Čini vam se da gubite tlo pod nogama i da ćete pasti: Kada je poremećaj ravnoteže za zabrinutost?

Poremećaj ravnoteže predstavlja stanje u kojem čovek nakratko izgubi pouzdanu kontrolu nad sopstvenim položajem u prostoru. Može vam se učiniti da se telo pomera iako stojite mirno, da su vam noge nestabilne ili da se okolina okreće poput vira. Ovaj osećaj često je isprepleten sa vrtoglavicom, zamagljenim vidom i neprijatnom dezorijentacijom.

Zašto nastaje poremećaj ravnoteže?

Centar za ravnotežu nalazi se u složenoj mreži struktura unutrašnjeg uva, mozga i nervnih puteva. Kada signali koji putuju iz uva ka mozgu postanu poremećeni zbog infekcije, povrede, neurološkog problema ili neželjenog dejstva leka, mozak dobija pogrešne informacije o položaju tela. Tada se javlja osećaj teturanja, vrtoglavice, nestabilnosti, pa i prednesvestice.

Infekcije i upale unutrašnjeg uva

Labirintitis je upalni proces u strukturi unutrašnjeg uva zaduženoj za ravnotežu (vestibularni sistem). Uglavnom se javlja nakon virusnih respiratornih infekcija. Osim oštre vrtoglavice, česti su mučnina, povraćanje i poremećaj sluha.

Vestibularni neuronitis je sličan poremećaj, ali je cilj infekcije vestibularni nerv. Ovaj živac prenosi informacije o pokretima glave ka mozgu, pa svaka upala izaziva nagle i jake epizode vrtoglavice.

Stanja praćena poremećajem ravnoteže

Menijerova bolest nastaje kada se tečnost nakuplja u unutrašnjem uhu, ometajući normalan prenos signala o položaju tela. Tipični su šum u ušima, opadajući sluh i iznenadni napadi vrtoglavice. Iako tačan mehanizam još nije razjašnjen, smatra se da ulogu mogu da imaju genetika, virusne infekcije, autoimuna reakcija ili poremećaj cirkulacije.

Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV) javlja se kada se sitni kristali iz unutrašnjeg uva odvoje i pomere u polukružne kanale. Tada čak i mali pokreti glave mogu izazvati intenzivnu vrtoglavicu. Ovo stanje je češće kod starijih osoba i onih koji su imali povredu glave.

Perilimfna fistula predstavlja mali otvor između unutrašnjeg i srednjeg uva, kroz koji može da curi tečnost odgovorna za održavanje ravnoteže. Obično nastaje posle traume, infekcije ili nagle promene pritiska.

Sindrom morske bolesti (MdDS) javlja se posle dužeg izlaganja pokretnoj podlozi tipa vožnje brodom, dugog putovanja ili traci za trčanje. Osoba i nakon povratka na stabilno tlo oseća kao da se ljulja, prati je pospanost i problemi sa koncentracijom.

Akustični neurom je benigni tumor koji pritiska slušni i vestibularni živac, što može dovesti do poremećaja sluha, šuma u ušima i narušene ravnoteže.

Kada gubitak ravnoteže upozorava na ozbiljan problem

Nagla vrtoglavica uz slabost polovine tela, poremećaje govora, jaku glavobolju, mučninu ili smetnje vida, može ukazivati na moždani udar. U tim situacijama odmah je potrebna hitna medicinska pomoć.

Uloga lekova

Mnoge terapije, poput antidepresiva, sedativa, određenih lekova za krvni pritisak, srce ili dijabetes, mogu uticati na funkcije unutrašnjeg uva ili vid, zbog čega se javlja osećaj nestabilnosti. U takvim slučajevima lekar procenjuje da li treba smanjiti dozu ili promeniti terapiju.

Dijagnostika i lečenje 

Specijalisti za sluh i ravnotežu (audiolozi i ORL lekari) sprovode niz testova: od analiza krvi i ispitivanja sluha, preko praćenja pokreta očiju na rotirajućoj stolici, do procena ravnoteže na nestabilnim površinama. Cilj je da se identifikuje tačan uzrok poremećaja, jer od njega zavisi izbor terapije.

BPPV se leči specijalnim manevrima za vraćanje kristala u stabilan položaj. Upalne infekcije uva tretiraju se antivirusnim ili antibioticima. Menijerova bolest može se ublažiti dijetetskim merama (smanjen unos soli, kofeina i alkohola), lekovima protiv mučnine i vrtoglavice ili primenom pritisnih impulsa u uvo, a u težim slučajevima razmatra se operacija.

Presinkopa, osećaj približavanja nesvestici, može se sprečiti napinjanjem mišića ruku i nogu, sedenjem sa glavom spuštenom ispod nivoa srca ili ležanjem dok simptomi ne prođu.

Zašto je važno otkriti pravi uzrok?

Sistem ravnoteže izuzetno je osetljiv i lako se poremeti. Zato je ključ uspešnog lečenja precizna dijagnostika i, po potrebi, rad sa specijalistom za vestibularnu rehabilitaciju koji izrađuje individualizovani plan vežbi i postupaka za stabilizaciju ravnoteže.

Uz pravilno vođenje, većina ljudi uspeva da povrati stabilnost, smanji vrtoglavice i vrati kontrolu nad pokretima u svakodnevnom životu.

(eKlinika)