Krvni ugrušak je masa krvi koja se formira kada se sjedine trombociti, proteini i ćelije i stvaraju splet molekula i krvnih zrnaca koji se skupljaju. Kada se povredimo, naše telo formira krvni ugrušak da zaustavi krvarenje. Nakon što krvarenje prestane i dođe do zarastanja, telo obično samo razgrađuje i uklanja krvni ugrušak. Ali, ponekad se krvni ugrušci formiraju tamo gde ne bi trebalo, telo stvara previše krvnih ugrušaka ili abnormalnih krvnih ugrušaka, ili se ne razgrađuju kao što bi trebalo. Ovi krvni ugrušci mogu da budu opasni i mogu da izazovu druge zdravstvene probleme.
Problem koji krvni ugrušak izaziva zavisi od mesta gde se formirao
Krvni ugrušci mogu da se formiraju ili da putuju do krvnih sudova udova, pluća, mozga, srca i bubrega. Vrste problema koje krvni ugrušci mogu da izazovu zavisiće od toga gde se nalaze:
- Duboka venska tromboza (DVT) je krvni ugrušak u dubokoj veni, obično u potkolenici, butini ili karlici. Može da blokira venu i ošteti nogu
- Plućna embolija (PE) može se desiti kada se DVT prekine i putuje kroz krvotok do pluća. PE, posebno ako je velika, može da ošteti pluća i spreči druge organe da dobiju dovoljno kiseonika
- Tromboza cerebralnog venskog sinusa (CVST) je redak krvni ugrušak u venskim sinusima u mozgu. Obično venski sinusi odvode krv iz mozga. CVST blokira oticanje krvi i može da izazove hemoragični moždani udar
- Krvni ugrušci u drugim delovima tela mogu da izazovu probleme kao što su ishemijski moždani udar, srčani udar, problemi sa bubrezima, otkazivanje bubrega i problemi povezani sa trudnoćom.
Kako telo samo „čisti” krvne ugruške?
Kada telo oseti da smo se izlečili, na primer posle zgrušavanja krvi pri poseotini, ono poziva protein koji se zove plazmin. Plazmin je zapravo ugrađen u sam krvni ugrušak. Tamo je sve vreme, ali „miruje“. Da bi se pokrenuo telo oslobađa supstancu poznatu kao aktivator koji „probudi“ plazmin i kaže mu da krene na posao „čišćenja“ ugrušaka. To uglavnom znači razbijanje strukture nalik mrežici koja pomaže da ugrušak tako dobro funkcioniše.
Kako se krvni ugrušak razbija lekovima?
Lekari koriste različite lekove na osnovu vrste ugruška koji pacijent ima:
Razređivači krvi – takođe se nazivaju i antikoagulansi i to su neki od najčešćih lekova za duboku vensku trombozu (DVT). To je krvni ugrušak koji se stvara u jednoj od velikih vena, obično u nozi. Razređivači krvi se takođe koriste za sprečavanje nastanka ugrušaka nakon moždanog udara ili plućne embolije (kada krvni ugrušak putuje do arterije u plućima). Razređivači krvi ne rastvaraju ugrušak, ali mogu da spreče njegovo povećanje i spreče stvaranje novih. To daje telu vremena da se razbije ugrušak.
Različiti razređivači krvi deluju na različite načine:
- Direktni oralni antikoagulansi sprečavaju telo da proizvodi fibrin – protein koji formira mrežu ugruška
- Heparin sprečava jedan od ključnih proteina za zgrušavanje, poput trombina, da obavlja svoj posao
- Varfarin usporava sposobnos jetre da proizvodi proteine koji su potrebni za zgrušavanje.
Trombolitici – Ovi lekovi za uništavanje ugrušaka se koriste za ozbiljna stanja, kao što je plućna embolija. Za razliku od razređivača krvi, oni razgrađuju ugrušak, funkcionišu tako što uključuju plazmin, koji ubrzava prirodni proces tela za čišćenje ugrušaka.
