Embolus je najčešće krvni ugrušak koji putuje kroz krvotok i zaustavi se na nekom mestu u krvnom sudu. Može dospeti i u srce i iz njega u mozak i uzrokovati moždani udar. Dok je tromb ugrušak koji se može stvoriti u srcu, ali i nekada sam od sebe rastopiti, embolus može da putuje u različite delove tela. Znači, embolus je opasniji od tromba. Ovaj ugrušak može nastati i pod uticajem vazduha, na primer posle ronjenja, može biti posledica neke medicinske intervencije ili ozbiljnog preloma kostiju.
Embolus može dospeti u mozak
Stanje može dovesti do ozbiljnih komplikacija, koje zavise od mesta gde je embolus. Krvni ugrušak može da dovede do srčanog udara, moguća su i oštećenja organa, nekada se može javiti i periferna embolija kada se „čep“ pojavi na nozi. Embolus može dospeti i u mozak i izazvati kardioembolijski moždani udar.
Simptomi embolusa
Američko udruženje za srce (The American Heart Association) navodi da krvni ugrušak registrovan u krvnim sudovima oko srca, pacijent može da izazove sledeće simptome: nedostatak daha, osećaj nelagodnosti u ruci, vratu, leđima ili vilici, kao i bol u grudima. Česti simptomi su znojenje, vrtoglavica, mučnina. U slučaju da je krvni ugrušak još u srcu, moguće je da bolesnik neće iskusiti ni jedan od navedenih simptoma. Ukoliko je krvni ugrušak doputovao do karotidnih arterija i uzrokovao kardioembolijski moždani udar pacijent će imati simptome moždanog udara.
Embolus može biti i vazduh ili deo tumora
Embolus je najčešće krvni ugrušak, ali može biti i vazduh, masna naslaga, deo tumora ili neke druge supstance. U srcu se mogu formirati benigni tumori, najčešći su to atrijalni miksomi. Od 30 do 50 odsto pacijenta sa dijagnozom miksomima razviće kao komplikaciju bolesti i emboliju. Na stvaranje krvnih ugrušaka u srcu, utiče mnogo faktora kao što su, na primer, endokarditis, to jest, infekcija unutrašnjeg sloja srca. Moguća je i pojava zaraženih krvnih ugrušaka, poznata kao septička embolija. To su ugrušci koji često nastaju na mestu infekcije, odakle dospevaju u druge delove tela.
Embolus i atrijalna fibrilacija
Neka stanja, kao što je atrijalna fibrilacija, takođe može uticati na pojavu krvnog ugruška u srcu. Atrijalna fibrilacija je stanje koje uzrokuje nepravilan i brz otkucaj srca. Atrijalna fibrilacija najčešći je uzrok kardioembolijskog moždanog udara. Srčana insuficijencija, može biti okidač za pojavu tromba u srcu. Usled srčane insuficijencije srce, nije snažno da dobro puma krv, slabi, a sve ima za posledicu formiranje krvnih ugrušaka.
Embolus i ateroskleroza
Ateroskleroza je taloženje holesterola na zidove arterija. Posledica ovog procesa je plak, koji se može nakupiti i ograničiti protok krvi u arterijama. U slučaju da se plak odvoji od zidova arterija, naslage masti mogu formirati krvni ugrušak, koji može zapušiti neki krvni sud. Vaskulitis je zapaljenje zidova krvnih sudova. Usled stanja slabiji je protok krvi, moguće je stvaranje krvnih ugrušaka u lumenu upaljenog krvnog suda i njegovog sužavanja ili potpunog začepljenja.
Faktori rizika za nastanak embolusa
Američko društvo za hematologiju naglašava da sledeća stanja utiču na razvoj krvnih ugrušaka; to su gojaznost, pušenje, oralna kontracepcija. Stanje je češće kod osoba starijih od 60 godina, kao i kod onih koji imaju slučajeve tromboze u porodici. Faktor rizika je i dijabetes, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola, srčana slabost i atrijalna fibrilacija.
Vazdušna embolija može biti posledica sportskih aktivnosti na primer ronjenja, ili nekih medicinskih procedura. Masna embolija se označava kao začepljenje lumena krvnih sudova ili duplji srca masnim kapima, koje u krvne sudove ili srce dospeju putem krvotoka. Ovo stanje je često posledica skorijih preloma kostiju ili višestrukih preloma kostiju.
Kako se otkriva stanje?
Lekar može da dijagnostikuje srčanu emboliju elektrokardiogramom (EKG), koji meri aktivnost srca. Magnetnom rezonancom mogu da se skeniraju funkcije mozga i sa se sagleda stanje krvnih sudova mozga.
Moguće i hitno hirurško uklanjanje tromba
Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (United Kingdom’s National Health Service) napominje da lečenje embolije zavisi od uzroka, veličine i mesta na kojem je uočen tromb. Za lečenje krvnih ugrušaka, lekar može da prepiše lekove za rastvaranje tromba. Hirurg može da uradi embolektomiju, to je najčešće hitno hirurško uklanjanje embolija koje blokiraju cirkulaciju. Proces uključuje uklanjanje tromba (krvnih ugrušaka).
Prevencija embolija
Srčana embolija može se prevenirati lekovima za razređivanje krvi, kao što su antikoagulansi. U slučaju atrijalne fibrilacije, pacijent uzima lekove koji regulišu srčani ritam. Pacijenti moraju da izbegavaju duvanski dim, i da ako je moguće, unose što više voća, povrća. Trebalo bi birati i hranu bez masnoća ili što manje masnoća.
Savet je i da se održava umerena telesna težina i da se redovno kontrolišu i prate kardiološke smetnje. Prognoza i način lečenja bolesti zavise od mesta lokalizacije embolusa, ako je krvnim ugruškom zahvaćena glavna arterija i komplikacije mogu biti ozbiljnije.
