Stafilokoke su gram-pozitivne bakterije, loptastog oblika koje u većini slučajeva nisu opasne, dok ne dođe do slabljena imuniteta, ili ako putem oštećenja na koži ne prodru u telo. Infekcija stafilokokom uglavnom je blaga, ali u nekim okolnostima može da bude opasna i ugrozi tkiva, kosti, srce, pluća i život. Postoji više od 40 vrsta stafilokoka, lako se prenose, leče se antibioticima, ali problem je što su neke stafilokokne infekcije otporne na primenu antibiotika. Stručnjaci klinike Mayo kažu da je zato nekada moguće da stručnjaci koriste agresivnije lekove, sa više neželjenih dejstava.
Stafilokoke ima oko 30 odsto zdravih osoba
Oko 30 odsto zdravih osoba su kliconoše, u ovom slučaju stafilokoke uglavnom su nastanjene u sluznici nosa ili na koži. Infekcija nije praćena simptomima dok se ne javi neki okidač, u vidu na primer oslabljenog imunog sistema ili posekotine na koži.
Posebno su ugrožene osobe na bolničkom lečenju, starije osobe, deca, imunokompromitovani pacijenti, dijabetičari. Stafilokokne infekcije u nekim situacijama mogu da budu izuzetno opasne i dovedu do endokarditisa – infekcije unutrašnjih struktura srčanih komora i zalistaka. Znaci i simptomi stafilokoknih infekcija su različiti i zavise od dela tela koji je zahvaćen prodorom bakterija.
Šta je „zlatna stafilokoka“?
Stručnjaci navode da postoje pozitivne stafilokoke, ima ih 7 vrsta, najpoznatija je Stafilokoka aureus i negativne stafilokoke, sačinjavaju ih 33 vrste. Infekcije stafilokokom na koži ispoljavaju se na primer u vidu gnoja u folikulu dlake.
Stafilokoka aureus „zlatna stafilokoka“ najopasniji je soj, nastanjuje kožu, lezije kože i sluzokože. Zlatna stafilokoka je izuzetno otporna i rezistentna na mnoge antibiotike. U najtežim slučajevima oslobađa endotoksin, a usled akumulacije otrova u organizmu dovodi do toksičnog šoka.
Simptomi toksičnog šoka
Povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima, proliv, povraćanje, kožni osip sličan opekotinama posle sunčanja, najčešći su simptomi toksičnog šoka. Faktor rizika može da bude i upotreba tampona tokom menstrualnog krvarenja. U najtežim slučajevima moguće je da dođe do otkazivanja rada bubrega i smrtnog ishoda.
Mogu da se pojave na bilo kojem delu tela
Stafilokoke mogu da se ispolje na bilo kojem delu tela, česta je infekcija u nosu. Stafilokoke se lako prenose kontaktom, putem predmeta, hranom. Stafilokoka u oku uglavnom se ispoljava u vidu čmička. Stafilokoka u nosu ako dođe do slabljenja imunog sistema može da se ispolji u vidu sekreta iz nosa, osećajem umora, ranicama u nosu, povišenom temperaturom.
Stručnjaci kažu da su moguće i epidemije stafilokoke u bolnicama, studentskim domovima, zatvorima, obdaništima. Do infekcije uglavnom dolazi posle direktnog kontakta sa inficiranom osobom. Nekada je dovoljan dodir sa kožom, na primer u gradskom prevozu, do infekcije dolazi i nakon upotrebe zajedničkih predmeta (odeće, peškira). Infekcija je često posledica loše higijene ruku.
Prevencija
Redovna higijena, pranje ruku je najbolji oblik prevencije. Preporuka je da ruke peremo sapunom i tekućom vodom najmanje 15 sekundi i potom ih dobro osušimo čistim peškirom ili papirnim ubrusima.
Ruke se peru pre jela, posle dodira sa inficiranim delom tela, posle izduvavanja nosa, upotrebe toaleta, nakon kontakta sa kućnim ljubimcima.
Lični predmeti poput odeće, peška, makazice za nokte, pinceta, brijača se ne dele sa drugim osobama. U slučaju infekcije stafilokokom potrebno je da upozorimo porodicu i okolinu na prisustvo bakterije i da preuzmemo sve mere prevencije.
Kako se leče stafilokoke?
Infekcije na koži uglavnom se leče lokalnim antibiotikom, koji se nanosi u obliku krema na kožu. Moguće je i primena oralnih antibiotika, koji se razlikuju u zavisnosti od vrste infekcije. U slučaju ozbiljnih i teških stafilokoknih infekcija lekari koriste intravenozne antibiotike.
Antibiotici se uglavnom piju 7 dana, ili više prema uputstvu lekara, potrebno je duže vremena za oporavak. Neželjeni efekti variraju u zavisnosti od vrste antibiotika mogući su peckanje, svrab i crvenilo na zahvaćenom području. Uobičajeni neželjene reakcije na oralne antibiotike su mučnina, povraćanje, dijareja.
Šta je MRSA?
Ukoliko se ne leče stafilokokne infekcije mogu da budu smrtonosne. Meticilin-rezistentni Stafilokokus (MRSA) izaziva soj stafilokoknih bakterija otporan na antibiotike, do ove infekcije može da dođe u bolnicama, posle operacije, ugradnje veštačkog kuka, intubiranja, ali i ustanovama u kojima boravi veći broj osoba. MRSA koja je otporna na antibiotik meticilin može da dovede do teške infekcije i smrtnog ishoda.
Stručnjaci ističu da je bitno da propisane antibiotike pijemo prema uputstvu lekara. Mnoge osobe prestanu sa upotrebnom lekova posle par dana, jer se osećaju bolje. Ovo nikako ne treba raditi, jer to što nam je bolje ne znači da su bakterije uklonjenje iz našeg tela, u ovakvim situacijama moguće su naknade komplikacije u vidu težih simptoma.
