Masna embolija je teška posledica ozbiljnih preloma neke velike kosti kao što su butna kost (femur) ili karlica (pelvis). Ova bolest nastaje kada komadići masti iz koštane srži dospeju u krvne sudove. Moguće je da ove masti blokiraju protok krvi, da prođu kroz srce i zaustave se u plućima. Većina ljudi se oporavi, a da simptome nikada i ne primete, ali osobe koje imaju simptome moraju da budu na bolničkom lečenju.
U većini slučajeva nema simptoma
Velika većina pacijenata ne oseća nikakve simptome. Ipak, kada se oni pojave to je upozorenje da je u pitanju stanje koje može u nekim slučajevima biti opasno po život. Moguće se fatalne upale, disfunkcija više organa i neurološke promene. Za jedan broj ljudi, od 7 do 10 odsto bolest, nažalost ima fatalni ishod. Istraživanje iz 2006. navodi da čak 90 odsto ljudi sa ozbiljnim povredama kostiju razvija masnu emboliju. U većini slučajeva, nema simptoma i embolija prolazi sama od sebe.
Međutim, oko 10 odsto ljudi razvije sindrom masne embolije. Stanje je najčešće posledica preloma najvećih kostiju tela, ako što su noge i karlica. Sindrom se razvija i kod 3 do 4 odsto pacijenata koji su pretrpeli prelome manjih kostiju. Pojava masne embolije registrovana je i kod 15 odsto pacijenta sa višestrukim prelomima. Bolest je češća kod ljudi, koju su imali zatvorene ili višestruke prelome. Veoma retko stanje se beleži i kao posledica bolesti masne jetre, pankreatitisa ili posle biopsije koštane srži.
Plućna embolija
Plućna embolija je jedna od najtežih posledica. Utiče na disanje i cirkulaciju, a može biti i fatalno stanje. U nekim slučajevima plućna embolija se može javiti istovremeno sa masnom embolijom. Na primer, pacijent može da dobije posle preloma noge, masnu emboliju i da se kasnije, zato što se usled povrede ne kreće, razvije i krvni ugrušak. Taj krvni ugrušak može izazvati plućnu emboliju.
Najčešći simptomi
Simptomi masne embolije uglavnom nastaju iznenada i javljaju se posle jednog ili dva dana posle povrede. Otežano disanje, pokidani krvni sudovi, koji mogu izgledati kao osip na grudima, licu ili oko očiju, konfuzija i drugi neurološki simptomi su najčešći znaci masne embolije. Kod nekih ljudi uočava se ubrzan rad srca, groznica, prisustvo masti u urinu, trombocitopenija koja se ogleda u niskom broju trombocita i ima za posledicu spontana krvarenja.
Dijagnoza na osnovu nivoa kiseonika
Dijagnoza se donosi na osnovu posmatranja simptoma i laboratorijskih testova. Često se prati nivo kiseonika u krvi, jer padovi kiseonika mogu ukazivati na emboliju masti. Jedan broj ljudi razvija ozbiljne komplikacije, poput respiratornog distresa, ali i te najteže komplikacije ne moraju da znače da će doći do smrtnog ishoda. Najteža stanja su moguća uglavnom kod starijih osoba i kod ljudi koji imaju pridružene bolesti.
Lečenje masne embolije
Nema posebnog leka koji bi lečio ovo stanje. Pacijent je obično na kiseoniku ili na respiratoru. Lekar može prepisati lek albumin ili elektrolite koji vezuju masnoću i pomažu u održavanju normalne zapremine krvi. Nema dokaza da steroidi, antikoagulanti ili slični lekovi mogu izlečiti ili lečiti ovo stanje.
