Hormonska kontracepcija jedan je od najpouzdanijih načina zaštite od neželjene trudnoće, deluje na inhibiciju ovulacije. Smatra se da oko 250 miliona žena širom sveta koristi neki oblik hormonske kontracepcije. Pojedina istraživanja ukazuju na vezu između ovog oblika kontracepcije i povećanog rizika od moždanog i srčanog udara. Stručnjaci upozoravaju da ovaj rizik postoji i da žene moraju da budu upoznate sa njim. U isto vreme lekari naglašavaju da je hormonska kontracepcija važno otkriće druge polovine 20. veka, koje je omogućilo ženama da planiraju trudnoću, ali u isto vreme i smanjilo broj neželjenih trudnoća i komplikacija povezanih s ilegalnim abortusima. Doze estrogena u savremenim pilulama su znatno smanjene, komplikacije postoje, ali su svedene na minimum.
Istraživanje ispituje vezu između kardiovaskularnih događaja i hormonske kontracepcije
Danski naučnici ispitivali su vezu između neželjenih kardiovaskularnih događaja i upotrebe različitih oblika hormonske kontracepcije, kao što su vaginalni prsten, kontraceptivni flaster, kontraceptivni implant, oralne kombinovane kontraceptivne pilule (sadrže sintetičku formu estrogena i progesterona) i oralne gestagenske kontraceptivne pilule (sadrže samo derivate progesterona).
Za potrebe svoje studije danski naučnici su pratili hormonske kontraceptivne recepte, koje su doktori tokom 25 godina izdali za više od 2 miliona žena u Danskoj, starih od 15 do 49 godina.
Iz studije su bile isključene žene koje su koristile antipsihotike, imale oboljenja kao što su karcinom, bolesti jetre, bubrega, sindrom policističnih jajnika, endometriozu. Istraživanjem nisu bile obuhvaćene ni žene koje su lečile neplodnost, ili već bile na nekom obliku hormonske terapije.
Oblici kontracepcije sa najvećim rizikom
Estrogensko-progestinska pilula, poznata kao kontracepcijska pilula povezana je sa dvostruko većim rizikom od ishemijskog moždanog udara i srčanog udara. Ishemijski moždani udar je posledica prekida protoka krvi u određeni deo mozga, kada dolazi do prestanka snabdevanja moždanog tkiva kiseonikom i hranljivim materijama. Ovo stanje, ako traje duže od nekoliko minuta, dovodi do odumiranja ćelija i nepovratnog oštećenja mozga.
Kontracepcija u obliku vaginalnog prstena i kontraceptivnog implanta, takođe je bila povezana sa povećanim rizicima. Danski naučnici smatraju da vaginalni prsten povećava za 2, 4 puta rizik od ishemijskog moždanog udara i za 3, 8 puta rizik od srčanog udara. Kontraceptivni implant je, prema istraživanju, povećao rizik od moždanog udara 3, 4 puta.
Pilule sa niskim rizikom
Kontracepcija zasnovana samo na derivatima progesterona prošla je bolje. Hormonska spirala (intrauterini uložak) mala, T-oblikovana sprava koja se postavlja u matericu i oslobađa progesteron, bio je jedini način hormonske kontracepcije koji danski naučnici nisu povezali sa povećanim rizikom od neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Studija ne može da uputi na čvrste zaključke
Istraživači su naglasili da je ova studija opservaciona, što znači da nije moguće na osnovu nje izvući dovoljno čvrste zaključke. Navode da je moguće da su postojali i drugi faktori rizika, koji su mogli da isprovociraju moždani ili srčani udar kod žena na hormonskoj kontracepciji.
– I pored toga što su apsolutni rizici bili mali, lekari kliničari bi trebalo uvek da imaju na umu i hormonsku kontracepciju kao faktor rizika – navodi se u radu objavljenom u časopisu The British Medical Journal.
U pratećem uvodniku, postdoktorski istraživač sa Royal Institute of Technology, Therese Johansson navela je da je arterijska tromboza retka kod mladih žena, ali i opasna jer dovodi do srčanog ili moždanog udara. Hormonska kontracepcija može da isprovocira ove neželjene reakcije. Johansson zato poziva kampanje da rade rade na razvoju svesti o potencijalnim rizicima različitih oblika kontracepcije.
Kada ginekolozi ne savetuju hormonsku kontracepciju?
Ginekolozi pojedinim ženama ne savetuju hormonsku kontracepciju i pozivaju ih na neki drugi oblik zaštite od neželjene trudnoće. Kontraindikacije za upotrebu kontraceptivnih tableta su:
duboka venska tromboza ili plućna embolija, postojanje navedenih bolesti u porodici. Hormonska kontracepcija ne savetuje se ni ženama koje su bolovale ili boluju od karcinoma jetre ili dojke, ne preporučuje se ni kod akutne upale jetre, niti ženama sa visokim krvnim pritiskom, povišenim šećerom u krvi, osobama koje puše.
Najteža komplikacija
Najteža komplikacija koje se može da dovede u vezu sa kontraceptivnim pilulama je duboka venska tromboza – stvaranje krvnih ugrušaka u venama ekstremiteta ili pluća. Lekari navode da ugrušci mogu da nastanu u bilo kojem delu tela i izazovu srčani ili moždani udar. Ove komplikacije su retke, nije ih moguće sigurno predvideti, zato se svim ženama koje se odluče na hormonsku kontracepciju savetuje pregled i konsultacija sa ginekologom.
Ginekolozi će objasniti prednosti i mane svih vrsta kontracepcije. Izbor kontraceptivnog sredstva zavisi od životnog doba, mogućih bolesti. Većina lekara mladim devojkama i parovima koji tek stupaju u polne odnose, savetuje upotrebnu prezervativa koji u isto vreme štite od neželjene trudnoće, ali i polno prenosivih bolesti.
