Venska tromboza i/ili arterijska tromboza koja se vraća i posle lečenja može da ukaže na multisistemsku autoimunu bolest, koja se zove antifosfolipidni sindrom ili Hjuzov sindrom (Hughes syndrome). Ovaj poremećaj može da se ispolji i kroz uporne spontane pobačaje u trudnoći. Kod pacijenta se na osnovu laboratorijskih analiza zapaža stalo prisustvo povišenog nivoa antifosfolipidnih antitela. Ovaj sindrom javlja se zasebno ili kod osoba koje se već leče od neke autoimune bolesti, kao što je na primer sistemski eritematozni lupus.
Venska tromboza kao osnova antifosfolipidnog sindroma
Venska tromboza, ili prisustvo krvnih ugrušaka u arterijama, koji se i posle lečenja vraćaju osnove su antifosfolipidnog sindroma (APS). Krvni ugrušci nastaju usled delovanja antifosfolipidnih antitela, proteina koji ciljaju, napadaju i oštećuju fosfolipide unutar krvnih sudova. Fosfolipidi su molekuli koji se normalno nalaze u ćelijskim membranama.
Kako nastaje antifosfolipidni sindrom?
Tačan mehanizam koji dovodi do stvaranja krvnih ugrušaka nije poznat. Moguće je da neke osobe imaju antifosfolipidna antitela, ali da nemaju i bolest i da nikada ne dobiju tromb. Veruje se da je kombinacija gena uz delovanje sredinskih faktora, kao što su povrede, operacije, infekcije, okidač za razvoj sindroma.
Postoji primarni i sekundarni antifosfolipidni sindrom, primarni se javlja nezavisno, dok se sekundarni prate autoimune bolesti, najčešće lupus. Sa ovim sindromom se povezuju i reumatoidni artritis, Sjogrenov sindrom, autoimune bolesti štitne žlezde, sistemska skleroza.
Moguće je da se u kratkom periodu formira više krvnih ugrušaka
Usled delovanja antifosfolipidnog sindroma, krvni ugrušci se formiraju u bilo kom krvnom sudu, arterija i/ili venama. Tromb se obično razvija samo na jednom mestu, ali postoji i mogućnost da se u najtežim slučajevima u kratkom vremenskom periodu formira više krvnih ugrušaka. Simptomi dovode do blokade krvotoka, što sve za posledicu ima slabiju prokrvljenost tkiva krvlju i slabljenje organa.
Simtomi od duboke veneske tromboze do neuroloških problema
Simptomi se mogu ispoljiti u obliku duboke venske tromboze, koja je praćena bolom, crvenilom, otokom i osećajem toplote u delu noge koji je zahvaćen promenama. Stanje može pratiti i plućna embolija, ishemijski moždani udar, tromboza bubrežne vene.
Kod nekih pacijenata se zapaža i trombocitopenija nizak nivo trombocita, krvnih ćelija koje obezbeđuju normalno zgrušavanje krvi, a zbog svega može doći do pojave lakog krvarenja ili modrica. Kod pacijenta su mogući i neurološki simptomi kao što su glavobolja, promene vida, kognitivni problemi. U nekim slučajevima javljaju se i kožne manifestacije – otvorene rane i krvarenja.
Problemi u trudnoći
Kod tudnica sa Hjuzovim sindromom, mogući su rani pobačaji i gubitak fetusa posle 10 nedelja gestacije. Može da dođe i do prevremenog porođaja ili ograničenog rasta fetusa, zbog smanjenog snabdevanja krvlju. Usled ovog sindroma kod trudnica je moguća preeklampsija, to jest visok krvni pritisak, obično u drugoj polovini trudnoće. Doktori, ipak, naglašavaju da su savremeni pristupi lečenja antifosfolipidnog sindroma dali dobre rezultate, više od 70 odsto žena sa ovim sindromom uspešno iznese trudnoću.
Katastrofalni APS
Antifosfolipidni sindrom (APS) pogađa jedan do pet odsto populacije, a katastrofalni APS, kada se u kratkom razmaku javlja više ugrušaka u krvnim sudovima, manje od jedan odsto osoba. Kod katastrofalnog APS tromb se brzo razvija u malim, srednjim i velikim krvnim sudovima. Brzo zgrušavanje krvi može dovesti do otkazivanja vitalnih organa – pluća, bubrega, mozga, srca.
Ne zna se kako nastaje katastrofalni oblik APS, ali sumnja se da su okidači genetska predispozicija i infekcije. Ukoliko se brzo ne reaguje kod katastrofalnog APS može doći do smrtnog ishoda, većina ostalih pacijenata sa APS, ipak, ima život sa bolestima koje se mogu dobro kontrolisati ili nema veće zdravstvene probleme.
Kako se leči APS?
APS ne može da se izleči, ali može da se kontroliše antikoagulansima, lekovima koji su poznati kao „razređivači krvi”, koji sprečavaju rast postojećih i stvaranje novih krvnih ugrušaka. U nekim slučajevima lečenje i nije potrebno. Moguće je da osobama sa antifosfolipidnim antitelima, bez tromba i komplikacija možda i neće biti potrebno lečenje.
Venska tromboza, ili arterijska tromboza koje prate APS mogu se kontrolisati i zdravim navikama, koje uključuju izbegavanje pušenja, zdravu telesnu težinu, dobro upravljanje hroničnim bolestima, kao što su hipertenzija ili dijabetes. Osobe koje uzimaju varfarin moraju da redovno kontrolišu INR, jer je moguće da će doze leka morati da se prilagođavaju rezultatima ovog testa. Pacijenti na terapiji varfarinom trebalo bi da vode računa i da unos vitamina K bude uvek jednak, bez većih promena u načnu ishrane. Vitamina K ima u zelenom lisnatom povrću, brokoliju, bananama, zelenom čaju.
