Šumska kupka je terapija koja je pokazala da uranjanje u prirodu može da poboljša naše mentalno i fizičko zdravlje, jer vreme provedeno među drvećem ima terapeutsko dejstvo. Naime, vreme provedeno u šumi pomaže nam da se opustimo, oslobodimo stresa i „napunimo baterije“.
Šta je šumska kupka?
Šumska kupka je terapija koja potiče iz japanske shinrin-yoku prakse i odnosi se na proces „uranjanja“ u šumsku atmosferu. Ali, ova vrsta šumske terapije je više od obične šetnje šumom. Obučeni vodiči za šumsku kupku pomažu učesnicima da se uključe u aktivnosti koje im pomažu da dožive prirodno okruženje svim svojim čulima.
Koncept shinrin-yoku postoji od 1982. i zasnovan je na tri različita tradicionalna koncepta: yūgen, komorebi i wabi sabi.
Yūgen se odnosi na doživljaj da smo toliko jasno svesni lepote sveta oko sebe da duboke emocije koje osećamo ne mogu da se izraze rečima.
Komorebi bukvalno se prevodi kao „sunčeva svetlost koja prolazi kroz drveće“. Opisuje odnos, ili međusobnu igru, između sunca i lišća.
Wabi sabi slavi lepotu nesavršenosti i nestalnosti.
– Cilj šumske kupke je da dovede ljude u kontakt sa iskustvom sadašnjeg trenutka na veoma dubok način. Prizori, zvuci i mirisi šume vode nas tačno u taj trenutak, tako da naš mozak prestaje da predviđa, priseća se, razmišlja i brine. Svesnost je praksa da se u sadašnjem trenutku bude sa namerom, bez osuđivanja. Šumska kupka podrazumeva uočavanje i osećanje stvari, a ne njihovo prosuđivanje ili procenu – objašnjava klinički psiholog dr Susan Albers sa Cleveland Clinic.
Zdravstvene prednosti šumske kupke
Zdrav razum kaže da uživanje u prizorima i zvucima šume pomaže da se opustimo. Ali, vreme provedeno na otvorenom može da poboljša i više od mentalnog zdravlja budući da ta aktivnost donosi dobrobit i za naše telo.
Koncept shinrin-yoku postoji tek oko četiri decenije i istina je da do danas nije dovoljno istražen. Ali, poslednja istraživanja prilično obećavaju, kažu stručnjaci. Studija iz 2007. pokazala je da šumska terapija smanjuje kortizol, hormon stresa. Istraživanje sprovedeno 2010. godine otkrilo je da su ljudi koji su hodali šumom dva puta dnevno po dva sata (4 sata hodanja dnevno) imali veći nivo imunih ćelija i proteina koji ubijaju rak.
Studija iz 2011. pokazala da je šumska kupka korisna jer ima pozitivan uticaj na krvni pritisak i adiponektin, protein koji pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Druga istraživanja ukazuju da šumska kupka nije nužno imala uticaj na krvni pritisak, ali je značajno smanjila depresiju. Sve do sada istraženo pokazuje da nauka o šumskoj terapiji daje ubedljiv argument da provođenje vremena u prirodi može da poboljša stres, anksioznost i depresiju. I to ne treba da iznenađuje, poručuje dr Susan Albers, s obzirom na to da „šumska terapija uključuje više čula“.
– To čulno uranjanje usmerava pažnju od negativnih misli i podstiče pozitivnije mentalno stanje – ističe dr Albers.
Kako šumska kupka deluje na mozak?
– Šumska kupka može da ima pozitivan uticaj na nivo kiseonika u mozgu. To je zato što ste okruženi drvećem i vegetacijom koja učestvuje u fotosintezi. Rezultat toga je da biljke apsorbuju ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik u vazduh – naglašava dr Albers.
– Šuma ima veći nivo kiseonika u poređenju sa urbanim ili zatvorenim sredinama. Dok udišete svež vazduh u šumi, udišete vazduh bogat kiseonikom, koji može da podstakne pravilnu oksigenaciju krvi i posledično utiče na funkciju našeg mozga. Udisanje ovih jedinjenja tokom sesija šumske kupke može da ima koristi za imunološki sistem i doprineti smanjenju stresa – poručuje dr Albers.
Takođe, prijatni i omamljujući mirisi prirode mogu da imaju pozitivan uticaj na raspoloženje i emocionalno blagostanje. Drugim rečima, šumska kupka je terapija koja se može smatrati i aromaterapijom. Kada se uz to dodaju sve prednosti šetnje šumom za mentalno zdravlje, odnosno fizičke aktivnosti dobijamo recept za bolje mentalno i fizičko zdravlje.
