"Ove znakove srce šalje pre nego što popusti": Dr Trifunović-Zamaklar o simptomima koje pripisujemo umoru

Mnogi ljudi godinama žive sa simptomima koje pripisuju „umoru“, stresu, godinama ili slabijoj kondiciji: brzo zamaranje, nedostatak daha pri hodu, neprijatan osećaj lupanja srca… Međutim, ponekad uzrok nije ni pluća, ni anksioznost, ni „slaba forma“, već – srčani zalisci.

U novoj epizodi ePodcasta razgovarali smo sa profesorkom dr Danijelom Trifunović-Zamaklar, kardiologom na Klinici za kardiologiju Univerzitetskok kliničkog centra Srbije, o tome šta su valvularne bolesti srca, kako nastaju, koje simptome ne smemo ignorisati i kakve su danas mogućnosti lečenja.

Cilj razgovora je da pacijentima i njihovim porodicama pomogne da bolje razumeju dijagnozu i da se ohrabre da na vreme potraže stručnu pomoć.

Šta su srčani zalisci i zašto su toliko važni?

Da bismo razumeli valvularne bolesti srca, važno je da prvo znamo šta su valvule, odnosno srčani zalisci.

– Svako srce ima četiri srčane valvule ili četiri srčana zaliska. Valvule su slikovito rečeno ventili ili vrata, koja treba da se otvore da bi krv ušla u srce, a zatim da se zatvore kako se krv ne bi vraćala tamo gde ne treba – objašnjava dr Trifunović-Zamaklar.

Ta „vrata“ usmeravaju protok krvi i omogućavaju da srce radi kao savršeno organizovana pumpa.

Postoje četiri srčana zaliska:

• aortni
• mitralni
• pulmonalni
• trikuspidalni

Dva glavna problema: suženje ili „propuštanje“

Kod valvularnih bolesti, zalisci mogu imati dva osnovna problema:

Ne zatvaraju se dobro – krv se vraća unazad
To se zove insuficijencija (regurgitacija).

Ne otvaraju se dovoljno – zalistak je sužen
To se zove stenoza.

– Kao i kod vrata: ne treba da propuštaju, ali ne treba ni da budu previše tesna – kaže naša sagovornica dr Danijela Trifunović Zamklar.

Na pitanje koja je najčešća valvularna bolest, prof. dr Trifunović-Zamaklar nam je odgovorila:– Najčešća je aortna stenoza, a zatim mitralna insuficijencija.

Zašto nastaju bolesti srčanih zalistaka?

Ranije je jedan od najčešćih uzroka bila reumatska groznica, koja se mogla razviti nakon nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas je situacija drugačija.

– U savremenom svetu najčešći uzrok su degenerativne bolesti srčanih zalistaka. Kako starimo, tako i naše valvole stare – objašnjava doktorka.

Drugim rečima, kod mnogih ljudi se vremenom javljaju promene na zaliscima, koje mogu dovesti do suženja ili slabijeg zatvaranja.

Kada zalistak ne radi kako treba, srce se „muči“

Srce može dugo da se prilagođava. Ali ako valvularna bolest napreduje, srce je pod stalnim opterećenjem.

Kod aortne stenoze srce mora da pumpa krv kroz sužen „izlaz“, što je ogromno opterećenje za levu komoru.

– Zamislite srce koje oko 100.000 puta u jednom danu radi kontrakciju, a svaki put mora da ispumpa krv kroz vrlo suženo ušće – kaže dr Trifunović-Zamaklar.

Kod mitralne insuficijencije, problem je drugačiji: krv se vraća nazad, pa srce mora da „nosi“ veću zapreminu krvi, širi se i vremenom slabi.

Simptomi koji ne smeju da se ignorišu

Jedan od najvećih problema je što simptomi često nisu dramatični i ne pojavljuju se naglo.

– Srce je savršena pumpa i napravljeno je da savlada prepreke, ali u nekom trenutku dolazi do srčanog popuštanja – upozorava doktorka Trifunović-Zamklar u ePodcastu.

Najčešći simptomi su:

1) Brže zamaranje i slabija tolerancija napora

Ako ste ranije mogli da hodate bez problema, a sada vam i manji napor teško pada, to je znak za proveru.

2) Nedostatak daha (borba za dah)

– Dispneja, odnosno glad za vazduhom, nešto je na šta sasvim sigurno treba obratiti pažnju – kaže dr Trifunović-Zamaklar.

3) Bol u grudima

Bol u grudima ne mora uvek da ukazuje samo na koronarnu bolest.

– Kod aortne stenoze srčani mišić dobija manje krvi i tada se javlja bol koji može ličiti na anginozni bol – objašnjava doktorka.

4) Vrtoglavice i nesvestice

Posebno kod aortne stenoze, kada mozak dobija manje krvi.

5) Lupanje srca (palpitacije)

Osećaj preskakanja ili nepravilnog ritma.

Zašto je važno da ne čekamo?

Ključna poruka razgovora je da se ne sme čekati da bolest ode predaleko.

– Poenta je da ne čekamo da se valvularna bolest suviše razvije i da dođe do nepopravljivog oštećenja srčanog mišića, jer tada čak i intervencije nemaju mnogo koristi – naglašava dr Trifunović-Zamaklar.

Kako se postavlja dijagnoza?

Pregled počinje razgovorom sa lekarom, a zatim sledi fizikalni pregled.

– Lekar sluša srce stetoskopom i tada je važno da se otkrije da li pacijent ima šum na srcu. Šum često skreće pažnju da postoji valvularna bolest i da pacijent treba da ide kod kardiologa na ultrazvuk srca – objašnjava doktorka.

Ultrazvuk srca je, kako kaže, zlatni standard za dijagnostiku valvularnih bolesti.

Kako se leče valvularne bolesti srca?

Jedna važna činjenica koju mnogi ne znaju:

– Valvularne bolesti srca se, nažalost, ne mogu lečiti tabletama. Potrebna je hirurška intervencija – kaže dr Trifunović-Zamaklar.

Postoje dve velike grupe intervencija:

1) Kardiohirurške operacije

Otvara se grudni koš, zalistak se zamenjuje veštačkim (mehaničkim ili biološkim) ili se, u nekim slučajevima, može popraviti.

2) Transkateterske intervencije (bez otvaranja grudnog koša)

Intervencije kroz krvni sud (najčešće preponski), gde se kateterom postavlja nova valvula ili se radi „popravka“ postojećeg zaliska.

– Budućnost lečenja valvularnih bolesti u mnogome jeste okrenuta transkateterskim procedurama – kaže doktorka.

Šta posle intervencije: da li je problem rešen zauvek?

Veštački zalistak je mnogo bolji od obolelog, ali lečenje se tu ne završava.

– Pacijenti moraju imati redovne kontrole. Ako imaju mehanički zalistak, doživotno moraju biti na antikoagulantnoj terapiji – naglašava dr Trifunović-Zamaklar.

Ipak, dobra vest je da  kvalitet života nakon pravovremene intervencije može biti znatno bolji, a život duži.

Ovo je tema koju vredi čuti iz prve ruke, jer profesorka dr Danijela Trifunović-Zamaklar u razgovoru objašnjava jasno i ohrabrujuće, bez zastrašivanja, a sa važnim savetima kada treba otići na pregled. Pozivamo vas da pogledate celu epizodu ePodcasta o bolestima srčanih zalistaka.

(eKlinika.rs)