U novoj epizodi ePodcasta portala eKlinika tema je srčana slabost, stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta, ali o kom se i dalje ne govori dovoljno. Šta su prvi simptomi, kako se dijagnostikuje, može li se lečiti i šta znači živeti sa srčanom slabošću, objasnila je prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar, kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Srčana slabost – najčešći uzroci koji dovode do ovog stanja
– Srce je naša plemenita „pumpa”, a kada prestane da obavlja svoj zadatak – snabdevanje ćelija kiseonikom i hranljivim materijama – dolazi do problema. Uzroci mogu biti oštećenje srčanog mišića zbog infarkta, hipertenzije, šećerne bolesti, povišenih masnoća, ali i rigidnost srčanog mišića koji se ne puni i ne prazni kako treba. Imamo dve osnovne forme srčane slabosti: sa sniženom i sa očuvanom ejekcionom frakcijom – pojasnila je doktorka Trifunović Zamaklar.
Dodaje da je koronarna bolest, posebno infarkt miokarda, najčešći uzrok, ali i da upale srčanog mišića (poput miokarditisa posle COVID-a), genetski faktori i hronična oboljenja bubrega mogu dovesti do ovog stanja. Faktori rizika uključuju i povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i pušenje.
Srčana slabost nema specifične simptome
Simptomi srčane slabosti nisu specifični, što, kako doktorka naglašava, često otežava rano prepoznavanje:
– Pojačano zamaranje, nedostatak vazduha, naročito noću, nepravilan srčani rad, vrtoglavice, otoci… to su znaci na koje treba obratiti pažnju, pogotovo ako već postoji neki od faktora rizika – upozorava dr Trifunović Zamaklar.
Dijagnoza i lečenje
Za postavljanje dijagnoze najvažniji su razgovor s lekarom, fizikalni pregled, EKG i ultrazvuk srca, koji je, kako doktorka navodi, „zlatni standard“ jer omogućava uvid u anatomiju i funkciju srca.
Lečenje srčane slabosti zavisi od uzroka:
– Ako postoji sužen krvni sud, stavljamo stent. Ako je oštećen zalistak, leči se hirurški. Danas imamo i lekove koji ne samo da poboljšavaju simptome, već produžavaju život. Govorimo o četiri stuba terapije: diureticima, ACE-inhibitorima i srodnim lekovima, beta-blokatorima i SGLT2 inhibitorima. Ovi poslednji, prvobitno namenjeni dijabetičarima, pokazali su se kao ključni u prevenciji i terapiji srčane slabosti – objašnjava prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar.
Osim lekova, u terapiju spadaju i posebne vrste pejsmejkera, a kod najtežih oblika i transplantacija srca.
– Srčana slabost je spektar stanja: od blagih formi do terminalne faze. Nažalost, srce nije organ sa regenerativnim sposobnostima, ali možemo da zaustavimo propadanje i poboljšamo kvalitet života. Pacijent koji nije mogao da zaveže pertle sada to može. To je veliki pomak – rekla je doktorka Trifunović Zamaklar.
Uzrast koji je najčešće pogođen srčanom slabošću
Iako je srčana slabost čestija u starijem uzrastu, ne zaobilazi ni mlađe osobe:
– Imamo i radno aktivne ljude sa teškim oblicima srčane slabosti. Zato je prevencija ključ: kontrola pritiska, šećera, masnoća, telesne težine, funkcije bubrega, prestanak pušenja i zdrave navike su najbolji način da sačuvamo srce – kaže prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar.
U stalnoj rubrici ePodcasta „Istine i zablude“ doktorka je potvrdila da srčana slabost ne znači da je srce stalo, već da ne pumpa dovoljno efikasno, da ne pogađa samo starije, i da pravilna ishrana, fizička aktivnost i terapija mogu značajno poboljšati stanje. A bol u grudima nije jedini znak srčanih problema.
Ako osećate neke od navedenih simptoma, imate faktore rizika ili sumnjate da vaše srce ne radi kako treba – obratite se kardiologu. Naša „pumpa“ zaslužuje svu pažnju i negu.
ePodcast sa prof. dr Danijelom Trifunović Zamaklar pogledajte u celosti OVDE a dostupan je na YouTube kanalu portala eKlinika.
