Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Vaskularna demencija se razlikuje od Alchajmerove bolesti, a neki simptomi su identični

Priredio/la: Ma.R.
15:00 - 26. 01. 2022.

Čak i kratki prekidi dotoka krvi u mozak mogu da izazovu trajna oštećenja

Vaskularna demencija Mozak se menja tokom života a na vaskularnu demenciju utiče kompletno stanje vaskularnog sistema uz faktore rizika Foto: Shutterstock

Vaskularna demencija je grupa simptoma koji izazivaju pad kognitivnih veština. Osobe sa vaskularnom demencijom imaju problem sa mišljenjem, rasuđivanjem i pamćenjem. Do promena može da dođe iznenada, a mogu biti tako blage da su u početku i neprimetne. Razlog nastanka vaskularne demencije je nedostatak ili blokada dotoka krvi u mozak, pri čemu ostaje bez kiseonika i krvi. Ova bolest naziva se još i vaskularno kognitivno oštećenje, i drugi je najčešći uzrok demencije, posle Alchajmerove bolesti.

Vaskularna demencija i njeni simptomi

Simptomi vaskularne demencije ispoljavaju se u zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen, a težina bolesti od podatka koliko je dugo mozak bio bez kiseonika i krvi. Mnogi od njih se preklapaju sa drugim vrstama demencije, i oni su lako uočljivi. Najšešći simptomi su:

Vaskularna demencija, faze bolesti u zavisnosti od simptoma

Promene izazvane vaskularnom demencijom u daljim stadijumima manifestuju se kroz primetne faze, kažu naučnici iz Mayo clinic. Prva faza se naziva blago kognitivno oštećenje. Ljudi sa njim imaju svest o tome da njihovo pamćenje i mentalne sposobnosti nisu kao pre. Blago oštećenje takođe može da nastane nakon slabijeg moždanog udara ili nakon serije slabijih. U ovoj fazi može biti teško dijagnostikovati vaskularnu demenciju.

Teži moždani udari mogu da izazovu uznapredovalu vaskularnu demenciju. Oni ostavljaju mozak bez kiseonika i krvi tokom dužeg vremenskog perioda, a to može da izazove dramatične promene u kognitivnim i fizičkim sposobnostima. Ti simptomi se, za razliku od blagog kognitivnog oštećenja, obično lako primećuju.

Uzroci pojave vaskularne demencije

Moždani udar je čest uzrok vaskularne demencije. Srčani udar takođe može da ostavi mozak bez kiseonika i krvi tokom određenog vremenskog perioda. Aneurizma ili krvni ugrušak sprečavaju normalan protok krvi. Drugi mogući uzroci vaskularne demencije su suženi ili hronično oštećeni krvni sudovi. Osobe starije od 65 godina imaju povećan rizik, kao i one sa ličnom ili porodičnom istorijom moždanog ili srčanog udara. Visok krvni pritisak, pušenje i visok holesterol takođe su značajni faktori rizika.

Tu su još i plakovi u arterijama koji su najčešći uzrok ateroskleroze, dijabetes, lupus, i promene u srčanom ritmu.

Postavljanje dijagnoze

Ako se pojave neke od prethodno opisanih promena ili pojedini simptomi, potreban je detaljan pregled. Proverava se kompletna porodična istorija i rade testovi za proveru funkcije refleksa, nerava, koordinacije i ravnoteže. Potrebno je najpre ustanoviti da li su možda uzrok kognitivnih promena neke druge bolesti.

Opcije lečenja

Cilj lečenja vaskularne demencije je da se smanje simptomi, ukoliko je to moguće.  Treba voditi računa i o kombinovanim stanjima, kao što su snižavanje krvnog pritiska i nivoa holesterola. Sugeriše se zdraviji način života, balansirana ishrana i vežbanje, što će uticati na manju mogućnost začepljenja arterija, srčanog i moždanog udara. Neki lekovi takođe mogu da pomognu u vraćanju kognitivnih veština. Oni menjaju način na koji ćelije mozga komuniciraju, obrađuju, skladište i projektuju informacije, sećanja i situacije. Trenutno, nažalost, ne postoje konkretni odobreni lekovi ili tretmani za zaustavljanje ili potpuno izlečenje vaskularne demencije.

Prognoze i očekivanja

Mozak je sposoban da se „popravi“ i regeneriše, ali do određene granice. To se odnosi prvenstveno na krvne sudove. Vaskularna demencija skraćuje životni vek i krvnih sudova i obolele osobe. Ako dođe do drugog moždanog ili srčanog udara, uz nova oštećenja, moguć je i smrtni ishod. Što je oštećenje mozga veće, veća je i verovatnoća da će pacijentu i u svakodnevnim aktivnostima biti potrebna pomoć.

Vaskularna demencija i Alchajmerova bolest, sličnosti i razlike

Alchajmerova bolest je vrsta demencije, a ne sama demencija. Takođe, za razliku od vaskularne demencije, pojava Alchajmerove bolest nije izazvana moždanim udarom. Dijagnozu Alchajmerove bolesti čini 80 odsto svih slučajeva demencije, zbog čega se ova dva pojma često mešaju. Vaskularni problemi, kao što su moždani udar, visok holesterol i hipertenzija, nisu povezani sa Alchajmerovom bolešću, kao što je slučaj sa vaskularnom demencijom.

Iako Alchajmerova bolest može da izazove probleme sa pamćenjem, neki od prvih znakova to ne moraju da budu. Odrasli u ranim stadijumima bolesti mogu da imaju i poteškoće sa vidom, fondom reči i snalaženjem u prostoru. Tu je i razlika u odnosu na vaskularnu demenciju, koja obično manifestuje probleme sa pamćenjem u najranijim fazama. Iako vaskularna demencija i Alchajmerova bolest nisu ista bolest, moguće je imati obe. Oko 10 procenata ljudi koji boluju od demencije, imaju oblik koji se zove mešovita demencija. Većina ovih slučajeva su udruženo i vaskularna demencija, i Alchajmerovu bolest.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend