Uporan, šušteći, nadražajan - kašalj se ispoljava na različite načine kod 5 bolesti pluća

Kašalj je najčešći razlog za posetu lekaru i uglavnom je posledica prolazne prehlade ili loših životnih navika, kao što je pušenje. Ipak, u nekim, na sreću ređim situacijama, uporan i nadražajan kašalj koji jednostavno ne prolazi može da bude znak bolesti pluća. Postoji nekoliko okidača za kašalj, ali i znakova upozorenja koji nas upućuju da je vreme da se javimo lekaru.

Zaštitni refleks

Kašalj je prirodan i zaštitni refleks tela, koji nam pomaže da lakše uklonimo nataloženu sluz, nadražujuće materije i infekcije iz disajnih puteva i tako normalno dišemo, kaže lekar opšte prakse dr Endi Vitamor.

- Postoji više razloga zbog kojih telo pokušava da se zaštiti kašljanjem, a najčešći uzrok su virusi. Kašalj takođe može da bude reakcija na sluz koja se sliva niz zadnji deo nosa, javlja se i pri vraćanju želudačne kiseline u jednjak, kao odgovor tela na infekcije ili nadražujuće materije u vazduhu, poput dima ili zagađenja - navodi Vitamor.

Kada je potrebno da se obratimo lekaru zbog kašlja?

- Virusne infekcije koje traju jednu do dve nedelje u većini slučajeva su razlog za kašalj. Ukoliko kašalj traje duže od tri nedelje, savet je da se javimo zdravstvenom radniku. Svaki kašalj koji traje duže od tri nedelje razlog je da dođemo kod lekara koji će, posle pregleda i dijagnostike, znati o čemu se tačno radi - navodi dr Vitamor.

U slučaju da je kašalj praćen povišenom telesnom temperaturom, gušenjem ili osećajem zbunjenosti, savet je da se svakako javimo na pregled. Kašalj je neizostavni simptom mnogih bolesti pluća.

Astma

Kašalj je glavni simptom astme, hronične zapaljenske bolesti disajnih puteva, kada dolazi do preosetljivosti bronhija, njihovog suženja, otoka i pojačanog lučenja sluzi. Sve je praćeno kašljem, otežanim disanjem i šištanjem u grudima.

- Disajni putevi preterano burno reaguju na supstance iz vazduha u nameri da zaštite telo. Zbog toga dolazi do suženja disajnih puteva, kašlja, zviždanja u grudima i otežanog disanja, a simptomi se javljaju i povlače u zavisnosti od nadražujućih faktora - precizira dr Vitamor.

Osobe sa astmom obično kašlju kada je upala disajnih puteva izazvana određenim okidačima.

Na primer, neki pacijenti kašlju samo tokom fizičke aktivnosti ili pri udisanju hladnog vazduha, dima ili određenih vrsta zagađenja. Osećaj zviždanja u grudima, stezanje i kašalj najčešći su tokom noći ili u ranim jutarnjim satima, kaže dr Vitamor. Iako je neizlečiva, astma se dobro kontroliše lekovima (inhalerima) i izbegavanjem okidača.

HOBP

- Kašalj koji je izazvan hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) obično nije pokrenut konkretnim okidačima i više je hroničan. Pacijent stalno kašlje, s tim što je kašalj izraženiji usled određenih vremenskih uslova ili tokom pojedinih perioda godine - kaže dr Vitamor.

Dodaje da kao lekar opšte prakse procenjuje faktore rizika kako bi utvrdio da li je verovatno da pacijent ima HOBP. Na primer, veći rizik imaju dugogodišnji pušači i osobe koje su izložene štetnim hemikalijama.

Veliki kašalj

Veliki kašalj, koji se naziva i pertusis ili hripavac, visoko je zarazna bakterijska infekcija disajnih puteva. Prenosi se kapljičnim putem, a izaziva ga bakterija Bordetella pertussis.

- Veliki kašalj se brzo širi i može da bude veoma ozbiljan. Deca sa pertusis infekcijom mogu da imaju napade dugotrajnog kašlja koji je nekada tako jak da gotovo moraju da hvataju vazduh, odnosno naglo udahnu. Taj nagli udisaj proizvodi karakterističan zvuk nalik na "zvižduk", po čemu se razlikuje od drugih vrsta kašlja - objašnjava dr Vitamor.

Sve počinje kao prehlada, koja prerasta u intenzivne napade kašlja sa zacenjivanjem, posle čega sledi oporavak. Najopasniji je za odojčad, a zaštita je vakcinacija.

Upala pluća

- Upala pluća obično se ispoljava kašljem sličnim onom kod virusnog bronhitisa, ali se pacijent mnogo lošije oseća. Može da se javi otežano disanje, bol u grudima, povišena temperatura i iskašljavanje veće količine sluzi. U slučaju da kašljemo i osećamo se loše ili otežano dišemo, potrebno je da brzo potražimo medicinsku pomoć - kaže dr Vitamor.

Kašalj kod pacijenata sa zapaljenjem pluća može biti suv ili produktivan, a disanje je otežano. Pacijenti uglavnom imaju temperaturu, osećaju se slabo, brzo se zamaraju, a mogući su i glavobolja i bol u mišićima.

Rak pluća

Rak pluća je maligni tumor i posledica nekontrolisanog rasta ćelija u plućnom tkivu. U prvim fazama bolesti uglavnom nema simptoma, a kasnije se javljaju uporan kašalj,  iskašljavanje krvi, bol u grudima i otežano disanje. Rano otkrivanje je ključno za bolje lečenje i prognozu bolesti.

- Mnogi slučajevi raka pluća počinju kašljem koji traje tri nedelje ili duže. Svako ko iskašljava krv ili uz kašalj oseća bol u grudima mora hitno da se javi lekaru - napominje dr Vitamor.

Kako se leči i ublažava kašalj?

Bitno je da se izbegava sve što iritira pluća, na primer duvanski dim, kako bi kašalj prestao.

- Ukoliko je kašalj posledica bezazlene infekcije, bez simptoma bola u grudima, otežanog disanja ili stezanja u plućima, obično se može ublažiti unosom tečnosti, odmorom i paracetamolom. Možete da se obratite i farmaceutu za savete o lekovima koji se izdaju bez recepta. Ovi lekovi neće izlečiti kašalj, ali će ublažiti tegobe i pomoći da se osećamo prijatnije. Jedna kašičica meda ili neki čaj takođe mogu uspešno da ublaže kašalj - objašnjava dr Vitamor.