Povišen D-dimer: kada posumnjati na tromb i šta dalje?

Povišen D-dimer često izaziva strah od tromboze, ali ovaj nalaz sam po sebi ne potvrđuje da postoji tromb. Doc. dr Mirjana Mitrović, hematolog, objašnjava kada test ima smisla, koji simptomi zahtevaju pregled i zašto lekove ne treba uzimati na svoju ruku.

Kada na laboratorijskom nalazu ugledaju povišen D-dimer, mnogi odmah pomisle da imaju krvni ugrušak koji može da ode u pluća. Slede dodatne analize, pretraživanje interneta i pitanje da li treba odmah uzeti nešto za „razređivanje krvi“. Međutim, između jednog povišenog rezultata i dijagnoze tromboze postoji važan korak: procena lekara.

Preporučujemo

– Veliki D-dimer ne znači da imate trombozu – naglašava doc. dr Mirjana Mitrović.

To ne znači da rezultat treba zanemariti, već da se D-dimer tumači zajedno sa simptomima, faktorima rizika i drugim nalazima, a ne kao samostalna dijagnoza, objašnjava dr Mirjana Mitrović, hematolog u Best of ePodcastu na youtube kanalu eKlinika portala.

Šta je D-dimer i zašto može da bude povišen

Zgrušavanje krvi je zaštitni mehanizam koji sprečava prekomerno krvarenje kada se povredimo. U stvaranju ugruška učestvuju trombociti i faktori koagulacije, a njegovu osnovu čini mreža proteina koji se zove fibrin.

Organizam istovremeno ima mehanizme kojima razgrađuje ugrušak. D-dimer je jedan od fragmenata koji nastaju razgradnjom umreženog fibrina. Njegovo povećanje zato ukazuje na pojačano stvaranje i razgradnju fibrina, ali ne otkriva gde se taj proces odvija niti zbog čega je pokrenut.

Vrednost može da bude povišena kod duboke venske tromboze i plućne embolije, ali i nakon operacije ili povrede, tokom infekcije i zapaljenja, u trudnoći i kod drugih bolesti. D-dimer može da raste i sa godinama. Zbog toga povišen nalaz nije dovoljan razlog za uvođenje antikoagulantne terapije.

Važno je razlikovati i trombozu od trombofilije. Tromboza znači da je ugrušak nastao u krvnom sudu, dok je trombofilija nasledna ili stečena sklonost ka nastanku tromboze.

– Trombofilija je samo stanje povećane sklonosti ka trombozi – objašnjava dr Mitrović.

D-dimer nije test kojim se utvrđuje trombofilija. Osoba može da ima trombofiliju bez aktuelne tromboze, a povišen D-dimer ne dokazuje postojanje te sklonosti.

Kada tromb postaje opasan i koji simptomi zahtevaju pregled

Problem nastaje kada se ugrušak formira unutar krvnog suda i ometa protok krvi. Duboka venska tromboza najčešće zahvata vene noge, mada može da nastane i na drugim mestima.

Znaci koji mogu da ukažu na trombozu su novonastali otok jedne noge, bol ili osetljivost, naročito u listu ili butini, toplija koža i promena njene boje. Ove tegobe mogu da imaju i druge uzroke, ali zahtevaju pregled bez odlaganja. Kod nekih pacijenata simptomi su oskudni ili izostaju.

– Nama je zato veoma važno da prepoznamo tromboze na vreme i da ih otkrijemo – ističe dr Mitrović.

Ne odlazi svaki tromb u pluća, ali deo ugruška iz dubokih vena može da se odvoji, krvotokom prođe kroz desnu stranu srca i dospe u plućne arterije. Ako ih zapuši, nastaje plućna embolija, potencijalno životno ugrožavajuće stanje. Zato se kod sumnje na trombozu ne čeka da tegobe same prođu.

Naglo otežano disanje, bol u grudima, iskašljavanje krvi, nesvestica ili izrazita slabost zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U takvoj situaciji ne treba prvo samostalno odlaziti u laboratoriju i čekati rezultat D-dimera.

Rizik za vensku trombozu povećavaju, između ostalog, prethodna tromboza, operacije, povrede, dugotrajna nepokretnost, maligne bolesti, trudnoća i period posle porođaja, kao i određene hormonske terapije koje sadrže estrogen. Značaj imaju i gojaznost i porodična istorija tromboze.

Kada se radi D-dimer i kako se potvrđuje tromboza

D-dimer nije analiza koju treba povremeno raditi „za svaki slučaj“, kao proveru da li negde postoji tromb. Njegova glavna uloga u dijagnostici venske tromboze i plućne embolije jeste da, uz odgovarajuću procenu kliničke verovatnoće, pomogne da se bolest isključi.

Kada lekar proceni da tromboza nije verovatna, negativan rezultat odgovarajućeg testa može da pomogne da se izbegne nepotrebno snimanje. Pozitivan rezultat ne potvrđuje trombozu, već može da ukaže na potrebu za dodatnim pregledom. Ako je klinička sumnja velika, potrebno je snimanje i ne treba se oslanjati samo na D-dimer.

Kod sumnje na duboku vensku trombozu najčešće se radi ultrazvučni pregled dubokih vena, a kod sumnje na plućnu emboliju CT angiografija plućnih arterija ili drugi odgovarajući pregled.

– Tako da je najbolje da ga radite samo ako ga lekar preporučuje kao proceduru, i potom on treba i da tumači taj rezultat – savetuje dr Mitrović.

Rezultate iz različitih laboratorija treba porediti oprezno, jer se metode, jedinice i referentne vrednosti razlikuju. Kod osoba starijih od 50 godina lekar u odgovarajućem dijagnostičkom postupku može da primeni prag prilagođen uzrastu.

Poseban oprez potreban je u trudnoći, kada D-dimer fiziološki raste. Povišena vrednost sama po sebi ne potvrđuje trombozu niti određuje potrebu za terapijom. Njegova eventualna primena kod sumnje na tromboemboliju deo je posebnog dijagnostičkog postupka, a ne samostalno praćenje jednog broja.

Kako se leči tromboza i kada ima smisla testiranje na trombofiliju

Lečenje duboke venske tromboze zasniva se na antikoagulantnim lekovima. Njihova uloga je da spreče povećavanje postojećeg ugruška i nastanak novih, dok ga prirodni mehanizmi organizma postepeno razgrađuju.

– Zašto mi je to važno da pacijenti shvate: tromboza vena se ne može lečiti Aspirinom, to nije adekvatna terapija – upozorava dr Mitrović.

Aspirin nije zamena za antikoagulantnu terapiju kod akutne duboke venske tromboze. On deluje na trombocite i ima drugačije indikacije.

U lečenju se koriste heparini, antagonisti vitamina K i direktni oralni antikoagulansi. Izbor zavisi od zdravstvenog stanja, funkcije bubrega, rizika od krvarenja, trudnoće i drugih okolnosti. Kod nekih lekova terapija može da počne tabletama, dok je kod drugih prethodno potreban heparin.

Lečenje često traje najmanje tri meseca, a kod pojedinih pacijenata znatno duže. Terapiju ne treba prekidati zato što je otok splasnuo ili se D-dimer smanjio. Trajanje određuje lekar prema uzroku tromboze i odnosu rizika od njenog ponavljanja i krvarenja.

Ni testiranje na trombofiliju nije potrebno svakome ko je imao trombozu, a posebno ne samo zbog povišenog D-dimera. Odluka zavisi od okolnosti u kojima je tromboza nastala, lične i porodične istorije i toga da li bi rezultat promenio lečenje ili prevenciju.

– Osim toga, ono što je mnogo važnije i gde vam zaista treba ekspert iz tog polja hematologije jeste da odredimo kako vaš nalaz utiče na to kako ćemo vas kasnije lečiti – objašnjava dr Mitrović.

Za pacijenta je zato najkorisnije da zna koje simptome ne sme da zanemari, kada da potraži pomoć i kako da pravilno uzima propisanu terapiju. D-dimer može da bude važan deo procene, ali odluku o tome šta dalje određuje celokupna klinička slika.

(eKlinika.rs)