Pet i više šoljica kafe dnevno povezano sa manjim rizikom od ciroze i raka jetre u novom velikom istraživanju

Kafa je jedno od najčešće konzumiranih pića na svetu, a poslednjih godina sve više istraživanja ukazuje na to da njeni efekti prevazilaze razbuđivanje i poboljšanje koncentracije. Novo ustraživanje, zasnovano na dugoročnom praćenju više od 355.000 odraslih osoba, pokazalo je da je veća konzumacija kafe povezana sa manjim rizikom od razvoja ciroze, raka jetre i smrti izazvane bolestima ovog organa.

Više od decenije praćenja zdravstvenog stanja: Uloga kafe i posledice po zdravlje

Istraživanje, objavljeno u stručnom časopisu Clinical Gastroenterology and Hepatology, zasniva se na podacima iz britanske baze UK Biobank. Naučnici su pratili više od 355.000 odraslih osoba, koje na početku istraživanja nisu imale cirozu niti rak jetre.

Preporučujemo

Učesnici su prosečno praćeni 13 godina, a podatke o svakodnevnoj konzumaciji kafe istraživači su prikupili putem standardizovanih upitnika. Pored zdravstvenih ishoda, analizirani su i nalazi magnetne rezonance jetre, kao i biomarkeri iz krvi koji ukazuju na stanje ovog organa.

Ipak, autori naglašavaju da rezultati pokazuju povezanost, a ne dokazuju da kafa direktno sprečava nastanak bolesti jetre.

Pet ili više šoljica dnevno povezano sa manjim rizikom?

Najizraženiji efekat uočen je kod osoba koje su svakodnevno pile pet ili više šoljica kafe. U poređenju sa ispitanicima koji nisu pili kafu, kod njih je zabeleženo:

• 32 odsto manji rizik od razvoja ciroze jetre
• gotovo 50 odsto manji rizik od raka jetre
• 42 odsto manji rizik od smrti povezane sa bolestima jetre.

Istraživači su uočili i takozvani odnos doze i odgovora, što znači da je veća konzumacija kafe bila povezana sa postepenim smanjenjem rizika za navedene bolesti.

Šta su pokazali snimci jetre i analize krvi

Jedan od najzanimljivijih delova istraživanja odnosi se na dodatne analize koje nisu obuhvatale samo kliničke ishode.

Kod osoba koje su redovno pile kafu uočeno je manje nakupljanje masti u jetri, niži pokazatelji zapaljenja i fibroze, kao i povoljniji profil proteina povezanih sa funkcijom jetre. Takvi nalazi pružaju dodatnu biološku osnovu za vezu između konzumacije kafe i očuvanja zdravlja ovog organa.

Zašto bi kafa mogla da bude korisna za jetru

Kafa sadrži više stotina biološki aktivnih jedinjenja. Među njima se izdvajaju hlorogenske kiseline, polifenoli, diterpeni i kofein, za koje se smatra da imaju antioksidativna i protivupalna svojstva.

Prema dosadašnjim eksperimentalnim istraživanjima, ova jedinjenja mogu da doprinesu smanjenju oksidativnog stresa i hronične upale, da uspore razvoj fibroze jetre i da povoljno utiču na metaboličke procese. Zanimljivo je da su slične veze uočene i kod osoba koje su pile kafu bez kofeina, što ukazuje na to da zaštitni efekat verovatno nije posledica samo kofeina, već i drugih sastojaka ovog napitka.

Kafa nije zamena za zdrav način života

Stručnjaci upozoravaju da ove rezultate ne treba tumačiti kao preporuku da osobe koje ne piju kafu počnu da konzumiraju velike količine ovog napitka. Iako su nalazi ohrabrujući, istraživanje je posmatračkog tipa i ne može da potvrdi uzročno-posledičnu vezu.

Osim toga, unos pet ili više šoljica kafe dnevno nije pogodan za svakoga. Veće količine kofeina kod pojedinih ljudi mogu da izazovu nesanicu, nervozu, ubrzan rad srca ili povišen krvni pritisak, naročito kod osoba koje su osetljive na kofein.

Šta još doprinosi zdravlju jetre?

Konzumacija kafe predstavlja samo jedan deo ukupnog načina života koji utiče na zdravlje jetre. Mnogo veći značaj imaju održavanje zdrave telesne mase, redovna fizička aktivnost, ograničavanje unosa alkohola, dobra regulacija šećera u krvi i pravovremeno lečenje hroničnih virusnih hepatitisa.

Stručnjaci kao jedan od najboljih modela ishrane za očuvanje zdravlja jetre izdvajaju mediteranski način ishrane, koji podrazumeva obilje povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova, maslinovog ulja i ribe.

Potrebna su dodatna istraživanja

Autori studije smatraju da bi naredni korak trebalo da budu dugoročna klinička ispitivanja koja bi preciznije utvrdila kolika količina kafe pruža najveću korist, kao i da li različite vrste kafe imaju različite efekte.

Buduća istraživanja mogla bi da rasvetle i ulogu genetike, crevnog mikrobioma i individualnih razlika u metabolizmu kofeina, što bi omogućilo preciznije preporuke za različite grupe ljudi.

(eKlinika.rs)