Da li je neko potpuno zdrav nikada sa stopostotnom sigurnošću ne možemo tvrditi. Tragično je kada se neka estetska procedura (operacija) završi smrtnim ishodom, kao što se to desilo u slučaju Branke koja je otišla na operaciju smanjenja grudi a kao komplikacija nakon operacije se verovatno javila plućna embolija.
Estetska operacija nosi isti broj faktora rizika kao i svaka druga
Estetska hirurgija predstavlja podgranu plastične hirurgije i bavi se korekcijom estetskih nedostataka i anomalija ulepšavanjem ljudskog tela i lica. Estetska zahvat je zapravo elektivna operacija pomoću koje se menja izgled lica ili tela osobe koja se podvrgava ovoj operaciji, sa ciljem ulepšanja lica ili dela tela kojem je promena neophodna. Međutim, estetska operacija nosi isti broj faktora rizika kao bilo koja druga operacija O tome da li i zašto nekada operacija može poći po zlu, pitali smo mr sc. med. dr Oliveru Partonjić, specijalistu plastične i estetske hirurgije.
Preoperativna priprema je veoma važna
Da li tokom estetske operacije uvećanja ili smanjenja dojki može nešto krenuti po zlu i kako to prevenirati?
– Uvek i sve što se radi na čoveku, bez obzira o kom domenu hirurgije se radi, u svakom trenutku može da krene u nekom negativnom pravcu. Mi lekari smo tu da se potrudimo i izbegnemo komplikacije koje eventualno možemo predvideti. U tom smislu obavezno je uraditi preoperativnu pripremu, odnosno kompletnu dijagnostiku. Iako nekim pacijentima deluje previše analiza, to nikada nije i ne treba preskočiti ni jednu. Kompletna preoperativna dijagnostika pored uzimanja anamneze podrazumeva kompletnu krvnu sliku, snimak pluća, pregled kardiologa i anesteziologa kao i ultrazvučni pregled. Sve ovo je neophodno uraditi pre uvođenja pacijenta u opštu anesteziju. Što se tiče same operacije, još jednom ponavljam, komplikacije su uvek moguće. Verovatno ne postoji ni jedan hirurg koji u svom radnom veku nije imao neku komplikaciju, manjeg ili većeg obima. Međutim, svako od nas lekara se trudi da radi savesno, po pravilima poštujući protokole baš onako kako smo učili. Upravo smo mi oni koji smo tu da preveniramo, predvidimo i da se trudimo da u svakom momentu odragujemo na adekvatan način. Kada nastaje komplikacija? Ona može nastati intraoperativno, postoperativno, postoje rane i kasne komplikacije. Neke komplikacije mogu biti ponekad potpuno nezavisne od samog operativnog zahvata, već mogu imati veze sa samim opštim stanjem pacijenta. A to se dešava ukoliko pacijent ima neke pridružene bolesti za koje je znao ili ne – kaže sagovornica eKlinike dr Olivera Partonjić.
Kome se estetska operacija smanjenja ili povećanja dojki ne preporučuje
Da li su sve žene kandidati za operaciju dojki?
– Upravo se vraćamo na početak našeg razgovora pa je veoma važno ponoviti da je potrebno je da se mi lekari, pridržavamo osnovih pravila i u anesteziju uvodimo samo indikovane pacijente, a to su oni pacijenti kod kojih svi rezultati pokažu da je za njih bezbedno uvođenje u opštu anesteziju i da može da se izvriši određena vrsta zahvata. Međutim, naravno da postoje i kontraindikacije, konkretno za operaciju dojki. Prva i osnovna kontraindikacija za svaku vrstu operacije je trudnoća, zatim period posle porođaja (minimum 6 meseci a ponekad i godinu dana) i kada su u pitanju maligniteti, sitemske bolesti su indikacija za dodatna ispitivanja i konsultacije sa doktorima koji aktivno učestvuju u lečenju takvih pacijenata– objašnjava dr Partonjić.
Oporavak u bolnici i kod kuće
Koliko je vremena potrebno za oporavak od operacije i kada pacijent odlazi kući?
– Obavezan ostanak pacijenta u bolnici je 24 sata ukoliko je operacija trajala duže od dva sata. Za operacije do dva sata moguć je otpust i istog dana, kada se radi o jednodevnoj hirurgiji. To je dovoljan period da se operisana osoba oporavi i pusti na kućno lečenje. Međutim, ukoliko postoji bila kakva komplikacija ili ukoliko se pacijent ne oseća dobro, naravno da će ostati duže u bolnici sve dok parametri za otpust ne budu dobri. Još jednom bih volela da kažem, da se nepredviđene situacije tokom operacije deševaju, na žalost i kod vrsnih hirurga – kaže sagovornica eKlinika portala dr Olivera Petronjić.
Reč, dve o plućnoj emboliji
S obzirom da su se pojavile i informacije vezane za slučaj pacijentkinje koja je umrla nakon operacije smanjivanja dojki, za sada još uvek pod pretpostavakom, od plućne embolije evo par reči i o ovom stanju.
Šta je plućna embolija?
Kod zdrave osobe krv uzima kiseonik iz pluća i prenosi ga kroz telo. Plućna embolija nastaje kada se ugrušak krvi zaglavi u jednom od krvnih sudova u plućima, sprečavajući krv da se pravilno kreće po plućima.
Plućna embolija je začepljenje plućnih arterija intravaskularnom masom-embolusom koji potiče sa udaljenog mesta, najčešče dubokih vena donjih ekstremiteta i karlice. Ovo je potencijalno fatalno stanje.
Koji su njeni uzroci javljanja?
Plućna embolija je najčešće tromboembolijski događaj, posledica duboke venske tromboze (DVT) donjih ekstremiteta i karlice. U dubokim venama donjih ekstremiteta i karlice formiraju se trombovi, često i bez simptoma. Oktinuti delovi tromba (embolusi) cirkulacijom prelaze preko desnog srca u plućnu arteriju, a potom dovode da zapušavanja grana plućner arterije (embolizacija). Faktori rizika za DVT i za plućnu emboliju su: starije životno doba, hirurški zahvat u poslednja tri meseca, pušenje, imobilizacija, maligna i mijeloproliferativna oboljenja, gojaznost, upotreba oralnih kontraceptivnih stedstava itd.
Začepljenje plućnih arterija dovodi do porasta otpora u plućnoj cirkulaciji, hipoksije zbog diskrepance u ventilaciji i perfuziji plućnog tkiva. Može da se javi i plućni infakrt u oko 10 % slučajeva. Veći embolusi ili više manjih koji zapuše više od 50% plućnog arterijskog sistema uzrokuju dramatičnu kliničku sliku, sa akutnim povećanjem plućnog arterijskog pritiska, popuštanjem desnog srca, hipotenzijom, neretko i iznenadnom smrti. Manji embolusi mogu proći nezapaženo i često dovode do spontane fibrinolize.
