Slabljene sluha i vrtoglavica, uglavnom su prvi simptomi akustičnog neuroma – dobroćudnog tumora unutrašnjeg uha. Akustični neurom je nekancerozna izraslina na glavnom nervu koji se nastavlja na unutrašnje uho sve do mozga. Pritisak na nerv zbog akustičnog neuroma može izazvati nestabilnost, gubitak sluha i ravnoteže. Moguće je da tumor stagnira i ne izaziva komplikacije, ili da raste, pritiska nerve i utiče na vitalne funkcije. Ovaj tumor leči se zračenjem i operacijom. Oko 50 odsto pacijenata, sa malim do srednjim tumorom, nema oštećenje sluha posle operacije.
Jednostrani gubitak sluha
Akustični neurom je benigni tumor, nije rak. Ne širi se na druge delove tela, ali usled rasta može da izazove probleme u vidu dodatnog pritiska na nerve. Benigni tumori, kako kažu stručnjaci, uglavnom sporo rastu i najčešće utiču na čulo sluha ili ravnoteže. U velikom broju slučajeva tumor pritiska slušni nerv u jednom uhu i izaziva jednostrani gubitak sluha. Moguće je da dođe do pritiska na nerve koji kontrolišu osećaje i izraze lica, zujanja u uhu, utrnulosti dela lica.
Kada je moguće da tumor ugrozi život pacijenta?
Stručnjaci navode da, ako dođe do razvoja velikog tumora i pritiska na moždane strukture koje kontrolišu protok likvora, ovaj tumor može da ugrozi život pacijenta. Usled prekida protoka cerebrospinalne tečnosti moguće je da dođe do skupljanja tečnosti u glavi, stanja koje se zove hidrocefalija (hidrocefalus) i do dodatnog pritiska u lobanji.
Zašto dolazi do akustičnog neuroma
Akustični neurom je, ipak, redak tumor. Svako može da dobije bolest, ali akustični neurom se češće dijagnostikuje kod osoba starijih od 65 godina i uglavnom utiče na slušni nerv samo u jednom uhu.
U nauci nije još poznato zašto dolazi do pojave akustičnih neuroma. Uglovnom nastaju spontano bez pravog razloga ili uzroka. Pored napred navedenih simptoma, ukoliko dođe do rasta tumora, pacijenti se često žale na zamagljen vid, moguća je paraliza lica, dolazi do promene ukusa. Javljaju se glavobolja, mučnina, povraćanje, problemi pri gutanju. Simptomi akustičnih neuroma mogu biti veoma slični simptomima nekih drugih bolesti, zbog čega je stručnjacima otežana pravovremena dijagnostika. Preporuka je da potražimo pomoć ako primetimo, bilo kakve, promene čula sluha.
Kako se utvrđuje slabljenje sluha?
Pored detaljnog fizikalnog pregleda, lekari će audiogramom proveriti da li je došlo do slabljenja sluha. Elektronistagmografija je dijagnostička metoda koja testira ravnotežu i beleži spontane titrajne pokrete očiju, kako bi se proverila funkcija nerava oka i uha. Moguća je i primena magnetne rezonance i CT skeniranje, kako bi se utvrdio tačan položaj i veličina tumora.
Kako se leči ovaj tumor?
Ukoliko je tumor sasvim mali i stagnira, pacijent možda neće imati simptome bolesti. U ovom slučaju, savetuje se samo praćenje.
Radiohirurgija je metoda lečenja koja može zaustaviti rast malih i srednjih tumora. Radiohirurgija je oblik radioterapije kojom se određene doze radijacije visoko fokusiranim zracima usmeravaju u precizno ograničena područja.
Mikrohirurgija je još jedna od terapijskih procedura, s ciljem da se ukloni što veća površina akustičnog neuroma, a očuva pravilna funkcija facijalnog nerva. Operacija je jedina opcija lečenja koja trajno uklanja tumor. Moguće je da će hirurzi u nekim slučajevima uspeti da sačuvaju sluh, ali nema garancije da je to moguće kod svih pacijenata. Manji tumori imaju bolje ishode lečenja. Kod pacijenta sa većim tumorima, veći je rizik od gubljenja čula sluha. Oko 50 odsto pacijenata, sa malim i srednjim tumorom, sačuva čulo sluha i posle operacije.
Slabljenje sluha, vrtoglavice
Moguće je da posle operacije dođe do gubitka čula sluha i ponovnog vraćanja tumora, tinitusa, curenja cerebrospinalne tečnosti, infekcija, meningitisa, vrtoglavica, poremećaja ravnoteže, glavobolje, blagog ili trajnog oštećenja nerava lica.
Akustični neurom se ne može prevenirati, ali moguće je smanjiti rizik od komplikacija. Savet je da potražimo stručnu pomoć, ako osetimo slabljenje sluha, vrtoglavicu, zujanje u ušima.
