kojih se sumnja da je u pitanju multipla skleroza

Dr Tamaš ističe da se radi o neurološkom oboljenju, čiji simptomi mogu da budu podmukli, vrlo različi, ali i da zavaraju.

Variraju od blage ukočenosti i problema sa hodanjem, preko peckanja, trnjenja i utrnulosti, poremećaja mokrenja, defekacije (pražnjenja creva), pa i slepila. Kod pacijenata su prisutni i bolni mišićni grčevi, teškoće sa koordinacijom i ravnotežom, govorom ili gutanjem, poremećaj seksualnih funkcija… Ne smemo zanemariti veliki broj na prvi pogled nevidljivih, često prisutnih simptoma, poput poremećaja pažnje, koncentracije, usporeno procesuiranje i hroničnu zamorljivost. Nažalost, značajan broj obolelih posle više od 15 godina trajanja bolesti biva funkcionalno onesposobljen. Multipla skleroza može da dovede i do potpune oduzetosti, paralize i konačno, trajnog invaliditeta – navodi naša sagovornica.

Da li se multipla skleroza nasleđuje

MS je multifaktorijalna bolest i ne spada u nasledne bolesti koje se prenose po Mendelovim zakonima nasleđivanja. Postoji, navodi dr Tamaš, verovatnoća da je u okviru nekih porodica genetska predispozicija veća (familijarna forma bolesti), pa se može i češće javiti, u procentu od 15-20 odsto. Međutim, da bi se bolest ispoljila, neophodno je sadejstvo drugih faktora, pre svega faktora životne sredine, loših životnih navika i slično.

– Kako je MS bazično poremećaj imuniteta, moguće je da pacijenti koji imaju MS boluju i od drugih udruženih autoimunih bolesti. Najčešće su u pitanju Hašimoto tireoiditis, sistemski eritemski lupus i slične. Stres može da bude okidač za akutno pogoršanje bolesti. Smatra se da multipla skleroza ne utiče na fertilitet, trudnoću i porođaj. Ali, kako je poremećaj seksualne funkcije prisutan kod 60 odsto muške i čak 90 odsto ženske populacije, ne možemo reći da nema, uticaj na reproduktivno zdravlje – navodi neurolog.

Dijagnostika u ranoj fazi bolesti značajna zbog pravovremenog uključivanja terapije

Kriterijumi i protokoli za utvrđivanje i postavljanje dijagnoze MS danas su svedeniji i značajno uprošćeni u odnosu na raniji period, kaže dr Tamaš. Najvažniji cilj je da dijagnoza bude tačna i blagovremena.

– Nekada se na potvrdu dijagnoze čekalo i godinama. Danas je to neki okvir od mesec dana, koji daje mogućnost da se krene sa pravovremenim lečenjem, najkasnije unutra tri meseca. Lečenje lekovima koji menjaju prirodan tok bolesti ima ulogu u dugoročnom očuvanju zdravlja mozga i očuvanju dugoročne funkcionalnosti obolelih. Što se tiče dijagnostičkih metoda, ne postoji specifični dijagnostički marker na osnovu kog možemo da kažemo da se radi o multiploj sklerozi, već se sprovode određeni koraci u procesu postavljanja dijagnoze. Zbog toga je od najvećeg značaja prepoznavanje i nezanemarivanje tipičnih simptoma – objašnjava dr Tamaš i detaljnije objašnjava proceduru koja dovodi do potvrđivanja dijagnoze:

Dijagnostičke metode potvrde postojanja MS

– Neurološki pregled može da ukaže na neurološku disfunkciju i da kreira dalji dijagnostički postupak. Svim pacijentima se radi MR mozga, a po potrebi i MR kičmene moždine. Cilj je uočiti, ako postoje, strukturalne promene koje zovemo plakovima, a koje imaju svoj karakterističan oblik, lokalizaciju i veličinu.

Dr Olivera Tamaš ističe da je, zbog imitiranja simptoma, neophodno isključiti druge bolesti koje mogu da daju identične ili slične simptome. Dešava se, napominje dr Tamaš, da je i neuroradiološka slika slična nekim drugim bolestima, pa se zbog toga insistira na dodatnim laboratorijskim pretrama. Konačno, svima kod kojih postoji sumnja na multpilu sklerozu, radi se lumbalna punkcija radi različitih analiza likvora.

Šta je relaps i koliki je značaj primene rane terapije

Nažalost, akumulacija neurološkog deficita posle deset do petnaest godina bolesti, kod polovine bolesnika, koji su inicijalno imali relapsno remitentnu formu bolesti, može da dovede do sekundarno progresivne forme bolesti. Ne mora da znači da će svi pacijenti razviti SP bolest, ističe dr Tamaš, već se smatra da se to dešava kod 80 odsto ljudi. Takođe, kod otprilike 40 odsto ljudi sa SP se ponovo dešavaju relapsi – akutna pogoršanja koja se ispoljavaju različitim neurološkim manifestacijama i koje traju najmanje 24 časa u odsustvu temperature.

– Jedino tačna i rana dijagnoza, kao i rano uvođenje terapije koja menja prirodan tok bolesti, može da drži bolest i njenu progresiju pod kontrolom, odloži ili da spreči razvoj sekundarne progresije. Kod akutnog pogoršanja (relapsa), primena visokih doza kortikosteroidne terapije ima za cilj ubrzavanje oporavka neurološkog deficita i ublažavanje trenutnih simptoma – objašnjava dr Tamaš.

Kako se leči multipla skleroza i da li je svaka terapija za svakog pacijenta

U lečenju MS, dakle, najvažnija je što ranija primena lekova koji menjaju prirodan tok bolesti. Izuzetno je važno, ističe dr Olivera Tamaš, napomenuti da nije svaka terapija pogodna za svakog pacijenta i da lekar odluku o izboru terapije donosi ne samo na osnovu kliničke slike, već i drugih faktora. To su, prema rečima doktorke Tamaš, forma i aktivnost bolesti, udružene bolesti ako postoje, bezbednosni profil leka, zahtevi za monitoringom, planiranje porodice pacijenta, stil života, itd.

Koji lekovi su na raspolaganju pacijentima u Srbiji

– Kod nas je od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odobrena upotreba 15 lekova i značajno je povećan broj obolelih koji primaju adekvatnu terapiju. Uz poznatu injekcionu terapiju (interferon i glateramer acetat), četiri leka su u formi tableta. Dva leka iz ove vrste pripadaju prvoj terapijskoj liniji (teriflunomid i dimetilfumarat). Druga dva su predstavnici visokoefektivne terapije (fingolimod i kladribin). Uz njih, pacijentima su na raspolaganju i tri infuziona leka, monoklonska antitela (natalizumab, okrelizumab i alemtuzumab). Značajno je istaći i da u Srbiji postoji mogućnost lečenja i aktivne primarno progresivne forme bolesti lekom okrelizumab. Takođe, i lečenje aktivne sekundarno progresivne forme bolesti lekom siponimod. Pored toga, u Srbiji su u procesu registracije i najnoviji lekovi za lečenje relapsno remitentne forme bolesti: ofatumumab, ponesimod i ozanimod, koji su od skora dostupni u svetu – kaže dr Olivera Tamaš.

Može li MS da se leči transplantacijom matičnih ćelija

Budući da se radi o autoimunoj bolest, transplantacija matičnim ćelijama ima za cilj da ,,resetuje’’ hiperaktivni imuni sistem obolelog. Ova vrsta terapije u Srbiji se sporvodi na Vojnomedicinskoj akademiji.

– Suština procesa je u tome da se krioprezervirane matične ćelije daju pacijentu intravenskom infuzijom. Pre toga, imuni sistem hemioterapijom mora biti potpuno ili delimično ,,oboren’’. Nakon transplantacije matičnih ćelija hematopoeze, sledi višenedeljna bolnička suportivna terapija uz monitoring. Potrebno je da se praktično uspostavi ,,novi’’, resetovani imuni sistem kojeg će transplantirane matične ćelije izgraditi iz temelja – objasnila je za naš portal dr Olivera Tamaš.

Saveti za obolele u promeni životnih navika

– Osobama koje boluju od multiple skleroze preporučuje se mediteranski tip ishrane. Znači, što više voća i povrća i što manje šećera i soli. Osobama koje boluju od multiple skleroze preporučuje se mediteranski tip ishrane, što više voća i povrća i što manje šećera i soli. Obavezna je umerena fizička aktivnost, bavljenje sportom, i to minimalno dva puta nedeljno u trajanju od 45 minuta. Izuzetno je značajno prestati sa konzumiranjem cigareta ukoliko je obolela osoba pušač, jer kliničke studije kažu da je to jedan od faktora rizika koji pogoršava bolest. Ukoliko je nivo vitamina D niži od preporučenog trebalo bi ga nadomestiti suplementacijom u količini isključivo uz savet lekara – kaže za naš portal dr Tamaš.

Multipla skleroza, diskriminacija i stigmatizacija obolelih

Zbog stigmatizacije koja je veoma česta kod neuroloških bolesti, neophodno je širenje svesti o multiploj sklerozi, apeluje na širu javnost dr Tamaš i dodaje:

– U mnogim slučajevima, MS pacijenti su diskriminisani u svom radnom okruženju. Objektivno, potrebno je voditi računa o klimatskim uslovima i temperaturi, jer i pojačana toplota i hladnoća kod nekih pacijenata mogu da pogoršaju simptome. Neke kliničke studije su ukazale da smenski rad, posebno noćni, takođe može da pogorša bolest. Sve to, međutim, nisu razlozi da oboleli od MS budu diskriminisani. Budući da ima i pozitivnih primera, treba ih isticati i podržavati.

Kombinovana podrška neophodna obolelima od MS

Za sada, u Srbiji postoji Registar obolelih od multiple skleroze samo za teritoriju Beograda sa okolinom. Međutim, sprovedeno je više epidemioloških studija o prevelanciji ove bolesti u severnobačkom , kolubarskom, šumadijskom i zlatiborskom okrugu.

– Više puta sam naglasila da multipla skleroza nije, i ne bi smela da bude ono što je nekada bila. Postoje dva preduslova za to: rana i tačna dijagnoza i blagovremeni početak lečenja lekovima koji menjaju prirodan tok bolesti. Danas kada na raspolaganju imam širokog spektra lekova bolest možemo da kontrolišemo i klinički i radiološki i da na taj način sprečimo ili odložimo funkcionalnu onesposobljenost. Zbog kompleksnosti, i toga što ona nije samo bolest tela već i psihe, za svaku osobu koja boluje od MS neophodna je sveobuhvatna podrška, pre svega porodice, poslovnog okruženja i celokupnog društva – rekla je za naš portal neurolog dr Olivera Tamaš.

TEME:
Rosic Adem
9:23, 19. 08. 2022. Odgovori

Dali ima slicnosti izmedju bolesti MS e i bolesti i ALS bolesti , koja je razlika ??Pozdrav .

Vuka
13:10, 19. 08. 2022. Odgovori

Sve to zvuči divno i bajno, međutim… Kad oboleli dobije napad, procedura je da pozove telefonom Kliniku za neurologiju u Beogradu. Ljubazna sestra mu zakaže pregled u ambulanti za relapse u prvom slobodnom terminu, za minimum mesec dana ili duže. A do tada… Uz to su nam ukinuti kontrolni pregledi.

zoran
20:46, 20. 08. 2022. Odgovori

Moja supruga je puštena sa klinike sa dijagnozom MOTORNI NEURONI MIŠIĆA, rečeno..idite kući i čekajte…šta to znači.. pa nećete ostati nepokretni do nove godine ali posle očekujte.. Nemamo pojma o bolesti, niko nam nije ništa rekao, ssmi istražujemo i tražimo rešenja..Na nije gugla, ne bi znali kakva je bolest… strašno, bez objašnjenja, Šta reći..da li je to normalno a leka nema..

Verica Vunjak
15:31, 22. 08. 2022. Odgovori

Da li uvek u dokazivanju dijagnoze MS- a moraju da se nađu one „tračice“ u likvoru. Da li mogu da se diferenciraju promene na mozgu i ponsu da li su demijalizacione ili ishemične? Obilazim već nekoliko godina privatne klinike a do dr Olivere Tamaš več godinu dana nema šansi da dođem. Hvala

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend