Testiranje na HIV, hepatitis B i C i sifilis je anonimno i besplatno, nije potrebna knjižica, ni lična karta

Testiranje na HIV jedini je način da se utvrdi da li je neka osoba zaražena HIV virusom, uzročnikom AIDS. AIDS (SIDA) je sindrom stečene imunodeficijencije, napredno stanje infekcije virusom HIV koji napada imuni sistem, posebno CD4+ T-limfocite. Ako se HIV ne leči, vremenom imunitet toliko oslabi da telo više ne može da se bori ni protiv najlakših infekcija. To uznapredovalo stanje zove se AIDS.

Kako se prenosi HIV?

HIV se prenosi krvlju, seksualnim kontaktom i s majke na dete tokom trudnoće, porođaja, dojenja, ali se ne prenosi dodirom, kašljem, korišćenjem zajedničkog posuđa, toaleta.. Rano otkrivanje HIV infekcije omogućuje pravovremeno započinjanje lečenja i očuvan kvalitet života osoba inficiranih HIV virusom, zaštitu drugih osoba kao i, u slučaju trudnoće, sprečavanje prenošenja HIV sa majke na bebu. Takođe, pravovremeno savetovanje i testiranje na HIV omogućava osobama koje nisu inficirane HIV virusom da tokom poverljivog razgovora sa kvalifikovanim savetnikom sagledaju i procene sopstvene rizike, sopstveno rizično ponašanje i faktore koji tome doprinose. Savetovanje pomaže i da  nauče kako da primene mere zaštite od HIV infekcije i drugih krvlju i seksualno prenosivih infekcija (SPI).

Preporučujemo

Hepatitis B i C su česti među osobama koje su u riziku i među onima koji žive sa HIV virusom, jer se ovi virusi prenose istim putevima zaražavanja kako se prenosi i HIV -  najčešće putem injektiranja droga i seksualnog odnosa bez kondoma.

Zašto je dobro da se testirate na HIV?

Stručnjaci podsećaju da je savetovanje i testiranje na HIV, virusne hepatitise B i C i sifilis poverljivo, anonimno i besplatno. Nisu potrebni ni lična karta, ni zdravstvena knjižica, niti uput lekara.

Uz pravilnu terapiju (antiretrovirusni lekovi), većina ljudi zaraženih HIV virusom nikada ne razvije AIDS i može da ima normalan životni vek.  U današnje vreme postoji efikasna terepija za lečenje HIV infekcije, hepatitisa i drugih seksualno prenosivih infekcija, a studije pokazaju da ljudi koji se testiraju i kod kojih se rano otkrije infekcija imaju bolje zdravstvene rezultate nego oni koji odlažu testiranje i započinjanje terapije.

Ukoliko osoba primeti neke simptome ili ima razloga da posumnja da joj potrebno testiranje na HIV trebalo bi to odmah da uradi jer:

1. Bolje da saznate svoj HIV status što je pre moguće jer danas, ljudi koji žive sa HIV, kada se lečenje započne ranije, mogu da žive kvalitetno i imaju dug životni vek.

2. Napredak u lečenju HIV znači da osoba kod koje je dijagnostikovana HIV infekcija rano, može dugo da živi zdravo.

3. Bolje je da što pre saznate svoj hepatitis B status, jer danas osobe sa hepatitisom B mogu da žive dugo i dobro kada se sa lečenjem započne ranije, a osobe sa hepatitisom C mogu da se izleče.

4. Kada znate sopstveni status to može da pomogne u sprečavanju prenošenja virusa na druge osobe.

5. Napredak u lečenju hepatitisa C znači da je lek sada dostupan.

6. Lečenjem hepatitisa se sprečava nastajanje ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma;

7. Vakcina protiv hepatitisa B postoji i dostupna je svima.

Ko treba da se testira na HIV i na hepatitise?

Uopšteno, na HIV virus trebalo bi da se testiraju:

- Muškarci koji imaju (povremeno ili isključivo) seks sa muškarcima

- Injektirajući korisnici droga (ubrizgavanje droge iglom)

- Seksualni radnici

- Migranti (uključujući osobe poreklom iz zemalja sa visokom prevalencijom) i mobilne populacije

- Transrodne osobe

- Osobe na izdržavanju zatvorskih sankcija.

Ključne populacije sa povećanim rizikom od zaražavanja virusnim hepatitis C i B iste su kao i kod HIV. Osim njih, u grupe sa povećanim rizikom spadaju i:

- Osobe na dugotrajnoj hemodijalizi

- Osobe koje su primale krv, krvne proizvode ili organe u periodu pre nego što je skrining na hepatitis C bio dostupan

- Zdravstveni radnici.

Testiranje može da se obavi u institutima za javno zdravlje,  na primer Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ili Institut za javno zdravlje Vojvodine, u infektivnim klinikama, u privatnim laboratorijama, a test se može uraditi i u nekim udruženjima. Takođe, možete da se obratite i svom lekaru opšte prakse, koji će vas uputiti na odgovarajuću ustanovu.

(eKlinika.rs)