Gljivice, koje dospeju u tumor, mogu da dovedu do loših ishoda karcinoma, otkrili su naučnici sa Duke University i Weill Cornell Medicine. Studija nedavno objavljena u Cell magazinu pruža naučni okvir za razvoj testova koji izdvajaju specifične vrste gljivica u tumorima koje su relevantne za predviđanje progresije raka i terapiju. Rezultati studije takođe ukazuju na mogućnost upotrebe antifungalnih tretmana za povećanje konvencionalnih tretmana raka u nekim slučajevima.
Gljivice nastanjuju creva, pluća, kožu i druga barijerna tkiva
– Ovi nalazi otvaraju mnogo uzbudljivih istraživačkih pravaca, od razvoja dijagnostike i tretmana do proučavanja detaljnih bioloških mehanizama odnosa gljivica i karcinoma – istakao je jedan od vođa studije dr Iliyan Iliev, profesor imunologije, gastroenterologije i hepatologije i član Instituta Jill Roberts za istraživanje inflamatorne bolesti creva u Weill Cornell Medicine.
Ideja da virusi i bakterije mogu da pokrenu nastanak karcinoma ili ubrzaju razvoj raka sada je dobila svoje naučne okvire. Međutim, malo se zna o ulozi gljivica povezanih sa rakom, koje, poput bakterija i virusa, kolonizuju creva, pluća, kožu i druga barijerna tkiva, stupaju u interakciju sa imunološkim sistemom i ponekad izazivaju bolesti.
Neke vrste karcinoma sadrže mnogo gljivica
U novoj studiji, istraživači su katalogizirali gljivične vrste i njihove veze sa različitim vrstama raka analizirajući Atlas genoma raka, najveću dobro označenu genomsku bazu podataka ljudskih tumora. Analiza je otkrila da je DNK određenih vrsta gljivica relativno bogata u nekim tipovima tumora. U slučaju gastrointestinalnih tumora ove vrste gljivica su Candida tropicalis i Candida albicans, koje izazivaju drozd i gljivične infekcije. Kada je reč o tumora pluća opasne su gljivice iz roda Blastomyces, a kod tumora dojke gljivica Malassezia.
Istraživači su osmislili sofisticirane računarske metode kako bi isključili gljivičnu DNK koja verovatno potiče od laboratorijske kontaminacije, i uspeli su da potvrde prisustvo živih vrsta Candida, posebno u uzorcima kolorektalnog tumora.
Velike koncentracije Candida gljivice podstiču metastaze
Analiza istraživača povezala je velike koncentracije Candida gljivice u gastrointestinalnim tumorima sa aktivnošću tumorskih gena koji podstiču upalu i smanjenu adheziju (lepljenje) ćelije na ćeliju, karakterističnu za širenje raka u kasnoj fazi na udaljene organe, poznate kao metastaze. Velike koncentracije Candida gljivice za takve tumore takođe su bile direktno povezane sa većom stopom metastaza.
Nalazi, prema istraživačima, ukazuju kako bi se visok nivo određenih gljivica u biopsijama tumora jednog dana mogao koristiti kao biomarker, što ukazuje, na primer, na veći rizik od metastaza, a što bi zauzvrat moglo da dovede do izbora efikasnijeg lečenja.
Zanimljivo je da su istraživači često otkrivali DNK iste vrste Candida gljivice u uzorcima gastrointestinalnog tumora i u odgovarajućim uzorcima krvi istih pacijenata. Ovi podaci su prilično uzbudljivi jer postavljaju osnovu za jednostavne, jeftine testove za DNK Candida gljivice koji mogu preciznije da odrede prognozu za gastrointestinalne karcinome i povećaju standardne biopsije tumorske DNK kako bi se omogućilo rano otkrivanje ovih karcinoma, pre nego što su prisutni drugi simptomi
Antifugalne terapije mogle bi da poboljšaju rezultate lečenja
Naučnici su takođe naglasili da je moguće da bi gljivice, koje se dovode u vezu sa tumorom, takođe mogle da budu meta za antifungalne terapije kako bi se poboljšali ukupni ishodi lečenja. Ova perspektiva, međutim, zavisi od jednog nerešenog pitanja – da li gljivice, koje žive u tumorima, podstiču pokretanje maligniteta, možda izazivanjem upale, kao što je poznato da to neke bakterije rade? Ili su gljivice povezane sa nekim tumorima samo zato što tumori, kako se šire, pružaju sve prihvatljivije okruženje za rast gljivica?
– Moguće je da neke od ovih gljivica podstiču progresiju tumora i metastaze, ali čak i ako to ne rade, mogle bi da budu veoma važne kao prognostički indikatori – objasnio je dr Iliev.
Dobro je primećeno da je na mestu na kome se razvije karcinom prisutna i povećana količina kandide, ali razlog nije shvaćen. Rak se javlja zbog nedostatka kiseonika u tkivima. Nekad ga uzrokuje anemija, nekad drugi faktori. Kad nema dovoljno kiseonika (O2) ne može H+ da se pretvori u OH-, tkiva postaju kisela i počne da buja kandida. Nisu dovoljni antimikotici. Pojava kandide treba da bude alarm, da se odmah popravi dotok kiseonika u tkiva inače, sledeće što se javlja u anaerobnim uslovima je kancer. Antimikotici privremeno eliminišu kandidu, kao što antipiretici obore temperaturu, ali onda izostane rešavanje problema nedostatka kiseonika u tkivima.