Dijareja (proliv) je simptom upale creva koji se ispoljava grčevima u stomaku, u nekim slučajevima mogući su i bolovi, povraćanje. Stanje je iscrpljujuće za organizam, praćeno je čestim stolicama i obično traje oko tri dana. Ipak, u nekim situacijama moguć je razvoj komplikacija, zbog čega dijareja može da traje i mesecima. Kada se nešto ovako desi lekari krivca obično traže u jednoj bakteriji.
Klostridija ne izaziva uvek probleme
Clostridium difficile (klostridija) je anaerobna, toksigena bakterija koja se može naći u vodi, zemlji, digestivnom sistemu. Postoji više sojeva klostridije koje nastanjuju creva zdravih osoba i ne izazivaju probleme. Clostridium difficile jedna od najopasnijih sojeva ove bakterije, čiji toksini A i B mogu pogubno da deluju na epitel debelog creva. Stručnjaci upozoravaju da nekontrolisana upotreba antibiotika, narušava crevnu floru i otvara mogućnost za umnožavanje ove bakterije.
Za koga je najopasnija klostridija?
Kao i mnoge druge bakterije klostridija je prisutna u stolici, mogući su tragovi i na koži, đonovima cipela. Clostridium difficile je anaerobna bakterija i ima neaktivne spore, koje se aktiviraju tek kada progutamo bakteriju, a ona dospe u creva. Moguće je da se onda neke osobe ne razbole, Clostridium difficile predstavlja najveću opasnost za osobe sa disbalansom crevne flore, koji je dobra podloga za umnožavanje ove bakterije i stvaranje toksina.
Dijareja traje duže od tri dana
U nekim situacijama, posebno na početku bolesti, veoma je teško na osnovu simptoma koji su zajednički bilo kojem gastrointestinalnom oboljenju, reći da se tačno radi o Clostridium difficile.
Lekari, ipak, navode da uporna dijareja koja traje više od tri dana, mučnina, groznica, bolovi ili osetljivost u stomaku, gubitak apetita mogu da ukažu na prisustvo Clostridium difficile.
Ova bakterija ne bi trebalo da predstavlja opasnost za zdrave osobe, s tim da je potreban dodatni oprez u situacijama kada koristimo antibiotike. Dijareja izazvana upotrebom antibiotika trebalo bi da prestane posle korišćenja leka.
Infekcija može da se završi i fatalnim ishodom
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti naglašava da se Clostridium difficile uglavnom javlja u bolničkim uslovima. Posebno osetljive grupe su osobe starije od 65 godina. U najtežim situacijama moguće je da se sve završi i smrtnim ishodom.
Stručnjaci navode da neće svi koji koriste antibiotike dobiti infekciju klostridijom, ali i dodaju da će pacijenti koji su već imali bakteriju sigurno ponovo dobiti Clostridium difficile. Najveću opasnost ova bakterija predstavlja za osobe kod kojih postoji poremećaj crevne flore, oslabljen imunitet.
Kako da se zaštitimo?
Bolnice nastoje da se odgovarajućim higijenskim pravilima zaštite od delovanja klostridije. Pre svega, redovnim pranjem ruku i izolacijom inficiranih pacijenata.
Najbolji način da se zaštitimo od delovanja Clostridium difficile je redovno pranje ruku sapunom, obavezno nakon upotrebe toaleta i pre jela. Ove higijenske mere su posebno važne za osobe koje su već bile inficirane bakterijom, ali i za sve duge koji su bili u kontaktu sa zaraženom osobom.
Sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola nisu uvek efikasna protiv Clostridium difficile. Savet je da uzimamo antibiotike samo kada je potrebno. Lekari skreću pažnju da se prehlada i grip, najverovatnije virusnog porekla, ne mogu lečiti antibioticima, koji mogu poremetiti finu ravnotežu bakterija u crevima.
Šta je zlatni standard lečenja?
U slučaju da je neophodan antibiotik bitno je da on bude uskog spektra i da bude efikasan za infekciju koju leči. Antibiotici širokog spektra uništavaju više vrsta bakterija, što može nepotrebno da iscrpi raznolikost mikrobima creva i omogući razvoj klostridije.
Studija objavljena u časopisu Open Forum Infectious Diseases iz ove godine navodi da upotreba klindamicina i cefalosporinskih antibiotika kasnije generacije predstavlja najveći rizik za infekciju klostridijom. Lekari naglašavaju da ne mogu da govore o bezbednim antibioticima, kada je u pitanju Clostridium difficile.
Probiotici su živi mikroorganizmi, bakterije i kvasci koji omogućavaju zdravlje probavnom sistemu i celom telu. Probiotika ima u jogurtu i fermentisanim namirnicama, suplementima.
Kako se leči infekcija?
Ironično, terapija Clostridium difficile počinje antibioticima, uprkos proliferaciji infekcije zbog upotrebe antibiotika. Lekari navode da će jedna od pet osoba imati jedan ili više recidiva (ponovnog vraćanja) klostridije. Do ponovne infekcije klostridijom može doći zato što domovi pacijenata nisu u dovoljnoj meri očišćeni od prisustva bakterije Clostridium difficile.
U situacijama recidiva transplantacija fekalne mikrobiote smatra se zlatnim standardom lečenja. Transplantacija fekalne mikrobiote je oblik lečenja infuzijom tekućeg filtrata stolice zdravog donora u crevo pacijenta. Uzorak zdravog donora se zamrzava i zatim se transplantira.
