Ubod insekta uglavnom je bezazlene prirode i praćen je otokom, bolom i crvenilom, koji prolaze sami od sebe posle par sati ili dana. Postoje, ipak, osobe koje su preosetljive na otrove (venome) koje insekti ispuštaju prilikom uboda i kod njih su moguće burnije i po život opasne alergijske reakcije sa potencijalno fatalnim ishodom. Pojava osipa po koži, otežano disanje, pad krvnog pritiska, nesvestica, neki su od znakova sistemske alergije na ubod insekta. Smatra se da u Srbiji, oko tri odsto odraslih osoba i jedan odsto dece pate od ovog oblika alergije.
Alergijske reakcije na ubode insekata najčešće su posledica uboda letećih insekata (pčela, osa, stršljen, bumbar). U Evropi i kod nas najčešće srećemo alergiju na ubod pčele i ose, navode stručnjaci.
Prva opservacija na osetljivost
U najtežim slučajevima ubod ose, pčele, stršljena kod preosetljivih osoba može da bude i smrtonosan. Lekari ovim pacijentima savetuju primenu alergenske imunoterapije, ali i obavezno nošenje pribora za samopomoć koji može da zaštiti život. Stručnjaci naglašavaju da posebno opasan može da bude ubod insekta u vrat, glavu, lice, jer supstance koje izazivaju alergijsku reakciju zbog bolje prokrvljenosti ovih delova tela brže dospevaju u krvotok.
– Tokom života više od 90 odsto osoba doživi bar jedan ubod insekta. Osobe koje reaguju na ubod razvojem preosetljivosti imaju u krvi prisutna specifična antitela na sastavne komponente venoma insekta. Postoji i asimptomatska preosetljivost, bez simptoma (koja nije klinički ispoljena) i sreće se i do 40 odsto u opštoj populaciji i u više od 50 odsto kod pčelara. Preosetljive osobe koje ispoljavaju simptome alergijske reakcije definišu se kao pacijenti sa alergijom na venome insekata. Klinički simptomi alergijske reakcije mogu biti u vidu velike lokalne reakcije na mestu uboda (crvenilo, otok, bol) ili sistemske alergijske reakcije različitog stepena težine, od blagih do opasnih po život (generalizovana urtikarija, slabost, malaksalost, angioedem, gastrointestinalne tegobe, gušenje, anafilaktički šok). Većina sistemskih alergijskih reakcija počinje u okviru 30 minuta od uboda insekta – kaže za portal eKlinika internista alergolog prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Moguće su i neuobičajene nealergijske reakcije
Pored lokalnih i sistemskih alergijskih reakcija, mogu se javiti i toksične i neuobičajene nealergijske reakcije. Visoka doza otrova može da izazve oštećenje više organa i simptome kao što su slabost, mučnina, dijareja, oštećenje vida…
– Pacijenti sa alergijom na venome insekata su u visokom riziku od teške alergijske reakcije, te je od velikog značaja da se identifikuju faktori rizika koji mogu da dovedu do teških sistemskih alergijskih rekcija pri budućem ubodu. Najznačajniji faktor rizika za mogućnost nastanka ozbiljnih sistemskih reakcija pri narednom ubodu je ozbiljnost prethodne reakcije, to jest podatak o prethodnoj teškoj sistemskoj reakciji. Faktori rizika su i prateće kardiovaskularne bolesti, uzimanje nekih lekova (beta-blokatora, ACE inhibitora), starija životna dob – precizira dr Tomić Spirić.
Faktor koji predviđa mogućnost teške sistemske alergijske reakcije
Činjenica da veliki broj osoba lako „preboli“ ubod insekta, bitan je razlog zbog kojeg nekada pravovremeno ne reagujemo na ubode insekata koji mogu da nam ugroze život. Kod nas nije u dovoljnoj meri razvijena svest o potencijalnim rizicima uboda insekata, ističu stručnjaci.
-Najčešće brinemo na ubod pčele, ose, stršljena, insekata koji su tipični za naše područje. Pacijenti obično imaju anamnestički podatak o prethodnim ubodima i ispoljenim reakcijama. Kada dođu kod nas, naglase da su imali neki vid spoljne burne reakcije na mestu uboda ili neku od sistemskih manifestacija alergijske reakcije. Izrazite lokalne reakcije na mestu uboda nekada su prva opservacija na osetljivost. Mogu biti opasne ako su lokalizovane u usnoj duplji, regiji vrata i glave kada može doći do otoka jezika, grla i disajnih puteva. Uočava se najčešće lokalni otok na mestu uboda, koji može da bude izražen zbog čega se pacijenti i javljaju lekaru. Ozbiljnost reakcije pri prethodnom ubodu insekta je glavni faktor koji predviđa mogućnost javljanja teške sistemske alergijske reakcije pri naknadnom / budućem/ ubodu insekta – kaže prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Koji insekti su krivci za alergijsku reakciju?
Kod osoba koje su već imale malo burniju reakciju, alergija na ubod insekta može da se otkrije kožnim probama na venome insekata i analizama krvi, detektovanjem specifičnih IgE antitela.
– Pacijenti obično znaju koji je insekt u pitanju, da li je to osa, pčela, stršljen, ali nekada i ne znaju, nisu sigurni, i zato je važno da uradimo dijagnostiku (in vivo, in vitro). Na taj način utvrđujemo koji je insekt u pitanju i da li je, uopšte, insekt krivac za pojavu tegoba – objašnjava prof. Tomić Spirić.
Šta je cilj dijagnostike?
Kožni prik test i detekciju venom-specifičnih IgE antitela treba uraditi nakon 4 do 6 nedelja posle uboda, objašnjava dr Tomić Spirić.
– Cilj dijagnostike je da se objektivno procene prethodno ispoljeni simptomi i odredi stepen težine alergijske reakcije, a zatim da se identifikuje vrsta insekta čiji je ubod izazvao simptome, utvrdi IgE posredovana alergijska reakcija i dodatni faktori rizika za nastanak reakcija. Pažljivo i detaljno uzeta anamneza od pacijenta je najvažnija za postavljanje dijagnoze preosetljivosti na venome insekata – naglašava prof. dr Tomić Spirić.
Ubod insekta može biti praćen jednom opasnom reakcijom
Skoro svaka osoba imaće reakciju na ubod insekta u vidu bola, crvenila, otoka, svraba. Alergijske rekcije mogu početi osipom po telu. Moguće je da se stanje pogorša pa da dođe i do mučnine, otežanog disaja, „sviranja“ u grudima, smetnji pri gutanju, povraćanja. U slučaju da dođe do otežanog disanja, mučnine, oticanja jezika, oticanja očnih kapaka, potrebno je što pre pozvati hitnu medicinsku pomoć, kako ne bi došlo do pada krvnog pritiska i mogućeg gubitka svesti. Potencijalno po život opasna reakcija od koje se najviše plašimo je anafilaktički šok. Najveća je bojazan od anafilakse koja se, ako se brzo ne reaguje, može završi smrtnim ishodom.
– Pacijenti koji su imali neželjenu reakciju na ubod insekta potrebno je zato da se jave lekaru. Za pacijente sa anafilaktičkom reakcijom na venome insekata preporučuje se sprovođenje alergenske imunoterapije venomima insekata kao jedini kauzalni način lečenja, koji je efikasan u smanjenju rizika od sistemskih reakcija pri budućem ubodu, sa zaštitom koja, prema relevantnim studijama, iznosi između 70 i više od 9o odsto. Davanjem postepeno rastućih doza otrova insekata indukuje se imunološka tolerancija putem vrlo složenih imunoloških mehanizama. Alergijska imunoterapija sprovodi se u principu 3 do 5 godina kao i za respiratorne alergije, a nekada i duže – precizira dr Tomić Spirić.
Sagovornica portala eKlinika dodaje da postoje kriterjumi za procenu efikasnosti, koji se prate. Na osnovu njih stručnjaci mogu da prekinu imunoterapiju. Za sada, kod nas postoji samo subkutana primena, to jest, davanje ekstrakta venoma pčele, ose, stršljena u zavisnosti od toga na šta je pacijent preosetljiv, pod kožu u vidu subkutanih injekcija, navodi prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Lek u obliku olovke spasava život pacijentu
Moguće je da se nekada teže posledice uboda insekta pojave i samo posle 15 minuta. Važan deo prve pomoći je uklanjanje žaoke insekta. Prof. dr Tomić Spirić dodaje da se time smanjuje doza inokulisanog otrova pri ubodu. Preporučuje se izbegavanje okruženja i aktivnosti sa povećanim rizikom za akcidentalni ubod insekta. Stručnjaci naglašavaju da je zato veoma bitno da pacijent prima alergensku imunoterapiju, a preporučuju i jednu meru samopomoći.
– Savetujemo da imaju uz sebe adrenalinski samoinjektor (autoinjektor epinefrina), posebno ako se nalaze u rizičnom okruženju, na mestu sa povećanim rizikom od uboda insekata, tamo gde ima otpadaka hrane, pčelinjaka. U slučaju da osoba boravi na udaljenom mestu, gde ne postoji mogućnost da se pruži hitna medicinska pomoć, moguća je samostalna primena adrenalinskog samoinjektora. Ovaj lek koji liči na olovku ubrizga se u butinu i spasava život pacijentu – naglašava prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Zašto je važno da neko bude uz pacijenta?
Profesorka podseća da je veoma bitno da znamo da postoje sve ove mogućnosti, da znamo da postoji imunoterapija i način da se relativno lako izbegnu teške komplikacije alergije na ubod insekta.
– Preosetljivim pacijentima savetujemo da imaju uz sebe adrenalinski samoinjektor i da ukoliko borave na udaljenijim mestima, gde ne postoji mogućnost brze stručne pomoći, uz njih uvek bude još neka osoba. Dešava se da pacijentu padne krvni pritisak, da izgubi svest i da nije u mogućnosti sam sebi da pomogne – upozorava prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Ne procenjujte ništa sami
Sagovornica portala eKlinika navodi da se javimo lekaru, ako osetimo nešto snažniju alergijsku reakciju na ubod insekta. Naglašava da nisu sve reakcije, posebno one lokalne, prediktori mogućih ozbiljnih alergijskih reakcija.
– Normalno je da na mestu uboda postoji reakcija, ali nije do pacijenta da procenjuje da li je ta reakcija značajna, ili nije značajna. Savet je da se na dijagnostiku obavezano jave pacijenti koji su se osuli, kojima se vrtelo u glavi ili gubili svest posle uboda insekta – zaključuje prof. dr Tomić Spirić.
Gnezda insekata uklanjaju se samo uz pomoć stručnjaka
Gradski zavod za javno zdravlje podseća građane da izbegavaju zadržavanje u blizini mesta na kojima se insekti razmnožavaju i roje, kao što su stajaće vode u prirodi (bare, močvare, kanali) ili dvorištima (bazeni, česme), cvetajuće bašte, kompost, kante i kontejneri za smeće.
Savet je da zaobilazimo i mesta blizu gnezda insekata, jer je veća je verovatnoća od uboda ukoliko se insekti osete ugroženim. Mesta gde insekti najčešće prave gnezda i košnice su trulo drveće, panjevi, stare automobilske gume, kante i kontejneri za smeće. Bitno je postaviti i zaštitne mreže na prozore i vrata. Naglašava se da gnezda insekata nikada ne uklanjamo sami, već da zatražimo pomoć stručnjaka za dezinsekciju.
Preporuka je i da ukoliko boravimo u prirodi nosimo adekvatnu obuću i odeću. Zatvorena obuća patike i cipele pružaju bolju zaštitu od insekata. Savet je da nosimo odeću sa dugim rukavima i nogavicama, čarape, kapu. Hrana, jarke boje, suviše intenzivni parfemi privlače insekte.
Epipen nema da se kupi u Srbiji, jedini način je snalazi se kako znaš i umeš