Brzo planete, često ste nestrpljivi i nervozni: Pritisak brzog životnog tempa ili neuroza?

Mnogi ljudi povremeno osećaju anksioznost. Nelagodnost pred razgovor za posao, briga zbog finansijske situacije ili uznemirenost kada se dete ne vrati kući u dogovoreno vreme predstavljaju uobičajene reakcije i sastavni su deo ljudskog iskustva. Međutim, šta se dešava kada intenzivna zabrinutost ne prolazi?

O neurozi i pojmu „neurotičan“ 

Negativne ili opsesivne misli mogu da preuzmu kontrolu nad umom do te mere da svakodnevne situacije postanu teško podnošljive. Takvo stanje naziva se neurotičnim ponašanjem. Može da bude povezano sa određenim mentalnim poremećajem, ali to nije uvek slučaj.

Pojam „neurotičan“ odnosi se na osobu koja pati od neuroze, termina koji se koristi još od 18. veka za opisivanje intenzivnih i iracionalnih mentalnih, emocionalnih ili fizičkih reakcija. U osnovi neurotičnog ponašanja nalazi se automatski i nesvesni pokušaj suočavanja sa dubokom anksioznošću.

Američko udruženje psihijatara je 1980. godine uklonilo termin „neuroza“ iz svog dijagnostičkog priručnika, u okviru nastojanja da se standardizuju kriterijumi za dijagnostikovanje mentalnih poremećaja. Danas se neuroza ne smatra zasebnim psihijatrijskim stanjem. Njeni simptomi se najčešće svrstavaju u grupu anksioznih poremećaja. Drugim rečima, ono što se nekada nazivalo neurozom danas se uglavnom posmatra kao deo šireg spektra anksioznosti.

Kako izgleda neurotično ponašanje?

Ključna razlika između uobičajenog i neurotičnog ponašanja leži u intenzitetu reakcije. Neurotične misli i obrasci ponašanja toliko su izraženi da negativno utiču na privatni život, profesionalno funkcionisanje i partnerske odnose. Osim toga, predstavljaju uobičajeni odgovor čak i na relativno male probleme.

Na primer, sasvim je normalno da osoba brine da li će veliki poslovni projekat završiti na vreme. Neurotična reakcija podrazumeva stalnu opsednutost rokovima i razmišljanja poput: „Nikada neću uspeti da završim ovaj posao“, čak i kada je rok udaljen mesecima i nema drugih značajnih obaveza. Slično tome, mnogi putnici vole da stignu na aerodrom dva sata pre leta. Neurotično ponašanje podrazumevalo bi insistiranje na dolasku četiri sata ranije, uz neprestano proveravanje da li let polazi prema planu.

I u međuljudskim odnosima razlika može da bude veoma izražena. Nakon iskustva prevare u prethodnoj vezi, oprez prema novim partnerima je razumljiv. Međutim, stalno optuživanje partnera za neverstvo bez razloga, praćeno osećajem krivice i strahom od napuštanja, predstavlja primer neurotičnog obrasca ponašanja.

Neurotična ličnost ili mentalni poremećaj?

Neurotično ponašanje ponekad proizlazi iz osobina ličnosti. U psihologiji se koristi termin neuroticizam, koji označava jednu od pet osnovnih dimenzija ličnosti. Pored neuroticizma, među njih spadaju ekstraverzija, saradljivost, savesnost i otvorenost za nova iskustva. Osobe sa izraženim neuroticizmom imaju manju otpornost na stres. Svakodnevne situacije često doživljavaju kao ozbiljnije nego što zaista jesu, a pritom su sklone samokritici, pesimizmu i negativnom sagledavanju događaja.

Kod njih se često javljaju osećanja razdražljivosti, besa, tuge, krivice, zabrinutosti, neprijateljskog stava prema drugima, nesigurnosti ili ranjivosti.

Povezanost sa mentalnim poremećajima

Neurotično ponašanje može da bude povezano i sa različitim problemima mentalnog zdravlja. Osobe sa izraženim neuroticizmom imaju povećan rizik za razvoj takozvanih internalizovanih poremećaja, među kojima su:

• generalizovani anksiozni poremećaj
• depresija
• opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
• socijalna anksioznost
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
• panični poremećaj
• antisocijalni poremećaj ličnosti.

Važno je naglasiti da neurotična ličnost i neurotično ponašanje ne uključuju halucinacije i sumanute ideje, koje su karakteristične za psihotične poremećaje. Umesto gubitka kontakta sa realnošću, osoba je preokupirana sopstvenim negativnim emocijama, brigama i doživljenim neuspesima, bilo da su oni stvarni ili zamišljeni.

Istraživanja ukazuju na moguću povezanost između neuroticizma i genetskih faktora, što bi u budućnosti moglo da doprinese razvoju efikasnijih terapija za anksioznost i depresiju.

Kako se kontroliše neurotično ponašanje?

Upravljanje anksioznošću i stresom može da pomogne u smanjenju neurotičnih obrazaca ponašanja. Kada su simptomi blagi i kratkotrajni, određene promene životnih navika mogu da budu veoma korisne.

Svakodnevno vežbanje doprinosi smanjenju stresa i poboljšava raspoloženje. Preporučuje se najmanje 30 minuta aktivnosti dnevno, mada i petnaestominutna šetnja može da donese značajne koristi. Otvoren razgovor sa članovima porodice ili prijateljima može da pomogne u lakšem suočavanju sa brigama. Važno je da okruženje razume šta izaziva anksioznost i na koji način može da pruži podršku.

Nedostatak sna često pogoršava simptome anksioznosti i stresa. Većini odraslih osoba potrebno je oko sedam ili osam sati kvalitetnog sna tokom noći. Alkohol i kofein mogu dodatno da pojačaju osećaj napetosti i nervoze. Zbog toga se preporučuje njihovo umereno konzumiranje i veći unos vode.

Redovni i nutritivno bogati obroci pomažu održavanju energije i stabilnijeg raspoloženja. Važno je ne preskakati doručak, ručak i večeru. Iako nije jednostavno, korisno je naučiti kako da se negativne misli zamene realističnijim i konstruktivnijim obrascima razmišljanja. Dobro pitanje koje osoba može sebi da postavi jeste: „Da li je situacija zaista toliko loša koliko mi se trenutno čini?“

Zapisivanje situacija koje izazivaju anksioznost može da pomogne u prepoznavanju obrazaca ponašanja i pronalaženju efikasnijih načina suočavanja sa stresom.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ukoliko navedene mere ne donose poboljšanje ili anksioznost počne značajno da utiče na kvalitet života, preporučljivo je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Pravovremena podrška može da pomogne u boljem razumevanju problema i pronalaženju odgovarajućeg načina lečenja.

(eKlinika.rs)