Miloni bakterija na nekoliko centimetra, predmeti iz domaćinstva mogu da budu puni ešerihije, salmonele

Predmeti iz domaćinstva koje koristimo nekoliko puta dnevno nekada mogu da budu zaraženi ostacima bakterija kao što su E. coli, salmonela i stafilokok. Sunđere, četkice za zube i četke za kosu koristimo svakog dana, a nekada ih ne peremo redovno.

Milijarde bakterija na dlanu

Više od 50 milijardi bakterija može da živi na površini kuhinjskog sunđera veličine 10 sa 15 centimetara. Sintetička pena sunđera stalno je vlažna i sposobna da upija i zadržava veliki broj mikroorganizama, pa i onih koji su potencijalno opasni.

Preporučujemo

- E. coli je česta bakterija na sunđeru. Patogeni koji se prenose hranom, a nastanjuju sunđere, su i Klebsiella pneumoniae, koji mogu da dovedu do infekcija pluća i urinarnog trakta - navodi dr Medlin Baron iz Američkog društva za mikrobiologiju.

Bakterije prežive 16 dana na sunđeru

E. coli, salmonela i stafilokok mogu da prežive i do 16 dana na kuhinjskom sunđeru, prema istraživanjima. Do kontaminacije može da dođe posle dva ili tri korišćenja kuhinjskog sunđera, navodi Akademija za ishranu i dijetetiku, koja preporučuje da kuhinjski sunđer menjamo svake druge nedelje. Kada sunđer počne da neprijatno miriše, moguće je da je prepun bakterija.

Postoje, ipak, i načini da se sunđer dezinfikuje. Istraživači sa Državnog univerziteta Mičigen savetuju da mokar sunđer (nikako suv, jer može da se zapali) stavimo u mikrotalasnu rernu na jedan do dva minuta, što je dovoljno da se unište bakterije. Sunđer možemo da peremo i u mašini za sudove. Sunđer može da se dezinfikuje i sredstvom napravljenim od tople vode i koncentrisanog hlornog izbeljivača - dovoljno je da se sunđer potopi na jedan minut.

Četkice za zube

Vlažna četkica za zube važna je stavka opšte higijene, ali nekada je i mali predmet koji sadrži milione bakterija i gljivica. Stomatolozi upozoravaju da opasnost može da vreba među vlaknima četkice za zube. Istraživanje Univerziteta u Mančesteru navodi da na jednoj četkici za zube može da se nađe više od 10 miliona bakterija i gljivica.

To znači da na četkici za zube ima znatno više bakterija nego na prosečnoj WC šolji ili na podu javnog toaleta, objavio je British Dental Journal 2016. godine.

Neke od tih bakterija su iste kao one pronađene na sunđerima - E. coli, Klebsiella, gljivica Candida koja izaziva infekcije, kao i Streptococcus mutans, bakterija koja se dovodi u vezu sa karijesom, navodi indijska studija iz 2015. godine.

Kako da se zaštitimo

Količina bakterija zavisi i od mesta u kupatilu gde čuvamo četkicu za zube. Na primer, ako je držimo na lavabou pored toaleta, pri svakom puštanju vode u WC šolji sitne čestice fekalnog materijala i patogeni mogu da se rasprše u okolinu. Savet je zato da pri ispiranju WC šolje spustimo poklopac.

Četkicu za zube ne treba dezinfikovati u mikrotalasnoj rerni. Umesto toga, možemo da koristimo uređaj za dezinfekciju ili da glavu četkice potopimo u nekoliko kašika antiseptika za ispiranje usta ili u troprocentni hidrogen-peroksid.

Preporuka je da se četkica za zube čuva u uspravnom položaju kako bi se osušila na vazduhu i kako bi se sprečio rast mikroorganizama. Savet je da četkice za zube menjamo na svaka tri do četiri meseca.

Stručnjaci nas upozoravaju da ipak, uprkos svemu, nema potrebe za preteranom brigom. Iako je dokazano da četkice za zube mogu da sadrže bakterije, nema dokaza da te bakterije izazivaju štetne zdravstvene posledice.

Četke za kosu

Ako se ne peru, četke za kosu mogu da sadrže bakterije, pa čak i viruse, navodi dermatološki i estetski centar Advanced Dermatology & Skin Cancer Associates. Na četkama za kosu ima ostataka prljavštine, mrtvih ćelija kože, masnoće sa temena i vlasi kose.

Koža glave je toplo i vlažno okruženje pogodno za razvoj bakterija i gljivica, naročito ako koristimo ulja za kosu ili se mnogo znojimo.

- Mi smo sisari, prekriveni smo folikulima dlake i imamo normalnu količinu kožne flore (bakterija, gljivica i grinja) koje žive na našem telu. Ipak, neke osobe imaju više navedenih mikroorganizama ili su podložnije infekcijama - rekla je dermatolog Purviša Patel.

U četki za kosu može da se nađe i bakterija stafilokok.

- Stafilokok je bakterija koja živi u nosnim šupljinama i lako se prenosi sa osobe na osobu korišćenjem iste četke za kosu, što može da ima za posledicu pojavu gnojnih promena i čireva na koži i temenu - kaže Patel.

Upotreba nedovoljno čiste četke može da bude uzrok peruti i bržeg mašćenja kose. Preporuka je da četke za kosu čistimo najmanje jednom u dve nedelje. Prethodno se uklone nakupljene vlasi, a zatim se četka opere toplom vodom i sapunom ili blagim šamponom.

(eKlinika)