Šta je srčana insuficijencija od koje je naprasno umro holivudski star Majkl Medsen i da li je sam doprineo fatalnom ishodu

Bolest se najčešće javlja kod žena mlađih od 40 i starijih od 80 godina, dok je kod muškaraca najčešća kod onih od 40 do 80 godina. U ovaj profil uz još neke faktore rizika uklapa se i nedavno preminuli popularni glumac Majkl Medsen

Srčana insuficijencija predstavlja ozbiljno hronično oboljenje pri kojem srce nije u mogućnosti da pumpa krv dovoljno efikasno da zadovolji potrebe organizma. Iako ono nastavlja da radi, njegova oslabljena funkcija dovodi do smanjenog dotoka krvi u tkiva i zadržavanja tečnosti u plućima, jetri, stomaku i donjim ekstremitetima.

Simptomi mogu da zavaraju, ali se mogu prepoznati i u ranim fazama

Preporučujemo

Simptomi koje daje srčana insuficijencije mogu biti podmukli i nespecifični, što neretko dovodi do pogrešnog pripisivanja simptoma prirodnom procesu starenja. U početnim fazama dominiraju:

• zamor
• osećaj gušenja prilikom napora ili ležanja na ravnom
• nedostatak vazduha
• ubrzan ili nepravilan srčani rad
• kašalj
• vrtoglavice.

Sa napredovanjem bolesti javljaju se i:

• otoci nogu
• povećanje telesne težine zbog zadržavanja tečnosti
• slabost
• gubitak apetita
• mršavljenje
• poremećaji sna
• bolovi u mišićima i zglobovima.

Šta je uzrok srčane insuficijencije

Srčana insuficijencija može biti posledica različitih uzroka. Najčešće su to koronarna bolest srca, preležani infarkt miokarda, visok krvni pritisak, bolesti srčanih zalistaka, kardiomiopatije, miokarditis, kao i urođene srčane mane i aritmije.

Među nekardiološkim faktorima rizika značajno mesto zauzimaju dijabetes, gojaznost, apneja u snu, hronične bolesti pluća, zloupotreba alkohola i duvana, kao i dugotrajna upotreba određenih lekova, uključujući nesteroidne antiinflamatorne lekove. Virusne i bakterijske infekcije, stres i neadekvatna ishrana dodatno povećavaju rizik.

Potvrđeno je da je zloupotreba alkohola i cigareta uz postojeću srčanu slabost doprinela fatalnom ishodu u Medsenovom slučaju. 

Srčana insuficijencija: Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza srčane insuficijencije zahteva sveobuhvatan pristup, uključujući anamnezu, fizikalni pregled, elektrokardiogram (EKG), ultrazvučni pregled srca (ehokardiografiju) i laboratorijske analize sa posebnim akcentom na natriuretske peptide koji ukazuju na opterećenje srca.

Ponekad je potrebno uraditi rendgen grudnog koša i testove funkcije pluća.

Terapija i život sa srčanom insuficijencijom

Terapija srčane insuficijencije je kompleksna i individualizovana. Osnovu lečenja čine lekovi koji usporavaju rad srca i smanjuju njegovu potrošnju energije, kao i diuretici koji odstranjuju višak tečnosti.

U težim slučajevima koriste se inotropni lekovi koji poboljšavaju kontraktilnost srčanog mišića. Kod pojedinih pacijenata potrebni su i operativni zahvati poput ugradnje bajpasa, zamene srčanih zalistaka, implantacije ventrikularnih pomoćnih uređaja ili transplantacije srca.

Komplikacije i prevencija

Prevencija srčane insuficijencije podrazumeva kontrolu faktora rizika:

• prestanak pušenja
• umanjenu konzumaciju alkohola
• pravilnu ishranu sa ograničenjem trans i zasićenih masti
• redovnu fizičku aktivnost
• kontrolu telesne mase.

Takođe, veoma je važno lečiti postojeće bolesti poput hipertenzije, dijabetesa i poremećaja srčanog ritma, kako bi se smanjio rizik od nastanka insuficijencije.

Komplikacije koje prate srčanu insuficijenciju uključuju oštećenje bubrega i jetre zbog slabijeg protoka krvi, učestale infekcije, smanjenu sposobnost za fizičku aktivnost i ponovljene hospitalizacije. Edemi donjih ekstremiteta i abdomena, izražen umor, gubitak apetita i malaksalost dodatno narušavaju kvalitet života obolelih.

Zašto srčana insuficijencija ima lošu prognozu

U Srbiji svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre oko 54.000 ljudi, a značajan procenat tih smrtnih ishoda, čak oko 40 odsto pripisuje se srčanoj insuficijenciji. Bolest se najčešće javlja kod žena mlađih od 40 i starijih od 80 godina, dok je kod muškaraca najčešća u uzrastu od 40 do 80 godina.

U razvijenim zemljama oko dva odsto odrasle populacije ima neki oblik srčane insuficijencije, dok među osobama starijim od 70 godina prevalenca dostiže i do 10 odsto.

Ova bolest je čest završni stadijum različitih kardiovaskularnih stanja i ima lošu prognozu. Čak polovina obolelih ne preživi duže od pet godina od postavljanja dijagnoze, što srčanu insuficijenciju svrstava među najozbiljnija hronična oboljenja, sa prognozom sličnom karcinomu debelog creva.

Iako za srčanu insuficijenciju ne postoji trajno izlečenje, uz savremenu terapiju i promenu životnog stila moguće je značajno poboljšati kvalitet života i produžiti životni vek. Rana dijagnostika i odgovarajuće lečenje ostaju ključni za bolje prognoze kod ove ozbiljne bolesti.