Boravak u šumi blagotvorno utiče i na telo i na psihu, jača imunitet, donosi nam svima preko potreban mir. Šumski wellness (Shinrin Yoku) je šetnja šumom sa elementima šumske medicine. Reč je o preventivnoj metodi i obliku drevne terapije koja stimuliše imuni sistem, deluje na endokrine organe, smanjuje krvni pritisak, ublažava simptome depresije i anksioznosti.
Nije samo spiritualna kategorija
Srbija je zemlja bogatog diverziteta, a prednosti šuma, boravka u prirodi, na mirisnom i čistom vazduhu svima su poznate ali i pomalo zaboravljene. Urbani parkovi, gradske šume, pa i začinsko bilje na terasi mogu da deluju i izvesnoj meri lekovito, ali ne mogu da zamene boravak u šumi. Pojedine države shvatile su značaj preventivne medicine. U Škotskoj, Kanadi, zemljama SAD lekari na državnom nivou propisuju pojedinim pacijentima boravak u prirodi, objašnjavaju stručnjaci.
Šumska medicina prepoznata je kao inovativna grana preventivne medicine i osnova zdravstvenog turizma. Ministarstvo poljoprivrede Japana od 1981. godine dosta radi na tome da osnaži značaj ove drevne tradicije.
– Japan je bio vodeća zemlja po broju samoubistava i nije uspevala da nađe rešenje za ovaj problem. Aktivirali su zato drevnu tehniku kupanja u šumskom vazduhu. Veliki naučni tim je trebalo da ukaže da ova terapija nije samo spiritualna kategorija. Na čelu naučnog tima bio je profesor dr Qing Li, lekar imunolog iz Tokija koji je osmislio program u koji su potom i uložena značajna finansijska sredstva. Termin šumska medicina (forest med) prvi put su upotrebili stručnjaci sa Harvarda. Mi više koristimo termin šumski wellness kao preventivnu granu u programima javnog zdravlja i zdravstvenog turizma – kaže za portal eKlinika dermatolog prim. dr Gorana Isailović.
Boravak u šumi kao zaštita od bolesti
Dr Qing Lie bio je vođa tima koji je istraživao delovanje kupanja u šumi na ljudsko zdravlje. Dr Isailović naglašava da je ovaj tim uradio i veliki broj istraživanja sa ciljem da proveri delovanje boravka u šumi na imunološki sistem, i da utvrdi kako šuma utiče na osobe obolele od raka ili nekih zaraznih bolesti. Dr Lie i njegovi saradnici su zaključili da 50 odsto korisnih efekata ova terapija duguje šumskom vazduhu. Zdravstvene prednosti pripisuju se većem sadržaju kiseonika u šumskom vazduhu i fitoncidima koji jačaju imuni sistem.
– Jedno od istraživanja, na osnovu laboratorijskih analiza krvi, pokazalo je da samo dva sata boravka na šumskom vazduhu povećava u sledeće dve nedelje broj ćelija koje uništavaju maligne ćelije. Samo dva sata boravka u šumi štiti nas od malignih oboljenja. Posle dve sedmice taj plato opada, preporuka bi bila da se dva puta mesečno, po dva sata ode u šumu i na taj način doprinese prevenciji malignih i virusnih bolesti – precizira dr Isailović.
Svako dobije ono što mu je potrebno
Sagovornica portala eKlinika objašnjava da „kupanje u šumi“ reguliše visoke vrednosti krvnog pritiska, vraća ga u normalu.
– Zaključeno da boravak u šumi dobro deluje i na endokrine bolesti. Kod gojaznih osoba se podstiče metabolizam i ubrzava se topljenje masnih naslaga, tako se reguliše i nivo šećera u krvi. Pored fizičkog zdravlja šumska terapija se koristi i za mentalni wellbeing, kod mentalnih disbalansa kao što su anksioznost, depresija, postraumatski stresni sindrom. Ustanovljeno je da se raspoloženje popravlja. Ukoliko uđemo u šumu u stanju anksioznosti ili stresa izaćićemo smireni. Šuma deluje na taj način da svako dobije ono što mu je potrebno – naglašava dr Isailović.
Šuma snaži zdravlje, ali nas i vaspitava
Posle Japana terapija šumom počela je da se razvija u Americi gde je na njenom razvoju radio Amos Clifford, defektolog koji se bavio maloletničkom delinkvencijom.
-Clifford je ustanovio da jedna šumska terapijska šetnja znatno poboljšava proces dekriminalizacije mladih ljudi. Bilo je mnogo teže delovati vaspitno na maloletničke delinkvente u zatvorenom prostoru, samo jedan dan boravka u šumi bio je za ovu decu veliki napredak – ističe dr Gorana Isailović koja je i predsednica Medical Spa Asocijacije (MSPAAS) i potpredsednica Udruzenja Forest therapy South Eastern Europe.
Dr Isailović nam predočava da je u Nemačkoj sertifikovana prva terapijska šuma prema standardima Udruženja banja Evrope. U Nemačkoj postoji bolnica i banja za rehabilitaciju plućnih bolesnika u kojoj je ustanovljeno, da je dvostruko bolji efekat vežbi disanja za povećanje kapaciteta pluća kada se one praktikuju u prirodi.
Oprez kod alergija
Dr Isailović dodaje, da i pored izrazito pozitivnih rezultata, šumska terapija nije nešto što se može u potpunosti preporučiti svim osobama. Pre odlaska u šumu svi učesnici popunjavaju opšti upitnik o zdravlju.
– Na taj način se informišemo da li postoji možda neka hronična bolest, da li uzimaju lekove, imaju li alergije? Ukoliko je neko alergičan na pčelu ili osu mora tokom šetnje da nosi epipen, vrstu leka koji se ubrizgava u butnu ako dođe do uboda pčele ili ose. U slučaju alergije na lipu sigurno da ta osoba neće pešačiti u lipovoj šumi, izbegavaju se i livadske trave ako osoba ima alergiju. Dobre su mešavine bukve i četinara, a sama šetnja ne mora da bude iscrpljujuća, dovoljno je šetati u radijusu od 300 metara. Nije poenta da se iscrpljujemo dugim pešačenjem, već da se povežemo sa prirodom sa sobom i drugim ljudima – naglašava dr Gorana Isailović.
Borba za zdravlje i planetu
Kada je u pitanju šumska terapija Srbija može da se pohvali biodiverzitetom, ali i stručnjacima koji izučavaju delovanje šuma na ljudsko zdravlje. Dr Gorana Isailović ističe da su naučnici iz Srbije za prvih 10 godina šumskog wellnessa u jugoistočnoj Evropi objavili 32 od ukupno 58 radova, 608 puta su citirani. Rad Martine Zorić iz Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, posvećen analizi fitoncida Tare objavljen je na prestižnim naučnim platformama, kaže dr Isailović.
– Šuma ne deluje na čoveka samo bojama, mirisima, zvukovima, mirisom zemlje, čistim vazduhom. Ono što je zanimljivo je priča o fitoncidima aromatičnim molekulima koje biljke proizvodile kako bi se zaštitile, a mi koji se nađemo pored tih biljaka udišemo fitoncide i na taj način jačamo imunitet. Leti je više fitoncida, ali boravak u šumi je uvek blagotvoran. Borba za planetarno zdravlje podrazumeva da svi čuvamo planetu Zemlju i da shvatimo da nemamo drugu planetu – podseća dr Isailović.
Medikal SPA Asocijacija Srbije od 2014. godine razvija programe šumske medicine u okviru sekcije Forest therapy Serbia, a od 2019. godine u okvirima South Easthern Europe Forest medical alliance. Sve je inicirala, kako priča dr Isailović, grupa entuzijasta iz Više strukovne zdravstvene škole. U timu su lekari, profesori Šumarskog fakulteta u Beogradu, psiholozi, defektolozi, turizmolozi. Nedavno je na Dolomitima bila premijera programa baziranog na tradiciji lečenja u srednjovekovnoj Srbiji.
Predivan tekst.Ko zna da oseti sebe u prirodi i prirodu u sebi moze i treba da primenjuje ovu vrstu terapije,kako preventivno tako i terapeutski.