Urinarne infekcije su česta zdravstvena tegoba, sa tendencijom da se ponavljaju. Najčešće su posledica prekomernog rasta bakterija, uglavnom Escherichia coli koja prirodno nastanjuje creva. Kada dođe do infekcije, bakterije mogu da se prošire na gornje delove urinarnog sistema (bubrege) i donje delove (bešiku, mokraćne kanale, prostatu i testise kod muškaraca). Prema lekarima, najčešći oblici urinarnih infekcija su: cistitis – infekcija mokraćne bešike i uretritis – upala mokraćnih kanala. Upale se leče antibioticima, ali dodatni problem je u tome što su urinarne infekcije često rezistentne na postojeće antibiotike. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) nedavno je odobrila novi antibiotik namenjen lečenju urinarnih infekcija.
Šta su rekurentne infekcije?
Rekurentne infekcije urinarnog trakta definišu se kao tri ili više infekcija u toku jedne godine, ili dve infekcije tokom šest meseci.
Mo Carrier se od 20. godine bori sa rekurentnim infekcijama urinarnog trakta. Kaže da koristi antibiotike preventivno, pre svakog polnog odnosa.
– Lekar mi je rekao da je došlo do rezistencije na antibiotike koje sam koristila tri puta nedeljno. Objasnio je da rezistencija znači da postojeći antibiotik više ne može efikasno da savlada bakteriju protiv koje se bori, i da je moguće da mi antibiotici neće pomoći ako dobijem neku ozbiljniju bolest – navodi Mo.
Novi lek za urinarne infekcije
U martu 2025. godine, FDA je odobrila novi lek — gepotidacin, za lečenje infekcija urinarnog trakta. Ovaj lek sprečava razmnožavanje bakterija u organizmu i mogao bi postati prvi novi antibiotik za lečenje gonoreje od 1990. godine.
Lek se uzima oralno i može postati alternativna opcija za lečenje gonokoknih infekcija. Ima prihvatljiv stepen bezbednosti i podnošljivosti, što ukazuje na značajan potencijal za unapređenje terapije pacijenata, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu The Lancet.
Stručnjaci procenjuju da će gotovo 50 odsto žena u nekom trenutku života imati urinarnu infekciju, a između 30 i 40 odsto njih će u roku od nekoliko meseci ponovo imati infekciju.
Zašto se razvijaju novi lekovi?
Ponavljajuće urinarne infekcije sve češće pokazuju otpornost na standardne antibiotike. Lekovi koji su nekada bili efikasni, danas više ne deluju.
Oko 92 odsto bakterija koje izazivaju urinarne infekcije otporno je na najmanje jedan antibiotik, 80 odsto je otporno na najmanje dva antibiotika. Rezistencija na antibiotike postaje sve veći zdravstveni problem. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je antimikrobnu rezistenciju kao jednu od tri najveće globalne zdravstvene pretnje.
– Sve veća otpornost bakterija koje izazivaju urinarne infekcije na postojeće antibiotike predstavlja alarm za mnogo ozbiljniji zdravstveni problem – objašnjava dr Robert Bonomo sa Case Western Reserve University School of Medicine.
Antimikrobna rezistencija utiče na lečenje drugih bolesti
Antibiotici su lekovi koji deluju protiv bakterijskih infekcija. Ne deluju na viruse ili infekcije izazvane gljivicama. Primena antibiotika mora biti precizno određena od strane lekara.
Stručnjaci ističu da su antibiotici lekovi koji spasavaju živote, ali njihova pogrešna i prekomerna upotreba dovela je do razvoja otpornosti mikroorganizama. To znači da neki antibiotici više nisu u stanju da unište bakterije koje su ranije uspešno lečili.
Pacijenti koji često koriste antibiotike za urinarne infekcije doprinose razvoju otpornosti bakterija. To otežava lečenje ozbiljnih infekcija, poput upale pluća ili sepse.
– Problem otpornosti se sve češće javlja i kod lečenja drugih infekcija, ne samo urinarnih – upozorava dr Daniel Park sa George Washington University Milken Institute School of Public Health.
Posledice mogu da budu fatalne
Otpornost na antibiotike može dovesti do potencijalno neizlečivih infekcija. Procenjuje se da bi više od 39 miliona ljudi širom sveta moglo da umre od infekcija otpornih na antibiotike u narednih 25 godina, prema studiji objavljenoj 2024. u časopisu The Lancet.
– Otpornost na antibiotike je ozbiljna pretnja zdravlju. Predviđa se da će do 2050. godine rezistentni patogeni ubiti više ljudi nego karcinom. To će uticati na sve oblasti medicine – uključujući onkologiju, hirurgiju i transplantacije – kaže dr Kelly Dooley sa Vanderbilt University Medical Center.
Otpornost se razvija mnogo brže nego što očekujemo
Otpornost na antibiotike nije problem rezervisan samo za urinarne infekcije. Javlja se i kod drugih bolesti, uključujući gonoreju.
– Verovali smo da će antibiotici zauvek biti efikasni, kao što su bili u proteklih 80 godina. Međutim, otpornost se razvija mnogo brže nego što smo očekivali – ističe dr Martin J. Blaser sa Rutgers univerziteta.
Da li nam je antibiotik zaista potreban?
Iako je otpornost na antibiotike zabrinjavajuća, postoje načini da smanjimo rizik:
- Razgovarajte sa zdravstvenim radnikom o tome da li vam je antibiotik zaista potreban. Većina infekcija je blaga i može da prođe sama od sebe. O ovome nemojte samostalno da odlučujete.
- Uvek završite celokupnu terapiju antibioticima, čak i ako se osećate bolje nakon nekoliko dana.
- Kupujte meso i druge proizvode životinjskog porekla koji nisu tretirani antibioticima.
- Ne koristite antibiotike za lečenje virusnih infekcija, poput gripa, prehlade, upale grla ili curenja nosa.
