Otečen stomak nije uvek nadutost: Kada je nakupljanje tečnosti znak ozbiljnije stanja?

Povećan i otečen stomak često pripisujemo gasovima, obilnom obroku ili problemima sa varenjem, ali stomak može da se poveća i zbog nakupljanja tečnosti u trbušnoj duplji. Ascites, kako se ovo stanje naziva, nije bolest za sebe, već znak koji može da prati ozbiljne bolesti jetre, ali i srčanu slabost, maligne i druge bolesti.

Nadutost i oticanje stomaka nisu ista stanja

Nadutost i stvarni otok odnosno povećanje obima stomaka nisu ista stvar, iako ih ljudi često opisuju istim rečima. Nadutost najčešće povezujemo sa osećajem punoće, pritiska i gasovima, dok kod ascitesa u trbušnoj duplji postoji nakupljena slobodna tečnost koja, kada je ima dovoljno, može vidljivo da poveća stomak.

Preporučujemo

Zato stomak koji postepeno raste bez jasnog razloga, posebno ako se istovremeno povećava telesna masa, otiču noge ili se pojavljuju drugi simptomi, ne treba automatski pripisati varenju. Uzrok takve promene treba utvrditi, a posebno je važna procena kada se povećanje stomaka pojavilo prvi put.

Kako da razlikujemo nadut stomak od stomaka otečenog zbog tečnosti

Nadutost može da se menja tokom dana, često je povezana sa obrocima, gasovima i pražnjenjem creva, a stomak može ujutru da bude manji nego uveče. Kod značajnijeg nakupljanja tečnosti povećanje obima stomaka obično je postojanije i može progresivno da se pogoršava.

Ascites može da izazove osećaj pritiska i punoće, a kada se nakupi velika količina tečnosti, stomak postaje izraženo uvećan i zategnut. Veća količina ascitesa može da oteža disanje jer povećan pritisak u stomaku utiče na dijafragmu, a kod nekih ljudi istovremeno se javlja oticanje nogu i članaka.

Lekar na pregledu može da traži karakteristične znake slobodne tečnosti, ali male količine ascitesa nije uvek moguće otkriti samo pregledom. Ultrazvuk abdomena zato ima važnu ulogu jer može da potvrdi prisustvo tečnosti i kada ona još nije izazvala dramatično povećanje stomaka.

Bolesti jetre su najpoznatiji uzrok ascitesa

Ciroza jetre predstavlja najčešći uzrok ascitesa u razvijenim zemljama. Kada je jetra ozbiljno oštećena, povećava se pritisak u portalnom venskom sistemu, a složene promene cirkulacije, rada bubrega i hormona dovode do zadržavanja natrijuma i vode i prelaska tečnosti u trbušnu duplju.

Zato ascites predstavlja važan znak dekompenzacije ciroze, odnosno trenutka kada bolest jetre počinje da izaziva ozbiljne komplikacije. Američko udruženje za proučavanje bolesti jetre (AASLD) navodi da se ascites svake godine razvije kod približno 5 do 10 odsto osoba sa kompenzovanom cirozom.

Ako je uzrok povećanog stomaka bolest jetre mogu da postoje i drugi simptomi, među kojima su žutica, oticanje nogu, izražen umor, svrab, gubitak mišićne mase ili sklonost krvarenju i nastanku modrica. Međutim, ascites ponekad može da bude upravo jedan od prvih očiglednih znakova da je hronična bolest jetre postala ozbiljnija.

Otečen stomak zbog tečnosti može da bude povezan i sa srcem, tumorima i pankreasom

Ascites ne znači automatski da osoba ima cirozu. Srčana insuficijencija, naročito kada je zahvaćena desna strana srca, može da poveća pritisak u venama i doprinese nakupljanju tečnosti, pa se uz povećan stomak često pojavljuju otoci nogu i drugi znaci zadržavanja tečnosti.

Maligne bolesti takođe mogu da budu uzrok ascitesa. Tečnost može da se nakupi kada je zahvaćena potrbušnica, kada tumor utiče na limfnu drenažu ili cirkulaciju, kao i kod pojedinih tumora organa trbušne duplje i karlice. Zbog toga novo i neobjašnjivo povećanje obima stomaka, naročito kada ga prate gubitak telesne mase, smanjen apetit, brzo zasićenje malom količinom hrane, bol ili druge novonastale tegobe, zahteva pregled. To ne znači da je uzrok nužno malignitet, već da takvu promenu ne treba mesecima pripisivati „nadutosti“ bez utvrđivanja razloga.

Ređi uzroci ascitesa uključuju i bolesti pankreasa, tuberkulozu potrbušnice i određene poremećaje krvnih sudova. Upravo veliki broj mogućih uzroka objašnjava zašto lekar ne utvrđuje poreklo ascitesa samo na osnovu izgleda stomaka.

Kako lekari otkrivaju odakle dolazi tečnost u stomaku

Kada se ascites pojavi prvi put, važan deo dijagnostike čine anamneza, pregled, laboratorijske analize i ultrazvuk abdomena sa doplerom. AASLD preporučuje i dijagnostičku paracentezu kod novonastalog ascitesa koji može bezbedno da se punktira, odnosno uzimanje uzorka tečnosti tankom iglom kako bi se ona analizirala. Jedna od važnih analiza jeste takozvani serum-ascites albuminski gradijent (SAAG). Izračunava se poređenjem koncentracije albumina u krvi i ascitesnoj tečnosti, a vrednost od najmanje 1,1 g/dL snažno upućuje na portalnu hipertenziju kao mehanizam nastanka ascitesa.

Koliko ovaj relativno jednostavan test može da bude koristan pokazala su istraživanja na kojima se zasniva njegova primena. Prema AASLD smernicama, SAAG od najmanje 1,1 g/dL ukazuje na portalnu hipertenziju sa približno 97 odsto tačnosti, dok niža vrednost usmerava dijagnostiku prema drugim uzrocima nakupljanja tečnosti.

Analiza tečnosti može da pruži i druge važne informacije, uključujući broj ćelija i koncentraciju proteina, a dodatne analize biraju se prema tome na šta lekar sumnja. Tako se iza naizgled jednostavnog simptoma „otekao mi je stomak“ može otkriti potpuno različit mehanizam i bolest koju treba lečiti.

Kada otečen stomak zahteva hitnu procenu

Novonastalo i progresivno povećanje stomaka koje ne liči na uobičajenu nadutost treba da proceni lekar, naročito ako osoba već ima bolest jetre, srca, bubrega ili malignu bolest. Pregled je važan i kada se uz povećan stomak javljaju otoci nogu, žutica, gubitak apetita, nenamerno mršavljenje ili otežano disanje.

Posebno ozbiljna situacija nastaje kada se ascites inficira, što se naziva spontani bakterijski peritonitis i predstavlja potencijalno životno ugrožavajuću komplikaciju, najčešće kod osoba sa cirozom. Bol ili osetljivost stomaka, temperatura, naglo pogoršanje opšteg stanja, konfuzija ili druge nove tegobe kod osobe sa ascitesom zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Važno je i da osoba ne pokušava samostalno da „izbaci višak vode“ diureticima. Lečenje zavisi od uzroka ascitesa, a kod ciroze može da uključuje ograničenje natrijuma, odgovarajuće diuretike i, kada se nakupi velika količina tečnosti, terapijsku paracentezu uz druge mere koje određuje lekar. Otečen stomak zato ne treba automatski izjednačiti sa nadutošću. Kada povećanje obima stomaka traje, napreduje ili ga prate oticanje nogu, otežano disanje, žutica, bol, temperatura, gubitak apetita ili telesne mase, važno je proveriti da li je uzrok nakupljanje tečnosti i zbog čega je do njega došlo.

(eKlinika.rs)