Većinom je povećana nespretnost obično povezana sa skretanjem pažnje ili nedostatkom sna. Ređe ovi simptomi mogu biti uzrokovani ozbiljnim zdravstvenim problemima, kao što su moždani udar ili tumor na mozgu. Važno je da odemo kod lekara ako imamo nove simptome koji se odnose na koordinaciju ili pamćenje ili čak ako osećamo da nešto nije u redu.
Šta je nespretnost
Neki simptomi koji se često opisuju kao nespretnost uključuju:
- saplitanje ili spoticanje dok hodate
- udaranje u nameštaj ili druge predmete
- ispuštanje stvari
- poteškoće pri ustajanju iz sedećeg položaja
- nemar ili prosipanje dok kuvate ili radite
Svako povremeno može doživeti neki od gore navedenih simptoma, posebno kada je umoran ili rasejan. Sve to može da traje nekoliko sati ili nekoliko dana. Međutim, ako je reč o čestoj ili pogoršanoj nespretnosti, vreme je da se potraži medicinska pomoć.
Ako ste oduvek užurbani ili uznemireni – za vaše mentalno zdravlje moglo bi da bude korisno da razmislite i malo usporite ili da obratite više pažnje. Ali ako postanete nespretni to može biti uznemirujući i nije normalno da iznenada ili postepeno počnete da gubite ravnotežu dok hodate ili da počnete da ispuštate stvari.
Uobičajeni razlozi zbog kojih ste u poslednje vreme nespretniji
Postoji mnogo uobičajenih uzroka nespretnosti i važno je da se uspostavi dijagnoza kako biste dobili odgovarajuću terapiju. Čak i ako već znate uzrok – kao što je stres – i dalje treba da razgovarate sa lekarom kako biste dobili odgovarajuću terapiju.
Uobičajeni uzroci nespretnosti su:
Lekovi: Mnogi lekovi mogu da izazovu vrtoglavicu ili umor ili mogu da ometaju san – što potencijalno dovodi do problema sa koordinacijom i nespretnosti.
Intoksikacija: Alkohol i droge mogu da ometaju ravnotežu. Ako konzumirate više nego obično ili ako pijete na prazan stomak ili dok ste bolesni ili uzimate lekove, efekti mogu biti jači. Obično znamo da li smo konzumirali alkohol ili druge supstance, ali neka supstanca mogla bi da nam bude data bez našeg znanja.
Problemi sa spavanjem: Ako ste umorni zbog nedostatka sna, čak i nakon samo jedne noći, to može da bude razlog da budete malo van ravnoteže i nespretni. Ako je nedostatak sna hroničan, važno je da lekar identifikuje uzrok poremećaja sna i odredi odgovarajuće lečenje.
Anksioznost: Emocionalna uznemirenost, bilo da je privremena ili usled anksioznog poremećaja, može izazvati ometanje, kao i povremene ili stalne simptome nespretnosti.
Problemi sa zglobovima ili mišićima: Upala može uticati na zglobove ili mišiće zbog povrede, artritisa ili bolesti. Bol može poremetiti ravnotežu. Tačnom dijagnozom može da se odredi i lečenje i usmeri na fizikalnu terapiju, lekove ili operaciju. Lečenje može sprečiti pogoršanje ovih stanja i može pomoći u poboljšanju ravnoteže.
Infekcija uha: Svaki poremećaj u ušima, kao što je infekcija ili gubitak sluha, može uticati na ravnotežu. Takođe može da se oseti lagana vrtoglavica, vertigo (osećaj da se prostorija vrti), mučninu ili povraćanje, kao i tinitus (zujanje u ušima). Uz lečenje, ovi simptomi često mogu da se poboljšaju.
Tudnoća: Povećanje telesne težine, problemi sa spavanjem, mučnina/povraćanje i druge promene kroz koje telo prolazi tokom trudnoće mogu izazvati osećaj gubljenja ravnoteže. Ako to utiče na vaš život, možete razgovarati sa svojim lekarom o testiranju na dehidrataciju ili neki drugi zdravstveni problem.
Smanjenje vida: Ako ste bilo kada nosili korektivne naočare, vaš vid može da se promeni i možda će vam biti potrebna korekcija dioptrije. Pored toga, promene vida mogu biti uzrokovane problemima koji se mogu lečiti i koji se mogu pogoršati ako se ne leče, kao što su katarakta, glaukom i dijabetes.
Periferna neuropatija: Ovo stanje uključuje oštećenje nerva, koje može biti posledica dijabetesa, upale ili alkohola. Periferna neuropatija uzrokuje smanjeni osećaj i oštećenu motoričku kontrolu, što može dovesti do poteškoća u hodanju i smanjene koordinacije.
Parkinsonova bolest: Ova neurodegenerativna bolest uzrokuje tremor, ukočenost mišića i smanjenu ravnotežu. Lekovi mogu pomoći u kontroli simptoma, a fizikalna terapija može biti posebno korisna za poboljšanje ravnoteže i koordinacije.
Multipla skleroza: Ova neurološka bolest utiče na mozak i kičmenu moždinu, izazivajući različite simptome, uključujući slabost, nespretnost i probleme sa vidom.
Nizak krvni pritisak: Hipotenzija (nizak krvni pritisak) može biti znak mnogih različitih stanja, kao što su bolesti srca, zatajenje bubrega i Parkinsonova bolest, a može se pojaviti i kao nuspojava lekova. Nizak krvni pritisak može uzrokovati vrtoglavicu ili osećaj neravnoteže, posebno kada ustajete iz sedećeg položaja ili se pokrenete iz stajaćeg položaja.
Mnoga medicinska stanja koja mogu dovesti do nespretnosti obično se razvijaju ili pogoršavaju sa starenjem. Međutim, većina ovih uzroka može se lečiti, tako da nije fer prema sebi da svoje simptome pripisujete samo starenju.
Lečenje uzroka nespretnosti može poboljšati kvalitet života i nezavisnost i smanjiti rizik od pada i povreda, bez obzira na godine.
Ozbiljni uzroci novonastale nespretnosti
Neka zabrinjavajuća medicinska stanja mogu dovesti do nespretnosti. Obično, ozbiljni uzroci uključuju i druge simptome osim nespretnosti, tako da je važno da se ne prenagljuje sa zaključcima ako ispustite stvari kada nosite previše.
Međutim, ako imate bilo koje druge simptome ili ako se vaša nespretnost pogoršava, možda imate medicinski problem koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Ozbiljni uzroci nespretnosti su:
Povreda mozga: Ako ste u skorije vreme pali ili ste doživeli neku nesreću, možda ste zadobili traumatsku povredu mozga. Simptomi mogu uključivati glavobolje, poteškoće sa koncentracijom, bol u vratu, osećanje koje opisujemo kao „nisam svoj” i osećaj nestabilnosti dok hodate ili obavljate neke poslove.
Moždani udar: Obično moždani udar izaziva iznenadne ili simptome koji se brzo pogoršavaju, kao što su nejasan govor, slabost na jednoj strani tela, promene u osećaju na jednoj strani tela, opušteno lice ili promene vida. Nespretnost pri hodanju ili obavljanju bilo kakvog zadatka takođe je vrlo česta kod moždanog udara.
Napadi: Napad je kratka epizoda nevoljnih pokreta, promenjenog stanja svesti ili i jednog i drugog. Ponekad napad može izazvati pad, a neki ljudi možda se ne sećaju da su imali napad. Ako doživite neobjašnjive padove ili povrede ili ne možete da se setite kako ste pali, važno je da potražite medicinsku pomoć.
Alchajmerova bolest ili druga vrsta demencije: Demencija, koja predstavlja postepeni pad sposobnosti brige o sebi i mogućnosti razmišljanja, može biti uzrokovana Alchajmerovom bolešću ili drugim neurološkim problemima, kao što je moždani udar ili bolest jetre. Gubitak ravnoteže čest je simptom demencije i može dovesti do ozbiljnih povreda prilikom pada. Rešenja uključuju fizikalnu terapiju koja pomaže u poboljšanju ravnoteže i snage i korišćenje pomagala.
Tumor mozga: Postoji nekoliko vrsta tumora mozga. Neki se razvijaju brzo, a neki sporo. Uobičajeni simptom tumora na mozgu je osećaj neravnoteže i opadanje sposobnosti koordinacije.
Encefalitis: Ovaj retki poremećaj posledica je infekcije ili upale mozga i može izazvati napade, slabost i nespretnost.
Rak: Rak u bilo kom organu tela može izazvati promene u krvnom pritisku, neuhranjenost, umor i opštu slabost, što potencijalno dovodi do nespretnosti.
Kada treba otići kod lekara
Ako ste zabrinuti zbog svoje nespretnosti ili zaboravnosti, ili ako vas brine kako ovi simptomi utiču na nekog drugog, važno je da potražite medicinsku pomoć.
Znaci da nam je potrebna hitna medicinska pomoć su:
- slabost ili promene osećaja na jednoj strani tela ili
- opuštena jedna strana lica
- nejasan govor
- promene u svesti ili zaboravljanje šta se dešavalo kada ste se osećali nestabilno
- padanje
- istorija nedavne traume
- promena vida
- nedostatak daha
- jak bol u glavi, vratu i groznica
Dijagnoza nespretnosti
Osim navedenih simptoma, važno je da odemo kod lekara ako osećamo zujanje u ušima, bol u ušima ili neobične senzacije (kao što su peckanje ili trnjenje) u rukama ili stopalima.
U zavisnosti od naših simptoma i pregleda, mogu nam biti potrebni sledeći testovi:
- kompletna krvna slika, koja može pokazati znake infekcije ili upale
- osnovni metabolički panel, koji može pokazati znake dehidratacije
- skener mozga kompjuterizovanom tomografijom(CT) ili magnetnom rezonancom (MRI), koje može pokazati znake tumora na mozgu ili moždanog udara
Mnogi uzroci nespretnosti dijagnostikuju se fizičkim pregledom. Na primer, nizak krvni pritisak otkriva se očitavanjem krvnog pritiska, a Parkinsonova bolest dijagnostikuje se tako što lekar ispituje tonus mišića i traži znake tremora.
Kako poboljšati koordinaciju
Dobra koordinacija ključna je za zdravlje i bezbednost. Bez obzira na to da li imamo zdravstveni problem ili ne, postoje načini na koje možemo poboljšati koordinaciju.
Redovno vežbanje, uključujući trening snage, trening ravnoteže (kao što su joga, pilates ili vežbe u vodi) i kardiovaskularne vežbe poput trčanja, sve će pomoći da poboljšamo ravnotežu i koordinaciju.
Pored toga, ako ostanemo aktivni i izbegavamo sedentarni način života, pomoći će nam da održimo zdravu težinu i dobro zdravlje, što promoviše dobru koordinaciju i ravnotežu.
