Manji unos folne kiseline i defekt neuralne cevi kod novorođenčadi: Važan korak Hisbas-a u promeni statistike

Udruženje Hisbas započelo je realizaciju projekta „Unapređenje javnog zdravlja -

fortifikacija brašna folnom kiselinom“, uz podršku Evropske unije i Beogradske otvorene škole, sa ciljem da doprinese smanjenju broja urođenih defekata neuralne cevi kod novorođenčadi u Srbiji.

Preporučujemo

Defekt neuralne cevi i prekid trudnoće

Procene pokazuju da se u Evropi svake godine oko 4.500 trudnoća završi sa neuralnim defektima, dok čak 72 odsto tih trudnoća bude prekinuto. Istovremeno, istraživanja ukazuju da samo mali procenat žena unosi dovoljnu količinu folne kiseline pre i tokom rane trudnoće.

U Velikoj Britaniji, na primer, taj procenat iznosi svega 31 odsto. U Srbiji se, prema procenama stručnjaka, godišnje rodi oko 65.000 beba, a među njima se u proseku registruje oko 9 novorođenčadi na 10.000 rođenih sa oštećenjem neuralne cevi, uključujući i jednu od najtežih anomalija, spina bifidu. To znači da bi se svake godine u Srbiji rodilo oko 54 do 60 beba sa ovom dijagnozom. Međutim, realan broj rođene dece sa spina bifidom znatno je manji, jer se veliki broj trudnoća sa dijagnostikovanim teškim anomalijama neuralne cevi - više od 70 procenata, završava prekidom trudnoće nakon prenatalne dijagnostike.

Spina bifida čini visok procenat oštećenja neuralne cevi

Da je spina bifida najčešći teški neuralni defekt potvrđuje i retrospektivna studija

objavljena u časopisu Clinical & Experimental Obstetrics & Gynecology, koja je obuhvatila 24 trudnice sa dijagnostikovanim neuralnim defektima. U njihovom uzorku, spina bifida je činila čak 67 odsto svih oštećenja neuralne cevi. Posebno zabrinjava podatak da su sve trudnoće iz te studije završene prekidom, što potvrđuje koliko su ti defekti ozbiljni i kakav psihološki i medicinski teret nose roditelji i lekari.

Prevencija imperativ

Stručnjaci upozoravaju da se stvarna slika o broju dece koja se rode sa spina bifidom u Srbiji teško može precizno sagledati upravo zbog visokog procenta prekida trudnoće. Ovo otežava praćenje incidence i planiranje javnozdravstvenih mera. Ipak, jedno je jasno, poručuju iz udruženja Hisbas:

• oštećenja neuralne cevi ostaju ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva snažniju prevenciju - pre svega kroz pravovremeno uzimanje folne kiseline pre trudnoće i u ranoj trudnoći, što dokazano smanjuje rizik ovakvih anomalija. Uprkos postojećim preporukama i kampanjama, dobrovoljna suplementacija ne daje željene rezultate na nivou populacije. Zato projekat zagovara uvođenje obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom, što predstavlja međunarodno potvrđenu, efikasnu i isplativu javno-zdravstvenu meru.

Ključni edukacija i osnaživanje mladih žena

Promena koju projekat želi da podstakne obuhvata unapređenje javnih politika u oblasti

bezbednosti hrane i javnog zdravlja, kao i jačanje učešća građana, stručnjaka i civilnog

društva u procesu donošenja odluka. Na ovaj način projekat doprinosi i procesu pristupanja

Srbije Evropskoj uniji kroz usklađivanje sa evropskim standardima i praksama. Ključne

aktivnosti projekta uključuju informisanje i edukaciju javnosti, osnaživanje mladih žena u reproduktivnom dobu, javno zagovaranje za donošenje Pravilnika o obaveznoj fortifikaciji brašna, kao i predstavljanje primera dobre prakse iz država EU.

Aktivnosti udruženja Hisbas i detalji važnog projekta

Udruženje HISBAS (Hidrocefalus i Spina Bifida Asocijacija Srbije), osnovano 2011. godine od strane terapeuta i roditelja, kontinuirano je usmereno na primarnu prevenciju urođenih neuralnih defekata i unapređenje kvaliteta života osoba sa hidrocefalusom i spinom bifidom. U prethodnim godinama najviše smo bili fokusirani na edukaciju, javno informisanje i podršku porodicama, kao i na jačanje regionalne i međunarodne saradnje. HISBAS je član International Federation for Spina Bifida and Hydrocephalus (IF) već 12 godina i aktivan član Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NORBS).

Projekat se realizuje u okviru projekta, “EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji

Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva:

Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa,

Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije, i međunarodnim partnerom, fondacijom

Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan od 2023. do 2026. godine.

(eKlinika.rs)