Nema leka, ali može da se živi sa njim, kažu lekari i upozoravaju na neistine koje koče lečenje dijabetesa

Dijabetes (Diabetes Mellitus) je doživotno oboljenje za koje još nema leka. Bolest, i pored toga, može da se uspešno kontroliše uz raspoložive terapije i zdrave navike. Savremene terapije omogućavaju pacijentima isti kvalitet života kao i svim drugim osobama bez ove bolesti. Dijabetes je ipak nekako bolest o kojoj „svi sve znaju“, i to na pogrešan način. Šećerna bolest je teška i često praćena mnoštvom neproverenih informacija koje neretko mogu da zakoče lečenje.

Šta je dijabetes?

Dijabetes je posledica nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina, hormona pankreasa koji utiče na pravilan metabolizam ugljenih hidrata, to jest šećera. Kada nema dovoljno insulina u telu, šećeri koje unosimo u organizam putem hrane ne mogu da stignu iz krvotoka do ćelija, zbog čega dolazi do porasta nivoa šećera u krvi i na kraju do bolesti.

Preporučujemo

Biološki mehanizmi koji su uključeni u razvoj bolesti veoma su složeni. Postoje dva glavna oblika dijabetesa - dijabetes tip 1 je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem greškom napada ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Obično se javlja ranije u životu nego dijabetes tip 2. Kod dijabetesa tip 2 telo ne proizvodi dovoljno insulina, ne reaguje dobro na insulin ili se javlja kombinacija oba ova problema. Dijabetes tipa 2 je ubedljivo najčešći oblik šećerne bolesti.

Postoji i gestacijski dijabetes, koji se javlja tokom trudnoće, kada je telu potrebno više insulina. Kada telo nije u mogućnosti da reguliše te povećane potrebe, nastaje gestacijski dijabetes. Ovaj oblik dijabetesa najčešće nestaje nakon porođaja, ali postoji rizik da se ponovo javi u narednim trudnoćama. Gestacijski dijabetes je jedan od faktora rizika koji utiče na razvoj dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.

Konzumiranje šećera izaziva dijabetes

Konzumacija slatkiša i šećera ne deluje direktno na razvoj dijabetesa. Moguće je da jedemo nešto veće količine slatke hrane i nikada ne dobijemo dijabetes. Stručnjaci ipak objašnjavaju da ishrana bogata šećerom može dovesti do prekomerne telesne težine i gojaznosti, koje su jaki faktori rizika za dijabetes tip 2.

Nivo šećera u krvi ima ključnu ulogu u razvoju dijabetesa, ipak sam šećer neće direktno delovati na pojavu dijabetesa tipa 2. Lekari naglašavaju da je ova priča dosta složenija i da izgleda postoji veza između redovnog konzumiranja gaziranih zaslađenih pića i povećanog rizika od dijabetesa tipa 2.

Jedna velika studija objavljena 2013. godine pokazala je da čak i uz kontrolu ukupnog energetskog unosa i indeksa telesne mase, konzumacija gaziranih pića može da se dovede u vezu sa povećanim rizikom od razvoja bolesti. Ova povezanost nije pronađena kod drugih pića, kao što su veštački zaslađena pića i voćni sokovi.

Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti zašto neki ljudi razviju dijabetes tip 1, a drugi ne. Ishrana ipak nije faktor rizika koji utiče na nastanak bolesti.

Dijabetes nije toliko ozbiljna bolest

Dijabetes je veoma zastupljena bolest u savremenom svetu, pa dosta osoba zbog toga smatra da ona nije u toj meri ozbiljna. Doktori upozoravaju da ovo nije tačno: ne postoji lek za dijabetes, a kada se bolest ne kontroliše pravilno, može da dođe do razvoja brojnih komplikacija.

Komplikacije dijabetesa mogu da budu veoma teške. Moguće je da loše kontrolisani dijabetes dovede do razvoja kardiovaskularnih bolesti, oštećenja nerava, oštećenja bubrega, slepila, kožnih bolesti i oštećenja sluha. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je dijabetes 2016. godine izazvao smrt 1,6 miliona ljudi širom sveta.

Dijabetes pogađa samo gojazne osobe

Prekomerna telesna težina i gojaznost jesu faktori rizika za dijabetes tip 2 i gestacijski dijabetes, ali ova bolest može da se javi i kod osoba normalne telesne težine. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi da 11 odsto osoba sa dijabetesom tip 2 nema ni prekomernu telesnu težinu niti gojaznost. Autoimuni dijabetes tipa 1 nije povezan sa telesnom težinom.

Gojaznost uvek dovodi do dijabetesa

Iako gojaznost povećava rizik od dijabetesa, ona nije nužni uslov za razvoj bolesti. Prema CDC-u, 39,8 odsto odraslih u savremenom svetu pati od gojaznosti, ali samo 13 odsto ima dijabetes.

Osobe sa dijabetesom ne smeju da jedu šećer

Osobe sa dijabetesom zaista moraju pažljivo da planiraju ishranu i vode računa o unosu ugljenih hidrata. Ipak, i pacijenti sa dobro kontrolisanim šećerom mogu povremeno da uživaju u slatkišima.

Američko udruženje za dijabetes savetuje pacijentima sa dobro kontrolisanim dijabetesom male porcije slatkiša i čuvanje slatkiša za posebne prilike kao što su slavlja i rođendani. Većina obroka u ostalim danima mora da se zasniva na zdravijoj hrani.

Pacijenti sa dijabetesom moraju pažljivo da planiraju šta i kada jedu kako bi nivo šećera u krvi ostao stabilan. Srodan mit jeste i da osobe sa dijabetesom moraju da jedu posebnu „dijabetičarsku“ hranu, koja je često skuplja. Povrh svega, ta „dijabetičarska hrana“ koja se nalazi u prodavnicama može da poveća nivo glukoze u krvi.

Dijabetes dovodi do slepila i amputacija

Pacijenti sa dobro kontrolisanim dijabetesom žive i rade kao i sve druge osobe bez šećerne bolesti. Dijabetes ne vodi do slepila i amputacija, koje su istina moguće ali samo u najtežim slučajevima bolesti. Lekari kažu da su obe ozbiljne komplikacije veoma retke kod pacijenata koji dobro kontrolišu bolest.

Stručnjaci su identifikovali nekoliko faktora rizika koji povećavaju verovatnoću komplikacija povezanih sa dijabetesom. To su gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak i povišen holesterol.

Osobe sa dijabetesom ne bi trebalo da voze

Dijagnoza dijabetesa ne znači automatski da osoba mora da prestane da vozi. U zvaničnom stavu o dijabetesu i vožnji, Američko udruženje za dijabetes navodi da „većina osoba sa dijabetesom bezbedno upravlja motornim vozilima, bez značajnog rizika po sebe ili druge“.

Međutim, ako postoji zabrinutost, procena se radi individualno. Preporuke svetskih organizacija su da osobe sa dijabetesom mogu da voze, osim ako nisu ograničene određenim komplikacijama, poput teških hipoglikemija ili problema sa vidom.

Predijabetes vodi u dijabetes

Sam dijabetes je tiha bolest, retko kada je praćena jasnim simptomima, dok ne dođe do komplikacija. Dijabetesu prethodi stanje koje se zove predijabetes, to jest stanje u kojem je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali još uvek ne dovoljno visok da bi se postavila dijagnoza dijabetesa.

Predijabetes nema nikakve simptome, zato su bitne redovne provere nivoa šećera u krvi, barem putem sistematskih pregleda jednom godišnje. Kada se ne kontroliše, predijabetes može da pređe u dijabetes tip 2, ali i u ovom slučaju kod velikog broja osoba ne mora da dođe do bolesti.  Promene životnog stila, redovna fizička aktivnost i zdravija ishrana mogu da spreče razvoj dijabetesa.

Osobe sa dijabetesom ne smeju da budu fizički aktivne

Lekari kažu da je ovo apsolutno netačna tvrdnja. Zapravo, fizička aktivnost je veoma važan deo kontrole dijabetesa. Vežbanje pomaže pri kontroli telesne težine, snižava krvni pritisak i poboljšava osetljivost tela na insulin.

Ipak, sama fizička aktivnost može različito da utiče na nivo šećera u krvi – nekad ga povećava, a nekad snižava.

Prema organizaciji Diabetes U.K., moguće je da dođe do nešto lošije kontrole šećera u krvi tokom nekih dana iako pacijent konzumira zdravu hranu i ponaša se uobičajeno.

Saveti za kontrolu šećera tokom fizičke aktivnosti:

• Proveravajte nivo šećera u krvi tokom vežbanja i vodite evidenciju kako biste je pokazali lekaru.
• U slučaju rizika od hipoglikemije, imajte pri ruci brzo delujuće ugljene hidrate.
• Nosite identifikaciju da imate dijabetes, kako bi vam drugi mogli pomoći ako je potrebno.

Dijabetes je zarazan

Ovo je apsolutna neistina i jedan od najbesmislenijih mitova. Dijabetes ne izazivaju patogeni i ne može se preneti sa osobe na osobu. Lekari ga svrstavaju u nezarazne bolesti.

Neki prirodni proizvodi leče dijabetes

Trenutno ne postoji lek za dijabetes. Tvrdnje da prirodni preparati mogu da izleče dijabetes su netačne. Istina je da neke biljke i čajevi mogu da deluju slično kao i zdrave namirnice i omoguće bolju kontrolu bolesti. Ipak, savet je da se o svemu posavetujemo sa lekarom, jer neki preparati mogu čak da izazovu komplikacije kod osetljivih osoba.

Organizacija diabetes.co.uk navodi da određene biljke, vitamini i suplementi mogu da stupe u interakciju sa lekovima za dijabetes, uključujući insulin, i povećaju rizik od opasno niskog nivoa šećera u krvi i drugih komplikacija. Ne mora da znači da će preparat koji pomaže našem prijatelju ili rođaku pomoći i nama.

Iako nema leka koji bi doveo do trajnog izlečenja, velike farmaceutske kompanije se fokusiraju na nove molekule za lečenje dijabetesa i gojaznosti. Kontrola dijabetesa je sve bolja, a same mikrovaskularne komplikacije su bitno smanjene u poslednje dve decenije.

(eKlinika)