Muškarci sa godinama gube Y hromozom: Sada znamo kakvu cenu to može imati po zdravlje

Muškarci tokom života mogu izgubiti deo svog genetskog identiteta. Dugo se smatralo da Y hromozom, koji određuje muški pol, nema značajnu ulogu izvan reprodukcije. U poređenju sa drugim hromozomima, nosi relativno mali broj gena. Zbog toga se verovalo da njegov gubitak u pojedinim ćelijama tokom starenja nema ozbiljne posledice.

Međutim,  istraživanja pokazuju da to možda nije tačno. Sve je više dokaza da gubitak Y hromozoma u ćelijama starijih muškaraca može biti povezan sa ozbiljnim bolestima i kraćim životnim vekom.

Preporučujemo

Šta znači gubitak Y hromozoma?

Sa godinama, deo muškaraca gubi Y hromozom u određenom procentu svojih ćelija. To se ne dešava u svim ćelijama, već samo u nekima, pa nastaje takozvani mozaicizam – organizam sadrži i ćelije sa Y hromozomom i one bez njega.

Podaci pokazuju jasan trend:

• oko 40 odsto muškaraca sa 60 godina ima određeni gubitak Y hromozoma
• kod muškaraca od 90 godina taj procenat raste na oko 57 odsto

Faktori poput pušenja i izloženosti kancerogenim supstancama dodatno povećavaju rizik. Y hromozom je posebno podložan greškama tokom deobe ćelija. Može ostati „zarobljen“ i izgubljen u procesu razdvajanja genetskog materijala. Tkiva u kojima se ćelije brzo dele posebno su podložna ovom fenomenu.

Ako Y hromozom ima malo gena, zašto je njegov gubitak važan?

Ljudski Y hromozom nosi svega 51 gen koji kodira proteine, dok ostali hromozomi sadrže hiljade gena. Zbog toga se smatralo da njegov nestanak iz pojedinih ćelija ne bi trebalo da bude dramatičan. U laboratorijskim uslovima, ćelije mogu preživeti bez Y hromozoma.

Ipak, sve više studija pokazuje da je gubitak Y hromozoma povezan sa:

• kardiovaskularnim bolestima
• neurodegenerativnim oboljenjima poput Alchajmerove bolesti
• određenim vrstama karcinoma
• težim tokom infekcije kovid 19

Na primer, velika nemačka studija pokazala je da muškarci stariji od 60 godina sa izraženijim gubitkom Y hromozoma imaju veći rizik od infarkta. Takođe je primećena znatno veća učestalost gubitka Y hromozoma kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Da li gubitak Y hromozoma izaziva bolest ili je posledica bolesti? Ovo je ključno pitanje.

Povezanost ne znači nužno uzrok. Moguće je da određene bolesti podstiču gubitak Y hromozoma, ali je moguće i da sam gubitak doprinosi razvoju bolesti. Genetske analize pokazuju da je oko trećina sklonosti ka gubitku Y hromozoma nasledna. Identifikovano je više od 150 gena koji utiču na stabilnost ćelijskog ciklusa i rizik od karcinoma.

Jedno istraživanje na miševima pružilo je dodatne dokaze. Kada su naučnici transplantirali krvne ćelije bez Y hromozoma u eksperimentalne životinje, kod njih su se češće razvijale starosne bolesti i slabija srčana funkcija. Ovo sugeriše da gubitak Y hromozoma može imati direktne posledice.

Uloga Y hromozoma u organizmu je veća nego što smo mislili

Iako Y hromozom nosi mali broj gena, neki od njih imaju važnu regulatornu ulogu. Osim gena koji određuju pol i utiču na stvaranje spermatozoida, Y hromozom sadrži gene koji:

• učestvuju u regulaciji drugih gena
• deluju kao supresori tumora
• utiču na imuni odgovor

Mnogi od tih gena imaju „parove“ na X hromozomu. Kada ćelija izgubi Y, ostaje bez jedne kopije određenih regulatornih mehanizama, što može dovesti do poremećaja u funkcionisanju. Pored toga, Y hromozom sadrži i brojne nekodirajuće RNK molekule, koji ne stvaraju proteine, ali regulišu aktivnost drugih gena u organizmu. Gubitak Y hromozoma može promeniti način na koji se ponašaju geni na drugim hromozomima, posebno u ćelijama imunog sistema i krvnim ćelijama.

Može li ovo objasniti kraći životni vek muškaraca?

Muškarci u proseku žive kraće od žena. Naučnici već dugo pokušavaju da objasne razloge, koji uključuju hormonalne, bihevioralne i genetske faktore. Gubitak Y hromozoma mogao bi biti jedan od bioloških mehanizama koji doprinosi većoj ranjivosti muškaraca na određene bolesti u starijem dobu. Iako još nemamo sve odgovore, jasno je da Y hromozom nije genetski „višak“ kako se nekada mislilo.

Šta dalje?

Kompletno sekvenciranje ljudskog Y hromozoma završeno je tek pre nekoliko godina. To znači da tek počinjemo da razumemo njegovu punu funkciju. Dalja istraživanja mogla bi pomoći u:

• ranijem prepoznavanju rizika kod starijih muškaraca
• razvoju personalizovanih terapija
• boljem razumevanju razlika u obolevanju između muškaraca i žena

Jedno je sigurno: starenje ne podrazumeva samo bore i slabiju kondiciju. Ono donosi i suptilne genetske promene koje mogu imati značajan uticaj na zdravlje.

(eKlinika.rs/sciencealert.com)