Slane sobe u terapiji astme ili alergija su sve popularnije, ima li od njih koristi i koliko su bezbedne

Slane sobe reklamiraju se kao prirodna terapija za ublažavanje simptoma astme, alergija, upale sinusa. Slana soba je prostorija u kojoj su pod, zidovi i tavanica obloženi solju. Zagovornici ove terapije navode da 20 minuta u slanoj sobi deluje na ljudsko telo slično kao četvorodnevni boravak na moru. Stručnjaci, ipak, smatraju da su dokazi o delovanju slanih soba ograničeni. Moguće je da ćemo posle boravka u ovim specifično konstruisanim prostorijama lakše disati, ali na ovaj način nećemo izlečiti alergiju ili astmu.

 Šta je haloterapija?

Temperatura slane sobe iznosi 18 do 24 stepeni Celzijusa, a vlažnost 40 do 60 procenata. Prostorija je sterilna, bez mogućnosti razvoja štetnih mikroba. Sama terapija solju zove se haloterapija i zasniva se na verovanju u pozitivan uticaj soli na zdravlje. Smatra se da ove sobe omogućavaju bolji kapacitet pluća, da deluju antiseptički i smanjuju efekte svakodnevnog stresa.

Pulmolog dr Madhav Chopra objašnjava da pacijent tokom terapije solju boravi u slanoj sobi koja imitira atmosferu prirodne pećine 30 do 45 minuta. Tokom haloterapije sitne čestice soli raspršuju se u vazduh.

- Terapija solju nedavno je postala popularna kao dopunski tretman za hronična respiratorna stanja - kaže dr Čopra.

Slane sobe reklamiraju se kao prirodne opcije lečenja alergije, sinusitisa, hroničnog bronhitisa, astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Šta kaže nauka?

Stručnjaci navode da su istraživanja o terapiji solju ograničena i da daju nedovoljno pouzdane rezultate. Pojedine manje studije sugerišu da pacijenti privremeno lakše dišu i imaju manju zapušenost nosa. Dr Čopra napominje da je problem u tome što ove studije nisu dovoljno dobro kontrolisane.

Ne postoji standardizovana doza, raspored ili način primene terapije solju. Haloterapija nije regulisana niti odobrena kao medicinski tretman, što njene rezultate čini nepredvidivim. Nije dokazano da terapija solju leči ili sprečava respiratorna oboljenja, kaže dr Čopra.

Može li terapija solju pomoći kod alergija?

-  Dokazi su ograničeni kada je reč o alergijama. Istraživanja pokazuju da terapija solju ne smanjuje upalu disajnih puteva. Kod nekih ljudi može privremeno doći do manje zapušenosti nosa ili iritacije, ali sama terapija solju ne leči uzrok alergije - precizira dr Čopra.

Lekari pacijentima koji se leče od alergija savetuju pre svega da pokušaju da identifikuju okidače, koriste proverene lekove kada su potrebni i smanje izloženost alergenima.

Terapija solju ne bi trebalo da zameni alergološko testiranje ili medicinski tretman.

 Može li terapija solju pomoći kod astme?

Astma je hronična upala disajnih puteva praćena epizodama gušenja, šištanja (sviranja) u plućima i kašljem. Kada dođe do suženja bronhija, otoka sluzokože i pojačanog lučenja sluzi, na primer zbog alergije, infekcije ili napora, dolazi do pojave simptoma astme.

Postoje određeni dokazi da terapija solju može da pomogne u ublažavanju respiratornih simptoma kod odraslih i dece.

- Tačan mehanizam nije poznat, ali može da se dovede u vezu sa antibakterijskim i protivupalnim svojstvima soli - kaže dr Čopra.

Doktor, ipak, dodaje da čestice soli mogu da nadraže disajne puteve i izazovu kašalj ili piskanje u grudima. Savet je da pacijenti sa astmom slede terapiju prema uputstvu svog lekara.

Mogući rizici i neželjeni efekti

- Terapija solju generalno je bezbedna i dobro se podnosi, uz mali broj prijavljenih neželjenih efekata, kao što su suvoća nosa, grla ili kože, kašalj ili iritacija grla i otežano disanje - navodi dr Čopra. Stručnjaci upozoravaju i na moguće probleme sa higijenom slane sobe i kvalitetom vazduha.

Ne postoje zvanična ograničenja o tome ko ne bi trebalo da koristi terapiju solju, ali savet zdravstvenih radnika jeste da se pre primene bilo kakve alternativne terapije posavetujemo sa lekarom.

Terapija solju možda nije bezbedna za pacijente sa umerenom do teškom astmom, osobe sa hroničnim bolestima pluća poput HOBP-a i decu.

Dr Čopra precizira da, za razliku od terapije solju, medicinski tretmani za alergije i astmu deluju na osnovni uzrok simptoma. Svi zvanično priznati načini lečenja potkrepljeni su snažnim naučnim dokazima.

Preporuka je da osobe sa alergijama i astmom redovno koriste lekove prema savetu lekara, inhalatore i planove za kontrolu astme, kao i da dolaze na redovne kontrole.

Kada je potrebno da se javimo lekaru?

Potražite medicinsku pomoć ako imate:

• Upornu alergiju ili simptome otežanog disanja
• Tegobe tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su kuvanje i čišćenje
• Piskanje, stezanje u grudima ili kratak dah
• Savet je da se posavetujete sa lekarom ako vas simptomi astme bude tokom noći, ako su tegobe prisutne i posle upotrebe brzodelujućeg inhalatora ili kada niste sigurni u bezbednost terapije.

(eKlinika)