Koronarografija je dijagnostička metoda kojom se otkrivaju suženja i zapušenja na srčanim arterijama. Ona je zlatni standard za dijagnostiku koronarne bolesti srca koja može da dovede do bola u grudima (angine pektoris), infarkta, srčane slabosti, nepravilnog srčanog ritma. Na osnovu nalaza lekar kardiolog planira lečenje pacijenata – koje može biti na primer isključivo lekovima, ili dodatno i procedurama kao što su ugradnja stentova ili operacija srca bajpasom.
Koronarografija – korist nadmašuje rizike
I pored toga što je dijagnostička metoda kojom se mogu otkriti i na vreme lečiti potencijalno veoma opasne bolesti, koronarografija je jedan od pregleda koji pacijenti izbegavaju. Stručnjaci naglašavaju da je rizik od komplikacija veoma nizak isti kao i prilikom prekookeanskog leta avionom.
– Koronarografija je dosta bezbedna dijagnostička procedura. Ali, s obzirom na to da je „snimanje iznutra“ i da se kateterima ulazi u telo pacijenta, ipak postoji mogućnost da se prilikom manipulacije kateterom povredi krvni sud kroz koji se prolazi na putu do srca ili čak i onaj koji se ispituje na samom srcu. Naravno, ovde postoji mogućnost i smrtnog ishoda, ali je to zaista izuzetno retko na običnoj koronarografiji. Postoji čitav niz bezbednosnih parametara koje lekari prate tokom ove procedure kako bi rizik sveli na minimum – kaže za portal eKlinika interventni kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Interna medicina-kardiologija dr Milan Dobrić.
Pored ovih mehaničkih komplikacija, postoji i mogućnost razvoja alergijskih reakcija na kontrasno sredstvo, ili oštećenja bubrežne funkcije ukoliko procedura zahteva veću količinu kontrasta.
– Sve u svemu, smatra se da korist od procedure daleko nadmašuje rizike pod uslovom da je indikacija za nju dobro postavljena – objašnjava dr Dobrić.
Koronarografija se radi i po hitnom postupku
Indikaciju za koronarografiju postavlja lekar, najčešće internista ili internista-kardiolog, koji na osnovu simptoma pacijenata i njegovog kardiovaskularnog rizika, ili na osnovu rezultata različitih testova (kao što su testovi opterećenjem, nalaz skenerske koronarografije i drugi), predlaže koronarografiju pacijentu kod kojeg postoji sumnja na postojanje koronarne bolesti.
Simptomi, na primer, koji ukazuju na, takozvanu, stabilnu anginu pektoris su bol, stezanje ili nelagodnost u grudima, često posle nekog fizičkog napora ili emocionalnog stresa. Dr Dobrić navodi da bolovi traju 2-3 minuta i prolaze spontano pri odmoru ili posle primene nitroglicerina ispod jezika.
– Ovaj bol je najčešće tup, nejasno lokalizovan iza grudne kosti, nije oštar-probadajući, i ne zavisi od promene položaja tela, na primer, ne menja se sa disanjem, kašljanjem. Često se bol širi u levu ruku, može zahvatiti i desnu ruku i nešto ređe, vrat ili vilicu. Postoji i čitav niz bolesti, takozvani, akutni koronarni sindromi, koji uključuje i infarkt miokarda („srčani udar“), gde se koronarografija sprovodi po manje ili više hitnom postupku – naglašava doc. dr Milan Dobrić.
Snimanje krvnih sudova koji ishranjuju srce
Koronarografija je nekada neizbežna i ne može se zameniti ultrazvučnim pregledom, magnetnom rezonancom, snimanjem na skeneru.
– Svaka od navedenih metoda se sprovodi kada postoje indikacije, odnosno medicinski razlozi da se upotrebe. Ovi pregledi daju različite informacije o stanju srca i kardiovaskularnog sistema, i oni se često dopunjuju na putu postavljanja konačne dijagnoze. Konkretno koronarografija podrazumeva snimanje krvnih sudova (arterija) koji ishranjuju srce, i to tako što se malim cevčicama (tzv. kateterima), preko krvnog suda ruke ili noge, priđe srcu, i kroz njih se u srčane arterije ubrizga mala količina takozvanog, kontrasta koji ispuni arteriju i to se registruje na rendgenskom aparatu. Na ovaj način mogu se snimiti suženja i zapušenja ukoliko postoje na ovim arterijama, a koja su uzrok tegobama bolesnika – precizira dr Dobrić.
Kateteri se dovedu do srca
Doktor Milan Dobrić objašnjava i kako izgleda sama procedura koronarografije koja započinje određivanjem mesta gde će se ući u arterijski sistem pacijenta.
– U današnje vreme najčešće je to arterija gde se opipava puls na ruci (u predelu ručnog zgloba). Ređe je to arterija u preponi. Na tom mestu se tankom iglom ubrizga mala količina lokalnog anestetika kako bi dalja procedura bila bezbolna. Nakon toga se na anestezirano mesto uvode kateteri – cevčice promera oko 2mm, koji se dovedu do srca, i potom se kroz njih ubrizgava već pomenuti kontrast – precizira dr Dobrić.
Prednosti pristupa preko arterije na ručnom zglobu
Koronarografija se tradicionalno radila pristupom preko prepone, koji su stručnjaci dugo vremena koristili kao glavni.
– Razvojem novih materijala i sticanjem veština, sprovedene su studije koje su pokazale da pristup preko arterije na ručnom zglobu ima prednost. Ovo se ogleda u manjoj učestalosti komplikacija, koje su bile dosta češće kada se radilo preko prepone. S druge strane, pacijentima je znatno komforniji pristup preko arterije ručnog zgloba jer skoro odmah posle procedure mogu da ustanu i da budu pokretni. Tako da je sada praktično standardni pristup upravo preko arterije ručnog zgloba. U nekim slučajevima i dalje se preponski pristup koristi, kao kada su potrebne procedure koje zahtevaju katetere većeg dijametra, ili kada nema pulseva na arterijama ručnog zgloba – kaže dr Milan Dobrić.
Koronarografija isključivo dijagnostička metoda
Sama koronarografija je isključivo dijagnostička metoda, i ona, kako navodi dr Dobrić, ne podrazumeva bilo kakvu intervenciju na srcu.
– Njome se utvrđuje da li i gde postoji problem u srčanoj cirkulaciji. Druga procedura, koja je nastala iz koronarografije, jeste takozvana, perkutana koronarna intervencija (PCI) koja podrazumeva i da se u samoj arteriji interveniše, odnosno da se naduvavaju baloni i ugrađuju stentovi, kojima se suženje koje postoji „eliminiše“. U situacijama gde se PCI radi u akutnom infarktu miokarda možemo reći da se direktno čoveku spašava srčani mišić, što u nekim slučajevima bukvalno znači spašavanje života, a u svim slučajevima dovodi do bržeg oporavka od infarkta i dužeg i kvalitetnijeg života nakon preležanog infarkta – ističe dr Dobrić.
Nije retkost da se ponovi koronarografija
Kod bolesnika sa stabilnom anginom pektoris, kako dodaje, uglavnom su efekti intervencije usmereni ka smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.
– Nekada se može odmah nakon završene koronarografije nastaviti intervencija i ugraditi stent, ali to zavisi kako od samog nalaza, lekova koje bolesnik uzima, pridruženih bolesti i slično – naglašava dr Dobrić.
Odluke o daljem lečenju nekada se donose i konzilijarno, uz učešće interventnog kardiologa, kliničkog kardiologa i kardiohirurga.
– Ukoliko postoji potreba, koronarografija se može ponoviti, što uopšte nije retka pojava, jer je koronarna bolest po prirodi progresivna i dinamična, pa su moguće promene i u koronarografskom nalazu. Pacijent tokom koronarografije ne oseća neki veliki bol i nelagodnost. Pacijent je sve vreme budan jer se procedura sprovodi u lokalnoj anesteziji, a neki ozbiljniji simptomi koji se mogu javiti tokom koronarografije, poput bola u grudima, su retki – kaže interventni kardiolog docent dr Milan Dobrić.
Pacijent tokom intervencije može razgovarati sa lekarom
Doktor objašnjava da pacijenti pre procedure najčešće uzmu propisanu terapiju. Tokom koronarografije pacijent je budan, može razgovarati sa lekarom, interesovati se za nalaz, dalji plan lečenja, ali i prijaviti eventualne tegobe ukoliko ih oseti.
– Po završetku procedure, svi ovi kateteri (i eventualni drugi instrumenti) se vade napolje, i krvarenje na mestu uboda se zaustavlja narukvicom koja ima balončić za naduvavanje, ili nekom drugom metodom. Najčešće pacijenti ništa neprijatno ne osećaju, po nekad prijave da osećaju kako im nešto prolazi kroz ruku, a ređe se javljaju neke ozbiljnije neprijatnosti. Trajanje dijagnostičke procedure je oko 15-ak minuta, ali nekada može trajati i duže, zavisno od tehničkih poteškoća koje se mogu javiti – naglašava dr Dobrić.
Od čega zavisi oporavak posle koronarografije
Oporavak posle koronarografije u manjoj meri zavisi od same koronarografije, a više od stanja i bolesti zbog koje je pacijent bio podvrgnut ovom pregledu, objašnjava dr Dobrić.
– Posle koronarografije kod stabilne angine pektoris koja je rađena iz ruke, bolesnik može istog dana da ide kući, dok ukoliko je koronarografija rađena tokom srčanog udara (infarkta miokarda) lečenje podrazumeva i ležanje u bolnici od nekoliko dana, ne zbog koronarografije, već zbog mogućih komplikacija koje sama bolest nosi – navodi dr Dobrić.
Dr Milan Dobrić je autor i koautor oko 50 radova objavljenih u celini u vodećim međunarodnim časopisima i većeg broja radova objavljenih u sažecima sa domaćih i međunarodnih skupova, i poglavlja u knjigama i monografijama. Član je Udruženja kardiologa Srbije, a u periodu od
2013. do 2017. obavljao je dužnost sekretara. Član je Evropskog udruženja kardiologa i Američkog koledža kardiologa. U srednjoj školi, osvojio je drugu nagradu i srebrnu medalju na 30. Svetskoj olimpijadi iz fizike (Padova, Italija, 1999. godina).
Imam bolove u predelu leve dojke koji se siri na plecke pozadi pa se opet vraca u dojku Primala sam inekcije za bolove a sada primam one na mesec dana ali je bol i dalje prisutan u dojci kome da se obratim dalje od lekara