Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Plućna embolija je ozbiljno stanje, zato odgovore na ovih 10 pitanja saznajte od svog lekara

Priredio/la: S.M.
17:00 - 04. 11. 2021.

Kako uopšte nastaje plućna embolija i šta možemo da učinimo kako bi se zaštitili

plućna embolija Foto: Shutterstock

Krvni ugrušak u arteriji može da bude opasan u bilo kom trenutku. Ipak, najopasniji je kada se odvoji i zaglavi u vašim plućima, stvarajući plućnu emboliju. Dakle, kako uopšte nastaje plućna embolija i šta možete učiniti da se zaštitite? Ovih 10 pitanja mogu pokrenuti razgovor između vas i vašeg doktora i otkriti sve ono što niste znali o plućnoj emboliji, a želeli ste da saznate.

1. Šta uzrokuje plućnu emboliju

Plućna embolija je začepljenje arterije u plućima, obično uzrokovano krvnim ugruškom. Povremeno, tumorske ćelije, paraziti, mehurići vazduha, amnionska tečnost ili mast mogu biti krivci za blokadu.

2. Kako su povezani krvni ugrušci duboke venske tromboze i plućne embolije?

Duboka venska tromboza (DVT) je krvni ugrušak unutar jedne od dubokih vena našeg tela, često u karlici, potkolenici ili butini, a ponekad i u ruci.  Ako se krvni ugrušak odvoji i otputuje u pluća, to postaje plućna embolija, odnosno, najozbiljnija komplikacija DVT.

3. Koliko je česta plućna embolija?

Krvni ugrušci su iznenađujuće česti, a oko 900.000 ljudi  godišnje razvije DVT ili plućnu emboliju.

4. Da li sam u opasnosti od plućne embolije?

Budući da plućna embolija može biti fatalna, neophodno je da o svemu porazgovarate sa svojim lekarom. Postoje preventivne mere koje se mogu preduzeti da bi se ublažio taj rizik u odgovarajućim okolnostima. Iako svako može razviti plućnu emboliju postoje faktori koji povećavaju rizik. To uključuje vašu medicinsku istoriju, aktivnosti i lekove.

Faktori rizika su sledeći:

  • prethodni DVT
  • plućna embolija ili moždani udar
  • gojaznost
  • otkazivanje srca
  • visok krvni pritisak
  • dugi periodi mirnog sedenja ili ležanja ( na primer u avionu ili vozu)
  • nedavna trauma ili operacija
  • trenutna dijagnoza raka
  • trudnoća
  • uzimanje oralnih kontraceptiva (posebno ako ste pušač).

5. Kako mogu da sprečim plućnu emboliju?

Možete preduzeti korake da smanjite rizik od plućne embolije, kao što je: uzimanje razređivača krvi, ustati i hodati što je pre moguće nakon operacije ili nošenje specijalnih kompresionih čarapa kako biste smanjili rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Ako ste na dugom putovanju, pravite česte pauze da šetate i protegnite noge kako biste poboljšali cirkulaciju i izbegli stvaranje krvnih ugrušaka. Takođe, ako ste već iskusili plućnu emboliju, ustanovite šta ju je izazvalo i potražite terapiju za bilo koja stanja koja mogu povećati vaš rizik.

6. Kako da znam da li imam plućnu emboliju?

Ovo stanje se često pogrešno dijagnostikuje jer simptomi često nisu posebno specifični. Obično plućna embolija uzrokuje kratak dah i bol u grudima. Ponekad ljudi dobiju groznicu i iskašljaju krv ili imaju vrtoglavicu i lupanje srca. Jedan od najčešćih simptoma DVT je otok jedne noge. Ovi simptomi, posebno kod pacijenata sa visokim rizikom, trebalo bi da podstaknu hitnu procenu i testiranje.

7. Da li se plućna embolija može izlečiti?

Plućna embolija može biti fatalna ako krvni ugrušak potpuno blokira protok krvi u pluća. Prema istraživanjima, do 30 odsto onih koji imaju emboliju umire u roku od mesec dana. Ali ako rano uočite simptome i potražite hitnu medicinsku negu, plućna embolija se može lečiti. Antikoagulansi (lekovi za razređivanje krvi) pomažu u sprečavanju daljeg zgrušavanja krvi, a tretman koji se zove trombolitička terapija pomaže u rastvaranju postojećeg ugruška. Lečenje može zahtevati hospitalizaciju, u zavisnosti od težine ugruška.

8. Koliko dugo traje tretman razređivačima krvi?

Ovo je veoma važno pitanje o kome treba da razgovarate sa svojim lekarom a odgovor zavisi od vašeg rizika od budućeg ugruška. Ako je plućna embolija uzrokovana traumom ili operacijom, lečenje razređivačem krvi može trajati godinu dana ili manje. Ali ako nije uzrokovano privremenim ili reverzibilnim stanjem, ili ako ste imali nekoliko DVT ili plućne embolije, možda ćete morati da nastavite sa lečenjem na neodređeno vreme jer je veća verovatnoća da će se ove vrste krvnih ugrušaka ponovo pojaviti. Takođe je važno da razgovarate sa svojim lekarom o rizicima povezanim sa lečenjem razređivača krvi, kao što je povećana verovatnoća krvarenja.

9. Da li će se plućna embolija vratiti?

To je realna opasnost. Oko 33 odsto ljudi koji su imali DVT ili plućnu emboliju imaće još jednu u roku od 10 godina.

10. Koliko traje oporavak od plućne embolije?

Može potrajati nekoliko meseci da se pacijent oporavi, posebno ako ima problem sa srcem ili plućima. Ali u nekim slučajevima, ugrušak se ne rastvara u potpunosti, što može dovesti do plućne hipertenzije i oblika srčane insuficijencije. Oni mogu izazvati kratak dah, otok, umor, vrtoglavicu, nesvesticu i bol u grudima pri naprezanju.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend