Istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Eketeru u Engleskoj, a koje je objavljeno u Scientific Reports otkrilo je da ljudi koji provode samo dva sata nedeljno u prirodnom okruženju, kao što je gradski park, selo, šuma ili plaža, primećuju poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i veći osećaj blagostanja.
Boravak u prirodi čini nas manje depresivnim
Prema rezultatima istraživanja, dva sata nedeljno u prirodi nije nužno provesti u kontinuitetu, odjednom. Nekoliko kraćih odlazaka, u ukupnom trajanju od dva sata nedeljno daje isti efekat, dok zadovoljstvo raste ukoliko se trajanje produžava do 5 sati. Duži boravak u prirodi, međutim, ne utiče na dodatni porast raspoloženja, niti daje veće efekte na zdravlje. Ova studija se nadovezuje na prethodno istraživanje objavljeno u Psichological Science. Ono je otkrilo da pojedinci koji žive u urbanim sredinama, sa više zelenih površina u proseku imaju i manju mentalnu teskobu i veće blagostanje.
Studija objavljena u časopisu Nature, u junu 2016. godine, potvrdila je da su oni koji su provodili vreme na zelenim površinama beležili niže stope depresije i niži krvni pritisak, dok su osobe koje su češće odlazile u prirodu imale veću socijalnu koheziju.
Okrepljenje i za stare i za mlade
Istraživački tim Univerziteta u Eketeru proučio je podatke vlade Velike Britanije. Saradnja je uspostvaljena sa vladinom organizacijom Natural England, a stručnjaci su predložili razmatranje pitanja o uticaju prirode na opšte zdravlje i duševni mir, koje bi podrazumevalo prikupljanje podataka u vidu terenskog anketiranja. Studija nije obuhvatila podatke osoba koje žive u kućama, pa vreme provode u dvorištu, kao ni iskaze o kratkim odlascima na svež vazduh, poput odlaska u kupivinu ili slično. Prikupljeni su podaci od oko 20.000 ispitanika i utvrđeno je da se rezultati ne razlikuju u zavisnosti od starosti, pola, socio-ekonomskog statusa, nacionalnosti, zanimanja ili opšteg zdravstvenog stanja. Pozitivni efekti su uočeni čak i kod osoba sa hroničnim bolestima ili invaliditetom.
Boravak u prirodi smanjuje kognitivni pad
Druga studija objavljena u časopisu Social Science and Medicine je u januaru 2018. otkrila da život u urbanom okruženju, ali sa više gradskih parkova i zelenih površina od detinjstva do zrelog doba, može da pomogne usporavanju stope kognitivnog pada u kasnijim životnim fazama. Ovi rezultati variraju, u zavisnosti od individualnih karakteristika.
Dobrobit koju boravak u prirodi nudi ljudskom organizmu ne zavisi od vrste aktivnosti u prirodi, pokazala je studija Univerziteta u Eketeru. Međutim, nije poznato čime su se ispitanici bavili dok su van kuće, iako je jasno da je većina bila posvećena šetnji i opuštanju, tako da je i sam boravak u prirodnom okuženju registrovan kao potrebna aktivnost.
5 pogodnosti po zdravlje koje nam nudi priroda
Šetnja šumom može da pomogne u smanjenju stresa. Postoji nekoliko hipoteza zašto boravak u prirodnom okruženju deluje okrepljujuće po organizam.
1. Izloženi ste manje zagađenom vazduhu, pa udišete manje štetnih čestica.
2. Koža proizvodi vitamin D kad je izložena sunčevoj svetlosti. Istraživanje objavljeno u The Journal of Pharmacology and Pharmacotherapeutics pokazuje da približno 50 odsto stanovništva pati od nedostatka vitamina D, što može da dovede do poremećaja u metabolizmu kalcijuma, fosfora i kostiju.
3. Prema studiji o efektima boravka u prirodi na snižavanje krvnog pritiska objavljenom u BMC Complementary and Alternative Medicine, u avgustu 2017. godine, učesnici koji su vreme provodili u šumskom okruženju imali su znatno niži sistolni i dijastolni krvni pritisak u odnosu na one koji nisu.
4. Umirujući efekat prirode poboljšava pažnju i mentalno zdravlje.
5. Ljudi teže da vežbaju duže u prirodi, nego u zatvorenom.
Koliko je dnevno potrebno
Boravak u prirodi u trajanju od dva sata nedeljno iznosi nešto više od 15 minuta svakog dana, dok pet sati nedeljno znači oko 40 minuta dnevno. Istraživanje nije pokazalo iz kog raloga je dva sata potrebno trajanje, ali je utvrđeno da je to optimalno vreme koje je dovoljno da se napravi predah od užurbanosti koju nosi svakodnevnica. Za ljubitelje prirode ovo otkriće može da bude dobar „izgovor“, ako žele da naprave predah. Nakon ovih saznanja biće dovoljno samo da obznane: „Idem napolje, lekari su mi prepisali terapiju“, i neće slagati.
