Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Aortna stenoza je bolest srca za koju je hirurško lečenje jedini lek, poručuje dr Ivan Stojanović

Piše: Danijela Tadić
8:51 - 21. 10. 2021.

Kada dođe do pojave simptoma kod aortne stenoze to znači da je srčana funkcija već oštećena

srce aortna stenoza Prof. dr Ivan Stojanović: Bolesnici sa aortnom stenozom su dugo vremena bez simptoma Foto: Privatna arhiva/ Shutterstock

Aortna stenoza je teška bolest srca. Čovek može godinama živeti bez bilo kakvih naznaka bolesti, a kada se pojave prvi simptomi ni jedan lek ne pomaže, a operacija je tada jedino rešenje. Stanje se leči tako što se oštećeni zalistak zameni mehaničkom ili biološkom protezom. U Srbiji sve više stručnjaka primenjuje i kod najtežih bolesnika moderne procedure lečenja ove bolesti. Kod najvećeg broja hirurških pacijenata, više se ne koristi pun rez grudne kosti, a sve više se primenjuje i neoperativna TAVI procedura.

Srce godinama lagano propada

Aortni zalistak je trolisni zalistak i nalazi se između leve komore i aorte. U procesu izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i nedozvoljava krvi iz aorte da uđe u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.

– Suženje aortnog zaliska ili aortna stenoza najčešće je oboljenje ovog zalistka. Uglavnom  je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada  dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv što dovodi do opetrećenja srca. Da bi srce moglo da pumpa istu količinu krvi, ali kroz sada sužen otvor, srčani zidovi postaju deblji. Bolesnici sa aortnom stenozom su dugo vremena bez simptoma. Srce polako popušta i kada dođe do pojave simptoma kod aortne stenoze srčana funkcija je već oštećena – objašnjava u razgovoru za portal eKlinika kardiohirurg profesor dr Ivan Stojanović, jedan od naših najvećih stručnjaka za rekonstrukciju mitralnog zalistka.

Šum na srcu, može da ukaže na postojanje ove bolesti, a definitiovna dijagnoza se postavlja ehokardiografskim pregledom. Pacijenti se, kaže dr Stojanovć, žale na zamaranje, bol kao kod angine pektoris, mogući su iznenadni gubici svesti, naročito pri nekom naporu, a kada se pojave simptomi kod aortne stenoze to znači da je bolest već znatno uznapredovala. 

Ništa nije sigurno

Profesor dr Ivan Stojanović uradio je prvu endoskopsku operaciju srca u Srbiji 2011. godine i razvio program minimalno invazivne hirurgije mitralnog zalistka na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. Jedan od njegovih pacijenata posle operacije je istrčao polumaraton.

Kada je reč o prevenciji, dr Stojanović kaže da ne postoje preventivne mere koje bi nas zaštitile od aortne stenoze, kao što je to slučaj sa anginom pektoris, kada ishranom ili regulacijom povišenog krvnog pritiska možemo da sprečimo ili usporimo bolest.

– Preventive nema, proces je degenerativni, a najbolja zaštita su redovni pregledi. Ne znači to da morate panično da nastojite da na svakih šest meseci kontrolišete srce, ali bilo bi dobro da se s vremena na vreme uradi kardiološki pregled. U većini slučajeva ne postoj ni porodično nasleđe koje bi dovelo do aortne stenoze – ističe dr Stojanović.

Šta ako se pacijent ne operiše?

Pored aortne insuficijencije, aortna stenoza je najčešće oboljenje aortnog zaliska. Bolest je podmukla, pacijent nekada ne oseća bolove, ali srce slabi.

– Kod nekih ljudi vremenom dolazi do degenerativnih promena u vezivnom tkivu, koje postaje zadebljalo i na njemu se polako talože kalcijumove soli, kao neka vrsta kamenca. Zbog toga se zalistak sužava i to je najčešći uzrok aortne stenoze – objašnjava za čitaoce eKlinika portala profesor Ivan Stojanović i dodaje da su reumatske bolesti nekada bile glavni uzrok bolesti zalistka, ali je primena antibiotika potisla ove bolesti kao uzrok aortne stenoze.

– Što je veće suženje zalistka i srce brže propada, i tegobe će se ranije javiti. Glavni simptomi su zamaranje i nedostatak vazduha pri naporu, bolovi u grudima ili gubici svesti, takođe, pri naporu. Pojava pomenutih tegoba u miru ukazuje da je srce već značajno oštećeno – naglašava  dr Stojanović.

Pravo vreme za operaciju

Aortnu stenozu je moguće otkriti rutinskim ultrazvučnim kardiološkim pregledom. Doktor Stojanović priča da bi idealno bilo operisati pacijenta pre pojave ikakvih simptoma.

– Najveća je korist od operacije kada se bolest otkrije u pravo vreme, kada je srce još očuvano. Pošto se bolest leči ugradnjom veštačkog zalistka trudimo se da protezu ne ugradimo prerano, već u trenutku početnih promena na srcu. Iz tog razloga pratimo prve promene u funkciji miokarda. Najbolje je ako imamo sreću da sve otkrijemo u pravo vreme – poručuje dr Stojanović koji ističe da je operacija aortnog zalistka kompleksna procedura, kao i sve operacije na otvorenom srcu.

– Rizik je veći kod bolesnika sa oštećenim srcem ili kod kombinovih operacija na srcu, a starost i hronične bolesti takođe povećavaju operativni rizik – kaže dr Stojanović.

Mehanička ili biološka proteza

Pacijentu se oštećeni zalistak menja mehaničkom ili biološkom protezom. Mehanički zalistak se primenjuje kod pacijenata mlađih od 65 godina, ima neograničenu trajnost i zahteva doživotno uzimanje lekova protiv zgrušavanja krvi. Ovu terapiju ne zahtevaju biološki zalisci, ali sa druge strane, brže propadaju, jer se prave od svinjskog ili goveđeg tkiva. Biološki zalistci se primenjuju kod osoba starijih od 65 godina.

– Ono što se danas sve više koristi u svetu, u relativno bogatijim zdravstvenim sistemima je TAVI procedura, gde se u stvari, zalistak zameni kateterskim putem. TAVI procedurom pacijent dobija biološki zalistak bez hirurške intervencije, a cela procedura se izvodi kroz preponske krvne sudove. Ova skupa procedura počinje da se radi polako i kod nas. Oboleli aortni zalistak se pomoću balona pod pritiskom proširi, a potom se ugradi novi zalistak od biološkog materijala. Generalno je ovaj postupak rezervisan za ljude s povećanim operativnim rizikom, mada se ova granica polako pomera i na bolesnike sa srednje povišenim operativnim rizikom – kaže dr Stojanović.

Bez punog reza grudne kosti

Profesor Ivan Stojanović dodaje da se kod hirurške intervencije, kod najvećeg broja slučajeva, više ne koristi pun rez grudne kosti. Taj rez je smanjen na gornju trećinu grudne kosti, čime se postiže manja hirurška trauma i brži oporavak bolesnika, opisuje dr Stojanović.

Operacije u dečjem uzrastu

Operacija aortne stenoze se radi i kod nas i u dečjem uzrastu. Profesor Ivan Stojanović radi kao upravnik Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i konsultant za valvularnu hirurgiju na Institutu za majku i dete u Beogradu.

– Kod najmlađih pacijenata se najčešće rade, ukoliko je to moguće, rekonstruktivne procedure na aortnom zalistku. Kada se period rasta završi, a to je negde oko 18. godine, problem sa zalistkom se trajno rešava njegovom zamenom – objašnjava dr Stojanović.

Trudnoća i zalistak

Mlađim osobama se ugrađuju mehanički zalisci, s tim da mlađe žene, ne retko odaberu biološki zalistak kako bi trudnoću iznele sa manje rizika, svesne da im sledi još jedna intervencija zbog smanjene trajnosti bioloških proteza.

– Biološki zalistak se u ovim slučajevima ugrađuje isključivio uz saglasnost bolesnika, jer je izvesno da će biti zamenjen, pogotovo što biološki zalistak kod mlađih ljudi brzo propada. Čak i žene sa ugrađenim mehaničkim zalistkom mogu da ostanu u drugom stanju, ali ostajanje u drugom stanju i trudnoća moraju da budu pažljivo vođeni jer antikoalgulantna terapija ima teratogeno dejstvo, odnosno može oštetiti plod – poručuje dr Stojanović.

Obavezni lekovi protiv zgrušavanja krvi

Kad je u pitanju oporavak mlađih osoba, naš sagovornik ističe da mladi ljudi imaju ogromnu rezervu, bolje sačuvano zdravlje i bolji potencijal za oporavak.

– Ima osoba koje se normalno bave sportom sa veštačkim srčanim zaliscima, ponekad i na profesionalnom nivou. Ono o čemu moraju da vode računa jeste da redovno i trajno uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi, takozvanu antikoalgulantnu terapiju. Važno je da ovi bolesnici znaju da odlazak kod zubara mora biti propraćen dvodnevnom antibiotskom terapijom kako se zalistak ne bi inficirao – otkriva u razgovoru za eKlinika portal neke od važnih detalja profesor dr Ivan Stojanović.

TEME:
smiljana
13:50, 21. 10. 2021. Odgovori

Moj sin ima 41 godinu.Rodjen je sa stenozom aorte( bikuspidalna valvula).Operisan je u 29- oj godini i ugrađen mu je veštački zalistak,a od terapije uzima antikoagulans.Dobro se osećao sve dok nije prelezao koronu( blaži oblik),kada se pojavila aritmija(eksrrasistole) ,pa sada uzima betablokatore.Mnogo sam zabrinuta.

nenad
20:47, 27. 10. 2021. Odgovori

Imam 81 godinu i od pre 3 godine sam osetio tegobe i kardiolog mi je konstatovao posle pregleda i ultra zvuka ostecenje zalistaka od 40% i pijem lekove kao concord i farin protiv zgrusavanja krvi.U pocetku nisam imao vece tegobe ali sada se brzo zamaram i teze disem.Pritisak vec tri godine merim ujutro i uvece i dobar je osim sto imam stalnu aritmiju i puls izmedju 80 i 95. Nisam pusac i nisam dijabeticar a ka bivsi aktivni sportista tezina mi je 70 kg a visina 178cm. Kardiolog mim predlaze operaciju zalistaka,ali kako da dodjem u kontakt sa Dr. Ivanom Stojanovicem.Molim Vas da mi pomognete jer vec godinu dana pokusavam bez uspeha. Hvala

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend