Melatonin je dijetetski suplement sa relativno malo i to uglavnom blagih neželjenih efekata. Sa primenom ovog hormona, ipak, treba biti obazriv zbog mogućih interakcija melatonina sa drugim lekovima, navode stručnjaci. Konsultacija s lekarom pre primene melatonina posebno je bitna za pacijente koji već koriste neki oblik terapije. Stručnjaci upozoravaju da, ako imamo zdravstveni problem, melatoninom nikako ne primenjujemo na svoju ruku. Melatonin se uglavnom koristi u terapiji insomnija nepoznatog uzroka i za prevazilaženje poremećaja cirkadijalnog ritma, to jest, biološkog ritma od 24 sata tokom putovanja kada se menjaju vremenske zone.
Melatonin može da izazove nuspojave ako se kombinuje s ovim lekovima
U naučnim krugovima još se raspravlja, kako ovaj sve traženiji hormon, deluje na pacijente koji imaju probleme sa pravilnim radom jetre, na osobe koje piju lekove za usporavanje zgrušavanja krvi, beta – blokatore, lekove za terapiju dijabetesa, antidepresive. Stručnjaci ističu da bi hronični pacijenti morali posebno da budu obazrivi. Moguće su neželjene reakcije melatonina i lekova koji se često koriste, naročito kod starijih pacijenata. Lekari upozoravaju da o svemu navedenom treba voditi računa pre započinjanja primene melatonina.
– Jako je važno da se pre uzimanja melatoninskih suplemenata konsultujete sa svojim lekarom, ako ste na nekoj hroničnoj terapiji. Melatonin, naročito u visokim dozama može imati neželjene interakcije sa anitiepilepticima, koji se primenjuju u lečenju epilepsije, sa antiagregacionom i antikoagulantnom terapijom koja se koristi u usporavanju zgrušavanja krvi, ali i sa lekovima u terapiji dijabetesa i antihiperteznizivima za terapiju visokog pritiska, gde se u prvom redu pominju beta blokatori koji smanjuju nivo melatonina. Pokazane su interakcije i sa antidepresivima – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine i naučni savetnik za oblast neuronauka i neurofiziologije prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Da li melatonin mogu da koriste trudnice i deca?
Američka akademija medicine spavanja 2015. godine preporučila je da starije osobe koje pate od demencije ne uzimaju melatonin. Prof. dr Hrnčić navodi da melatonin mogu da koriste osobe svih uzrasnih doba, ukoliko za njim postoji stvarna potreba. Postavlja se i pitanje da li ovaj dijetetski suplement mogu da koriste na primer deca, trudnice, žene koje doje?
– Bezbedan je u odgovarajućim dozama i u pedijatrijskoj populaciji, dok se trudnicama i dojiljama tradicionalno ne preporučuje. Kažem tradicionalno, jer ne postoje rezultati opsežnijih studija sprovedenih u ovim vulnerabilnim grupama koji bi potvrdili njegovu bezbednu primenu, ali ni onih koji bi tvrdili suprotno. Rezultati nekih animalnih studija govore u prilog izbegavanju melatonina tokom trudnoće. Treba znati da su problemi sa spavanjem učestali kod trudnica, ali isto tako da se nivo melatonina povećava u drugom i trećem trimestru trudnoće. Kako melatonin prolazi krvno-placentnu barijeru, to melatonin iz krvi majke može da utiče na plod. Interesantno je da melatonin potpomaže začeće i povećava fertilnost kod žena, naročito srednjeg doba. Kada je u pitanju pedijatrijska populacija, melatonin se pokazao kao dobar u ublažavanju tegoba povezanih sa spavanjem kod dece sa neurorazvojnim poremećajima. Ne treba koristiti melatonin kod dece bez indikacija i bez konsultacije sa lekarom – podvlači prof. dr Hrnčić.
Možemo li sa vitaminom D postići iste efekte kao i sa melatoninom?
Veruje se i da melatonin i vitamin D ima slična svojstva, pa se postavlja i pitanje da li su vitamin D i melatonin dva lica jednog istog novčića?
– Ako melatonin označavamo kao hormon mraka, onda bismo za vitamin D mogli reći da je hormon svetlosti. Iako i melatonin i vitamin D dele antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, ne možemo vitaminom D postići efekte koje postižemo melatoninom kada su u pitanju spavanje i problemi sa spavanjem – objašnjava nam prof. dr Dragan Hrnčić.
Hrana za bolji san
Postoje ipak neke namirnice bogate melatoninom kao što su: mleko, pistaći, riba, a kada je u pitanju voće prednjače višnje i banane, dodaje dr Hrčić.
– Koncentracija melatonina u ovim namirnicama mnogo je manja, nego ona koju nam pružaju melatoninski suplementi i pitanje je da li i u kojoj meri konzumacija navedenih namirnica može dovesti do povećanja nivoa melatonina u organizmu. Naglasio bih da hrana bogata melatoninom ili njegovim prekursorom triptofanom, svakako, kod zdravih osoba doprinosi kvalitetnijem spavanju, pogotovo što neke od pobrojanih namirnica sadrže i druge važne mikronutrijente. Čaša toplog mleka pred spavanje tradicionalno je dobar recept, naročito u zimskim danima. Neke naučne studije pokazale su da ljudi na mediteranskoj ishrani bolje spavanju, odnosno da naročito konzumacija lososa ili pastrmke ima povoljan uticaj na kvalitet spavanja – zaključuje prof. dr Dragan Hrnčić.
Prof. dr Dragan Hrnčić autor je monografije “Spavanje, ishrana i fizička aktivnost u regulaciji moždane hiperekscitabilnosti: translacioni aspekti ” nagrađene od strane Univerziteta u Beogradu. Oblast užeg interesovanja dr Hrnčića je neurofiziologija, epileptologija, medicina spavanja, neurofarmakologija, fiziologija i medicina bola, ishrana, eksperimentalni aspekti fizičke aktivnosti.
