Sve više zaboravljamo i plašimo se demencije: Kada je strah opravdan, odgovara neurolog prof. dr Aleksandra Pavlović

- Prvo i glavno ispoljavanje demencije Alchajmerovog tipa je obično poremećaj kratkoročnog pamćenja - problem da se setimo nedavnih događaja, dogovora, imena i lica, pri čemu su informacije iz daleke prošlosti, detinjstva i mladosti dobro sačuvane, bar u početku bolesti - kaže prof. dr Aleksandra Pavlović, specijalista neurologije

Demencija je stečeni poremećaj intelektualnih funkcija koji ometa obavljanje

aktivnosti svakodnevnog života u meri da obolele osobe postaju zavisne od pomoći

Preporučujemo

drugih. Prema rečima prof. dr Aleksandre Pavlović, specijaliste neurologije, najčešća vrsta demencije je Alchajmerova bolest, a smatra se da više od 100 razičitih bolesti i stanja mogu dati sliku demencije.

Zašto su predviđanja u vezi sa brojem obolelih od demencije crna: Kako se ispoljava Alchajmerova bolest?

Prema rečima sagovornice eKlinika portala, demencije, pa i Alchajmerova bolest, prevashodno se vezuju za starenje, koje je glavni ali ne i jedini faktor rizika. Kako svetska, pa i naša populacija sve duže živi, povećava se broj osoba sa demencijom, pa statistika predviđa da će se do 2050-te godine broj dementnih u svetu utrostručiti.

- Prvo i glavno ispoljavanje demencije Alchajmerovog tipa je obično poremećaj

kratkoročnog pamćenja - problem da se setimo nedavnih događaja, dogovora, imena i lica, pri čemu su informacije iz daleke prošlosti, detinjstva i mladosti dobro sačuvane, bar u početku bolesti. Međutim, pored postepenog gubitka pamćenja, Alchajemerova bolest pa i druge demencije se mogu ispoljiti i kao poremećaji govora (teškoće nalaženja reči i/ili razumevanja govora), orijentacije (zbunjenost u vremenu u vidu gubitak pojma o datumima, mesecima, godini, kao i problem sa snalaženjem u prostoru, najpre u manje poznatoj sredini a sa napredovanjem bolesti i na poznatim mestima) ili teškoće u takozvanim egzekutivnim ili izvršnim funkcijama (smetnje u planiranju i organizaciji sopstvenih aktivnosti, gubitak sposobnosti rešavanja problema). Mogu se javiti i teškoće u drugim kognitivnim odnosno saznajnim funkcijama, pa osobe sa demencijom imaju smetnje računanja, čitanja, pisanja, obrade slika, i tako dalje - detaljno objašnjava prof. dr Pavlović i dodaje:

Izmene ponašanja, raspoloženja i ličnosti

- Važno je znati da se kod osoba sa demencijom mogu javiti i izmene ponašanja,

raspoloženja i ličnosti, pa osoba postaje pasivna, inertna, depresivna ili razdražljiva, paranoidna, može izgubiti stara interesovanja ili prestati da pokazuje toplinu i brigu prema bližnjima. U odmaklim fazama bolesti, postoje ozbiljni problemi u komunikaciji, nesposobnost obavljanja i kontrole osnovnih životnih funkcija kao što su hranjenje i korišćenje toaleta, kao i gubitak prepoznavanja bliskih osoba.

Demencija nije normalno starenje

Iako se nastanak demencije vezuje za starije životno doba, demencija, naglašava prof. dr Pavlović, nije normalan deo starenja, već klinička manifestacija oštećenja mozga iza koje stoje različiti uzroci.

Međutim, skreće pažnju naša sagovornica koja se godinama bavi naučnim istraživanjima na temu demencije, svaka zaboravnost nije demencija.

Tako dobijamo i odgovor koji najviše interesuje naše čitaoce: zaboravnost koja ometa svakodnevni život i koja se održava neko vreme treba da privuče pažnju i da nas zabrine. Na primer, prave se greške u uzmanju lekova, zaborave se važne obaveze (dogovoreni sastanci, odlazak kod lekara), ne plaćaju se računi, nabraja prof. dr Pavlović i precizira:

- Svi ponekad zaboravimo neke stvari, imena osoba ili predmeta, gde smo nešto ostavili

i slično. Ali, ako zaboravnost postane česta i ako se pre ili kasnije ne prisetimo važnih informacija, to nije uobičajeno zaboravljanje i može biti znak početne demencije.

Tipovi demencije: Koji simptomi karakterišu vaskularnu demenciju

Prof. dr Pavlović podseća da pored Alchajmerove bolesti postoje i druge vrste demencija. One su takođe značajne zbog svoje učestalosti i kliničkih ispoljavanja.

- Druga po  rasprostranjenosti je demencija vaskularnog tipa, koja se može preklopiti sa drugim uzrocima kognitivnog pada. Ovo nije neobično niti retko budući da se sa starenjem povećava učestalost takozvanih vaskularnih faktora rizika, kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, gojaznost, poremećaji rada srca - to su sve faktori rizika za demenciju, naročito vaskularnog tipa. Vaskularnu demenciju pored kognitivnih karakterišu i problemi sa kretanjem, hodom, kontrolom mokrenja, a neretko i apatija i depresija.

Odlike frontotemporalne demencije i demencije Levijevih tela

Prof. dr Pavlović kaže da među glavnim klasičnim demencijama treba misliti i na frontotemporalnu demenciju, kod koje, kako joj i ime kaže, dominira progresivno oštećenje čeonih ili slepoočnih režnjeva. Sve prati klinička slika sa karakterističnim promena u ponašanju i izmene ličnosti kod jedne grupe bolesnika ili jezička oštećenja, uključujući probleme sa razumevanjem i produkcijom govora kod druge grupe bolesnika.

Prema njenim rečima, četvrta među glavnim demencijama je demencija Levijevih tela čiji osnovni simptomi uključuju fluktuirajuće kognitivne smetnje, poremećaj pažnje, vizuelne halucinacije, poremećaje motorike slične Parkinsonovoj bolesti, kao i poremećaje spavanja, što je jasno razlikuje od drugih tipova demencija.

Kako stručnjaci dijagnostikuju demenciju

Postavljanje dijagnoze demencije uglavnom počiva na kliničkoj proceni. Tokom

razgovora sa pacijentom i njegovim bližnjima skupljaju se važne informacije o nastanku i razvoju simptoma, stepenu kognitivnog opadanja i faktorima rizika.

- Cilj kliničkog pregleda je da se preciznije oceni kognitivna funkcija pacijenta i prepoznaju znaci koji mogu ukazivati na određeni oblik demencije. Nakon toga se obavljaju određeni laboratorijski testovi i snimanja poput magnetne rezonance mozga kako bi se isključile druge bolesti koje mogu slično da se manifestuju, te kako bi se videlo da li postoji oštećenje mozga, njegova lokacija i stepen. U određenim slučajevima potrebna su dodatna ispitivanja poput lumbalne punkcije, elektroencefalografije (EEG), ultrazvučni pregledi i drugo - pojašnjava sagovornica eKlinika portala.

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest "Seti se čoveka" (SUAB) sprovodi brojne aktivnosti kao pomoć i podršku obolelima i njihovim porodicama Foto: SUAB

Kako se demencije leče?

Lečenje demencije zavisi od njenog uzroka. Zato je najpre ključno tačno utvrditi

dijagnozu, navodi prof. dr Pavlović, koja detaljno objašnjava dostupne metode lečenja:

- Za Alchajmerovu bolest koriste se lekovi koji utiču na neurotransmiterske

sisteme kako bi se smanjili simptomi i usporilo napredovanje bolesti, ali je sada nije

moguće izlečiti. Razvijaju se i nove terapije, kao što su monoklonska antitela koja ciljaju specifične proteinske naslage u mozgu, poput beta-amiloida.

Kod vaskularne demencije najvažnije je kontrola faktora rizika kao što su povišen

krvni pritisak i šećerna bolest, uz primenu lekova za sprečavanje daljih oštećenja

mozga. Ukoliko postoje drugi lečivi uzroci kognitivnog pada, kao što je nedostatak nekih vitamina, oni se takođe moraju tretirati. Mnogi oboleli od demencije imaju i promene u ponašanju i raspoloženju, kao što su depresija i uznemirenost, pa je neophodna i dodatna terapija za bolju kontrolu ovih tegoba i lakšu negu pacijenata.

Kako se demencija može prevenirati, odnosno sprečiti?

Prevencija demencije treba da počne što ranije, jer je poznato više faktora rizika koji

utiču na pojavu ove bolesti u različitim fazama života a na koje možemo uticati.

- Obrazovanje već u ranom detinjstvu je zapravo zaštitni faktor protiv nastanka

demencije decenijama kasnije, jer je niska obrazovanost povezana sa većim rizikom od

kognitivnog opadanja u odraslom dobu. Kod sredovečnih i starijih ljudi, ključno je da se održava normalan krvni pritisak, kontroliše šećer u krvi i težina, leči depresija i izbegavaju štetne navike kao što su pušenje i prekomerna upotreba alkohola. Takođe, važno je sprečiti povrede glave, održavati fizičku aktivnost i negovati socijalne kontakte. Jedan od nedovoljno prepoznatih faktora je gubitak sluha jer oni koji treba da koriste slušni aparat, a ne koriste ga, imaju veći rizik od kognitivnog pada pa i demencije. Novi faktor koji dobija na značaju je zagađenje vazduha, koje takođe može povećati rizik od demencije i moždanog udara - objasnila je u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Aleksandra Pavlović, specijalista neurologije.