Hepatitis je bolest s kojom živi više od 300 miliona ljudi na svetu, više od 1,3 miliona života svake godine izgubi se od posledica hepatitisa B i C. Stručnjaci ističu da je hepatitis B i C, ako se pravovremeno ne leči, vodeći uzrok karcinoma jetre i trenutno drugi najsmrtonosniji virus na svetu posle covid 19.
Svetski dan hepatitisa
Svetski dan hepatitisa, 28. jul, obeležava se ove godine pod sloganom Vreme je za akciju. Lekari ističu potrebu za zajedničkim delovanjem, kako bi inficirane osobe dobile što pre dijagnozu i počelo lečenje. Cilj je da se spreče nove infekcije i rak jetre, smanji smrtnost i postignu ciljevi eliminacije hepatitisa do 2030. godine.
Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od hepatitisa – Hronos kaže da novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije navodi da broj smrtnih slučajeva od posledica hepatitisa raste. Prema procenama zdravstvenih stručnjaka, u Srbiji je hepatitisom zaraženo oko 70.000 ljudi.
– U Srbiji postoji lek za hepatitis C o trošku RFZO-a, od 2006. godine, novorođenčad se u okviru programa obavezne imunizacije vakcinišu protiv hepatitisa B. Za odrasle su na raspolaganju vakcina i efikasan tretman za hepatitis B, ali ljudi koji žive sa hepatitisom još nisu dovoljno glasni ni vidljivi, uprkos činjenici da je hepatitis javno zdravstveni problem – kaže Dragojević.
Nacionalna strategija za borbu protiv hepatitisa
Predstavnici Udruženja pacijenata obolelih od hepatitisa Hronos ističu da je neophodno promovisati veću javnu i političku svest o važnosti prevencije, testiranja i lečenja virusnog hepatitisa B i C, značajno povećati pristup testiranju.
Potrebno je usvojiti Nacionalnu strategiju za borbu protiv hepatitisa, u okviru koje su i programi prevencije koji se bave i problemima stigme i diskriminacije sa kojima se suočavaju pacijenti oboleli od hepatitisa. Posebno je važno ojačati učešće zajednice i civilnog društva u programima, ističu predstavci Udruženja.
Hepatitis u Srbiji
U Republici Srbiji u 2023. godini prijavljena su 392 slučaja hepatitisa, stručnjaci navode da je ovo rezultat bolje evidencije, pristupa testovima i dijagnostike, jer se bolest lakše i bolje leči kad se otkrije na vreme. Hronični hepatitis C registrovan je kod 190 osoba, bilo je pet prijavljenih smrtnih ishoda.
Od početka 2024. godine prijavljena su, prema podacima „Batuta“ 253 slučaja hepatitisa B i C. Najučestaliji su hronični hepatitis C, ukupno 98, a slede prijavljeni slučajevi sa dijagnozom Hepatitis viralis acuta B. Zabeležen je jedan smrtni ishod od početka godine. Odnos polova je 1, 2:1 u korist osoba muškog pola.
U svetu je veliki broj nedijagnostikovanih pacijenata
Infektolozi navode da hepatitis C napada jetru koja obavlja više od 500 vitalnih funkcija, a da je smrtnost od uzroka povezanih sa virusnim hepatitisom u porastu u svim delovima sveta.
Na svetskom nivou veliki je broj nedijagnostikovanih i nelečenih ljudi sa hroničnim hepatitisom, koji izaziva teške komplikacije i smrtni ishod. Sve se može sprečiti testiranjem, koje lekari savetuju svim odraslim osobama.
Mali ali bitni pomaci
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2022. godini 304 miliona ljudi je živelo sa hroničnom hepatitis B i C infekcijom. Iste godine 1,3 miliona ljudi umrlo od hronične infekcije hepatitisom B i C. Broj smrtnih slučajeva od virusnih hepatitisa porastao je sa 1,1 milion u 2019. na 1,3 miliona u 2022. godini.
Prema procenama iz 2022. godine, 254 miliona ljudi živelo je sa infekcijom hepatitisom B i 50 miliona sa infekcijom hepatitisom C. Iste godine bilo je 2,2 miliona novih infekcija, što je manje u odnosu na 2,5 miliona u 2019. godini.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da je veliki problem što je u naznačenom periodu dijagnostikovano samo 13 odsto osoba sa hroničnim hepatitisom B, a oko 3 odsto ovih pacijenata primalo je antivirusnu terapiju u 2022. godini. Hepatitis C dijagnostikovan je kod 36 odsto slučajeva, a samo 20 odsto pacijenata je dobilo adekvatnu terapiju.
Iako su ovi rezultati daleko iza predviđenih ciljeva za 2030. godinu oni ukazuju na iako malo, ali ipak poboljšanje u dijagnozi i lečenju u odnosu na 2019. godine. Dijagnostika hepatitisa B je povećana sa 10 na 13 odsto, lečenje sa 2 na 3 odsto, dijagnoza hepatitisa C sa 21 na 36 odsto, a lečenje sa 13 na 20 odsto.
Šta je hepatitis C?
Hepatitis C je upala jetre uzrokovana hepatitis C virusom. Infekcija dovodi do akutne upale koja kod 80 odsto pacijenata pređe u hronični hepatitis. Ukoliko se ne leči, hronični hepatitis C je doživotna infekcija, koja kod 20 odsto obolelih, posle 20 do 30 godina, uzrokuje cirozu jetre, gubitak jetrene funkcije ili/i karcinom jetre.
Sve se može sprečiti savremenom terapijom koja pruža mogućnost pacijentima u Srbiji, da se preko RFZO, za 12 nedelja izleče od hroničnog hepatitisa C.
Načini prenosa
Mnogo blaži oblik hepatitisa je hepatitis A, koji se zove i bolest prljavih ruku, zato što se prenosi feko-oralnim putem, Hepatitis B je teži oblik bolesti, do infekcije dolazi putem krvi, seksualnim odnosom, sa majke na dete prilikom porođaja.
Hepatitis C se teže prenosi od hepatitisa B i nije kako se pogrešno misli bolest koju dobijaju samo intravenski narkomani, moguće je da do infekcije dođe posle dijalize, ukrašavanja nesterilnim pirsingom i tetovažom. Hepatitis C se ne prenosi rukovanjem, ljubljenjem, kašljanjem, kijanjem, upotrebom pribora za jelo, s tim da je bitno da zaražena osoba ne deli sa drugima četkice za zube, makazice, brijače.
Simptomi hepatitisa C
Pacijenti prijavljuju simptome najčešće kada dođe do značajnog oštećenja jetre. Najčešći simptomi su osećaj umora, slab apetit, mučnina, bolovi u mišićima i zglobovima. Simptomi su slični kao i kod mnogih drugih bolesti, najlakši put da utvrdimo o čemu se tačno radi jeste da se testiramo, objašnjavaju stručnjaci.
Imam virus Hepatit B seka koristam Tenofovir 2425/300 no vo Makedonija go NEMA vo aptekite,problem.