Probudili ste se, ne možete da se pomerite, gušite se i vidite senke? Ne paničite, reč je o čestom stanju

Paraliza sna može da nas probudi u potpunoj panici. Otvorimo oči, svesni smo svega oko sebe, ali telo ne reaguje. Ne možemo da pomerimo ruke, noge ili da dozovemo pomoć. Mnogi u tim trenucima imaju osećaj gušenja, pritiska na grudima ili prisustva nepoznate osobe u sobi, dok pojedini prijavljuju i zastrašujuće halucinacije.

Zašto se javlja paraliza sna

Iako ovakvo iskustvo može da deluje na nas poput scena iz horor filma, stručnjaci objašnjavaju da je u najvećem broju slučajeva reč o prolaznom poremećaju sna.

Prema nekim statistikama, skoro 40 odsto ljudi doživi paralizu sna najmanje jednom tokom života. Epizode su uglavnom kratke, retko ukazuju na ozbiljan zdravstveni problem i najčešće prolaze bez posledica. Paraliza sna javlja se u trenutku kada se mozak probudi, ali telo još nije završilo proces izlaska iz REM faze spavanja. To je period u kojem najintenzivnije sanjamo, dok su mišići prirodno opušteni i privremeno "isključeni" kako ne bismo fizički izvodili pokrete koje sanjamo.

Stručnjaci objašnjavaju da se paraliza sna javlja upravo u prelazu između sna i budnog stanja. Čovek je svestan okoline, ali nema kontrolu nad pokretima tela.

Zašto imamo osećaj da se gušimo ili da je neko u sobi

Najveći strah izaziva činjenica da osoba ne može da se pomeri niti da govori. Zbog toga mnogi imaju utisak da ostaju bez vazduha ili da ih nešto pritiska u predelu grudi.

Istovremeno, mozak može da "nastavi" da stvara elemente sna iako smo otvorili oči. Upravo zato nastaju halucinacije koje deluju potpuno stvarno. Najčešće su:

• osećaj da je neko u prostoriji i da nas posmatra
• senke ili ljudske figure pored kreveta
• prikazi nepoznatih osoba ili zastrašujućih bića
• šare, svetlost ili pokreti po plafonu i zidovima
• osećaj dodira ili pritiska na telu
• utisak da ne možemo da udahnemo dovoljno vazduha.

Iako su ove senzacije veoma uverljive, one predstavljaju posledicu preklapanja sna i budnog stanja.

Koliko traje paraliza sna

Osobama koje je dožive čini se da traje veoma dugo, ali većina epizoda završava se za nekoliko sekundi ili najviše za minut do dva. Paraliza može da prestane spontano ili kada nas neko dodirne, pomeri ili probudi. Produžene epizode i intenzivne halucinacije javljaju se znatno ređe.

Ko ima veći rizik da doživi paralizu sna

Naučnici još istražuju sve uzroke, ali nekoliko faktora značajno povećava verovatnoću da se ovo stanje pojavi. To su hroničan nedostatak sna, neredovan raspored spavanja, rad u smenama - posebno noćnim, izražen psihički stres, spavanje na leđima, ali i česta neprospavana noć.

Upravo kombinacija umora i stresa predstavlja jedan od najčešćih okidača.

Može li paraliza sna može da ukaže na drugi zdravstveni problem

Iako je najčešće bezazlena, učestala paraliza sna ponekad može da bude povezana sa drugim poremećajima spavanja. Među njima su narkolepsija, opstruktivna sleep apneja i periodični poremećaj pokreta udova tokom spavanja.

Na pojavu epizoda mogu da utiču i alkohol pre odlaska na spavanje, kao i pojedini lekovi koji menjaju REM fazu sna, uključujući neke antidepresive i litijum.

Kada treba da se javite lekaru

Povremena epizoda paralize sna uglavnom nije razlog za zabrinutost i ne zahteva lečenje.

Međutim, pregled kod lekara ili specijaliste za poremećaje spavanja preporučuje se ako se epizode često ponavljaju, bude vas gotovo svake noći, prate ih izražene halucinacije ili ozbiljno narušavaju kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje. Tada je važno da se utvrdi da li je u pitanju izolovana paraliza sna ili simptom drugog poremećaja koji zahteva dijagnostiku i lečenje.

(eKlinika.rs)