Epidemija hronične bolesti bubrega u Srbiji: sa bolešću živi 700.000 osoba, od čega 4.000 na dijalizi

Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa ovim oboljenjem živi oko 700.000 građana. Stručnjaci upozoravaju da je reč o svojevrsnoj epidemiji savremenog doba. Poseban problem predstavlja činjenica da bolest dugo ne daje nikakve simptome, pa se često otkriva tek u uznapredovalim stadijumima.

Bolest se najčešće otkriva kasno

U ovom trenutku više od 4.000 pacijenata u Srbiji nalazi se na nekom vidu zamene bubrežne funkcije, hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi, zbog čega se povodom Svetskog dana bubrega posebno ukazuje na značaj ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja.

Jedan od najvećih izazova u borbi protiv hronične bolesti bubrega jeste to što se ona najčešće otkriva kasno. Tegobe se najčešće javljaju tek u uznapredovalim stadijumima bolesti, kada je mogućnost da se njeno napredovanje uspori znatno manja. Kada se simptomi pojave, oni su često nespecifični, poput opšte slabosti, malaksalosti, mučnine, oticanja ili smanjenog mokrenja, zbog čega pacijenti često ne posumnjaju odmah na bolest bubrega.

- Zbog toga je izuzetno važno da se bolest aktivno traži kod rizičnih grupa, pre svega kod osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, starijih osoba, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega. Hronična bolest bubrega je i značajan faktor rizika i za kardiovaskularne bolesti. Pacijenti imaju znatno veći rizik od infarkta, poremećaja srčanog ritma i moždanog udara, zbog čega je rano otkrivanje i lečenje bolesti ključno ne samo za očuvanje funkcije bubrega, već i za prevenciju ozbiljnih srčanih komplikacija. Kada bolest napreduje do završnih stadijuma, pacijentima je potrebna neka od metoda zamene bubrežne funkcije, hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija bubrega -  objasnio je dr Petar Đurić, nefrolog u Kliničko-bolničkom centru “Zvezdara”.

Problem dostupnosti savremenih lekova

Doktor Đurić smatra da je u poslednjih deset godina napravljen  značajan napredak u lečenju hronične bolesti bubrega i da danas postoje lekovi koji istovremeno deluju na više povezanih oboljenja, pomažu u kontroli dijabetesa, lečenju srčane slabosti i usporavanju propadanja bubrežne funkcije.

- Ipak, problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji ove lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove, dok ih u slučaju hronične bolesti bubrega moraju sami plaćati - kaže dr Đurić.

Radi se na jačanju transplantacionog programa 

Program transplantacije u Srbiji poslednjih godina beleži značajan napredak, ali potrebe pacijenata i dalje su velike. Prema rečima prof. dr Nebojše Tasića, pomoćnika Ministra zdravlja, država kontinuirano radi na jačanju transplantacionog programa i povećanju broja donora.

- U prethodnim godinama napravljen je značajan pomak u transplantacionom programu u Srbiji. Povećan je broj donora i broj urađenih transplantacija, ali potrebe su i dalje velike. Više od četiri hiljade ljudi nalazi se na dijalizi i za mnoge od njih transplantacija predstavlja najbolju šansu za kvalitetan i dug život. Zato je važno da se program donacije organa razvija uz podršku čitavog društva - istakao je prof. dr Nebojša Tasić.

Značaj primarne zdravstvene zaštite

Dr Tasić naglašava da je transplantacija danas veoma uspešna procedura zahvaljujući savremenoj terapiji, koja pacijentima omogućava dugoročan i kvalitetan život nakon transplantacije. Istovremeno, Ministarstvo zdravlja poseban fokus stavlja na prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

- Ključnu ulogu u tome ima primarna zdravstvena zaštita, jer lekari u domovima zdravlja mogu na vreme da prepoznaju rizične faktore i prve znake bolesti. Rano otkrivanje omogućava pravovremeno lečenje i značajno odlaže razvoj terminalne bubrežne insuficijencije - naglasio je prof. dr Nebojša Tasić.

Zajedno za novi život

Povodom obeležavanja dvadeset godina od uspostavljanja Svetskog dana bubrega, Udruženje transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život” pokrenulo je serijal podkasta posvećen informisanju pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i njihovih porodica.

Kroz deset epizoda, stručnjaci iz vodećih zdravstvenih ustanova govoriće o svim ključnim temama, od prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preko savremenih terapija i dijalize, do transplantacije i života nakon transplantacije. U podkastu učestvuju nefrolozi i pedijatrijski nefrolozi, endokrinolozi, kardiolozi, nutricionisti, psiholozi, vaskularni hirurzi, stručnjaci iz oblasti dijalize i članovi timova za transplantaciju organa. Posebno mesto u serijalu imaju i svedočenja pacijenata, onih koji su već uspešno transplantirani, ali i onih koji još čekaju svoju šansu za novi život.

Prva epizoda podkasta "Zajedno kroz..." biće premijerno prikazana u petak, 13. marta 2026. godine u 20 časova na YouTube kanalu udruženja, dok će nove epizode biti objavljivane svakog drugog petka u istom terminu.

- U razgovoru sa pacijentima shvatili smo da mnogi od njih, nakon što dobiju dijagnozu hronične bubrežne insuficijencije, raspolažu sa vrlo malo informacija o samoj bolesti, njenom toku i mogućnostima lečenja. Često se susreću samo sa osnovnim podacima, dok im nedostaje šira slika o svemu što ih očekuje, od trenutka postavljanja dijagnoze, preko dijalize, pa do transplantacije kao krajnjeg cilja kada za nju postoji mogućnost. Upravo zato smo želeli da ovu važnu godišnjicu obeležimo pokretanjem podkasta kao formata koji je danas dostupan i razumljiv svim generacijama. Kroz deset epizoda nastojali smo da pružimo jasne, konkretne i pouzdane informacije o svim aspektima života sa hroničnom bubrežnom bolešću, od prevencije i pravilne ishrane, do lečenja i transplantacije, bilo da je ona kadaverična ili živosrodna. Naš cilj je bio jednostavan, da niko od pacijenata nikada ne dođe u situaciju da kaže: “Nisam znao, niko mi nije rekao” - kaže Olivara Jovanović, predsednica Udruženja paicjenata “Zajedno za novi život”.

U Srbiji 1.700 pacijenata čeka novu šansu za život

Kada je reč o transplantacijama, podaci pokazuju da postoji razlog za oprezni optimizam. Tokom 2025. godine u Srbiji su obavljene 102 transplantacije, što je najveći broj u poslednjih gotovo deset godina, ne računajući pandemijske godine kada je transplantacioni program bio gotovo zaustavljen.

Prema zvaničnim podacima Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije, od 1. januara do 27. februara 2026. godine u Srbiji je obavljeno 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače.

Među transplantiranim organima bilo je 12 bubrega, dve jetre i četiri srca. Međutim nažalost u tom periodu šest porodica nije dalo saglasnost za doniranje organa preminulog člana. Zaključno sa krajem februara urađeno je ukupno 28 transplantacija, što daje nadu da bi 2026. godina mogla da nadmaši rezultate iz prethodne godine.

Ipak, potreba za transplantacijama i dalje je velika, oko 1.700 pacijenata u Srbiji čeka novu šansu za život, među njima i blizu 40 dece, dok više od 4.000 pacijenata i dalje koristi neku od metoda zamene bubrežne funkcije.

(eKlinika)