Tromb – tihi neprijatelj: Kako prepoznati prve simptome i zašto prevencija spašava život

Dve trećine tromboza prolazi bez ikakvih simptoma, a kada se znaci pojave – često je već kasno. Kako na vreme prepoznati tihi ugrušak u krvi?

Da li znate da dve trećine tromboza može proći potpuno bez simptoma? I da ponekad prvi znak može biti emboliја pluća, stanje koje ugrožava život? O ovim i mnogim drugim pitanjima razgovarali smo u novoj epizodi ePodcasta sa doc. dr. Mirjanom Mitrović, hematologom sa Klinike za hematologiju UKCS.

Preporučujemo

U novoj epizodi ePodcasta saznajte:

• kako na vreme prepoznati simptome,
• koje rizične grupe moraju biti posebno oprezne,
• šta je istina, a šta mit o trombozi i njenom lečenju.

Kada tromb nastaje „bez razloga“

– Krv nam se zgruša kada se povredimo, da ne bismo iskrvarili. Ali kod nekih ljudi, ugrušak nastaje i bez povrede, u zdravom krvnom sudu. Tada govorimo o venskoj trombozi ili plućnoj emboliji – objašnjava dr Mitrović.

Najčešći simptomi na koje treba obratiti pažnju su otok, crvenilo i bol u nozi, kao i iznenadni gubitak daha, bol u grudima ili kašalj.

– To su signali koji ne smeju da se ignorišu i zahtevaju hitan odlazak kod lekara – upozorava naša sagovornica.

Ko je u većem riziku?

Rizik raste sa godinama, ali ga dodatno povećavaju gojaznost, pušenje, hormonska terapija, trudnoća, imobilizacija posle povrede ili operacije, kao i duža putovanja avionom.

– Dokazano je da letovi koji traju duže od pet sati, povećavaju verovatnoću za razvoj duboke venske tromboze – ističe dr Mitrović.

Posebno važno je i to da tromboza može biti nekad i prvi znak karcinoma. Zato se kod svakog pacijenta sa novootkrivenom trombozom preporučuje detaljan pregled, prilagođen godinama.

Kako se tromboza leči?

Lečenje se zasniva na antikoagulantnoj terapiji – lekovima koji sprečavaju dalje zgrušavanje krvi.

– Pacijenti često misle da će im pomoći aspirin, ali to nije tačno. Aspirin ne leči vensku trombozu. Potrebna je specifična terapija za razređivanje krvi, najčešće u obliku injekcija ili tableta – naglašava dr Mitrović.

Mitovi i zablude

Jedan od najčešćih mitova odnosi se na ishranu tokom terapije:

– Pacijenti misle da uopšte ne smeju da jedu zeleno povrće jer sadrži vitamin K. To je nemoguće u normalnom životu. Rešenje je da se svakodnevno unosi ista količina povrća, kako bi terapija bila stabilna – kaže dr Mirjana Mitrović.

Druga česta zabluda je oko popularnog testa – D-dimer.

– Visok D-dimer ne znači nužno da imate trombozu. Tumačenje rezultata zavisi od uzrasta i drugih stanja pacijenta –  objašnjava dr Mitrović.

Tromb je „tihi neprijatelj“ i često ne daje simptome, a posledice mogu biti ozbiljne. Zato prevencija, promene životnih navika i pravovremena dijagnostika imaju ključnu ulogu.

Pogledajte ceo razgovor sa doc. dr. Mirjanom Mitrović i saznajte praktične savete koji vam mogu spasiti život.

Reč, dve o sagovorniku ePodcasta

Doc. dr sci. med. Mirjana Mitrović je specijalista interne medicine i subspecijalista hematologije iz Beograda. Njene oblasti interesovanja uključuju benignu hematologiju, trombofiliju u trudnoći, lečenje anemija i kompletnu hematološku evaluaciju pacijenata sa poremećajem krvi i hematopoetskog sistema.

Vodi tim za trombofilije, sprovodi genetska ispitivanja naslednih poremećaja koagulacije i koordinira lečenjem trombofilija u trudnoći. Bavi se dijagnostikom i lečenjem širokog spektra poremećaja hematopoetskog sistema.

Dobitnica je brojnih nagrada i autor je preko 100 naučnih radova, jednog poglavlja knjige i tri medicinska vodiča.