Krv pritiska arterije sa svakim otkucajem srca. Sila kojom krv pritiska zidove arterija naziva se krvni pritisak. Krvni pritisak raste i opada kao odgovor na redovne aktivnosti, kao što su spavanje i kretanje. Medicinski izraz za nizak krvni pritisak je hipotenzija.
Šta je hipotenzija
Krvni pritisak se sastoji od dva merenja: kada srce kuca i u periodima odmora između otkucaja srca. Sistolni pritisak (ili sistola) – merenje protoka krvi kroz arterije kada se komore srca stežu. On snabdeva vaše telo krvlju. Dijastolni pritisak (ili dijastola) – merenje za periode odmora. On snabdeva srce krvlju popunjavajući koronarne arterije.
Očitavanje krvnog pritiska se sastoji od dva broja: prvo sistolno merenje, zatim dijastolno merenje. Niži krvni pritisak je u većini slučajeva dobar (manje od 120/80). Ali nizak krvni pritisak ponekad može da izazove osećaj umora ili vrtoglavice. U tim slučajevima, hipotenzija može biti znak osnovnog stanja koje treba lečiti. Hipotenzija kod odraslih se definiše kao merenje krvnog pritiska niže od 90/60.
Vrste hipotenzije
Postoji nekoliko vrsta hipotenzije. Nizak krvni pritisak se kategorizuje prema tome kada se javlja i šta ga uzrokuje.
Ortostatska hipotenzija
Ortostatska hipotenzija (naziva se i posturalna hipotenzija) pad je krvnog pritiska koji se javlja prilikom prelaska iz sedećeg ili ležećeg položaja u stojeći.
Može da utiče na ljude svih starosnih doba, ali je posebno česta kod starijih osoba. Starenje i trudnoća takođe mogu izazvati opšte snižavanje krvnog pritiska.
Stanja koja utiču na autonomni nervni sistem, kao što su Parkinsonova bolest i dijabetes, često mogu dovesti do ortostatske hipotenzije. Ovaj oblik niskog krvnog pritiska pogađa 30 do 50 odsto ljudi sa Parkinsonovom bolešću i oko 30 odsto ljudi sa dijabetesom.
Postprandijalna hipotenzija
Postprandijalna hipotenzija je pad krvnog pritiska koji se javlja nakon jela. Nizak krvni pritisak nakon jela je uobičajen kod starijih osoba i osoba sa autonomnom disfunkcijom.
Neuralno posredovana hipotenzija
Krvni pritisak je čin ravnoteže između nervnog sistema i drugih telesnih sistema (poput hormona i organa). Neuralno posredovana hipotenzija javlja se kada postoji abnormalna refleksna interakcija između srca i mozga.
Uzroci nervno posredovane hipotenzije uključuju:
- dugo stajanje u jednom položaju (deca češće doživljavaju ovaj oblik hipotenzije nego odrasli)
- snažan emocionalni odgovor, kao što je šok ili strah (neki ljudi zbog toga imaju nizak krvni pritisak tokom medicinskih ili stomatoloških procedura)
Ozbiljna hipotenzija
Tokom šoka može doći do ozbiljnog pada krvnog pritiska. Šok se može desiti ako doživimo ozbiljnu povredu ili infekciju.
Tokom šoka, organi ne dobijaju krv i kiseonik koji su im potrebni za pravilno funkcionisanje. Teška hipotenzija može biti opasna po život ako se ne leči brzo.
Druge vrste
Stalno nizak krvni pritisak može biti nuspojava nekih lekova. Na primer, lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska ponekad mogu izazvati hipotenziju.
Druga stanja koja utiču na srce, nerve, jetru ili hormonske sisteme takođe mogu izazvati opšte snižavanje krvnog pritiska. Nedostaci vitamina takođe mogu doprineti snižavanju krvnog pritiska.
Šta uzrokuje hipotenziju
Svakome krvni pritisak padne s vremena na vreme. Unutrašnja regulacija protoka krvi u organizmu ponekad može uzrokovati da imamo niži krvni pritisak od normalnog.
Neki ljudi stalno imaju nizak krvni pritisak, bez simptoma. Uzrok ove vrste hipotenzije je nepoznat.
Šta uzrokuje nagli pad krvnog pritiska
Nagli pad krvnog pritiska može se desiti nakon određenih događaja kao što su:
- brzo ustajanje
- konzumiranje obroka
- iznenadni strah ili šokantan događaj
Stanja koja mogu izazvati nizak krvni pritisak
Određena stanja mogu izazvati duge periode hipotenzije koja može postati opasna ako se ne leči. Ova stanja su sledeća:
- trudnoća, zbog povećane potrebe za krvlju i kod trudnice i kod fetusa koji raste
- poremećena cirkulacija uzrokovana srčanim udarom ili srčanim oboljenjem
- dehidratacija, na primer ako povraćamo i ne možemo da zadržimo tečnost ili imamo tešku dijareju
- endokrini poremećaji, kao što su dijabetes, insuficijencija nadbubrežne žlezde i bolesti štitne žlezde
- autonomna disfunkcija, oštećenje nerava koji kontrolišu neke telesne funkcije
- produženo mirovanje u krevetu
- šok, ozbiljno stanje u kojem vitalni organi ne dobijaju dovoljno kiseonika
- anafilaktički šok, teški oblik alergijske reakcije
- veliki gubitak krvi usled povrede
- infekcije krvi
Lekovi koji mogu izazvati nizak krvni pritisak
Lekovi takođe mogu dovesti do preniskog krvnog pritiska.
Beta-blokatori i nitroglicerin, koji se koriste za lečenje srčanih bolesti, mogu imati ovaj efekat. Diuretici, triciklični antidepresivi i lekovi za erektilnu disfunkciju takođe mogu izazvati hipotenziju.
Ako lek koji uzimamo uzrokuje prenizak krvni pritisak, lekar može da prilagodi dozu ili promeni lek. Ovo obično poboljšava hipotenziju.
Simptomi hipotenzije
Hipotenzija ne izaziva uvek simptome. Ali ponekad nizak krvni pritisak znači da vitalni organi ne dobijaju onoliko krvi koliko im je potrebno. Ako se to dogodi, možda ćemo se osećati umorno ili loše. Simptomi hipotenzije mogu da budu:
- umor, opšti osećaj umora ili nedostatka energije
- vrtoglavica ili osećaj da ćemo se onesvestiti
- nesvestica, osećaj neravnoteže kada ustanemo iz ležećeg ili sedećeg položaja, ili dok stojimo
- mučnina, osećaj nelagodnosti u stomaku i osećaj da želimo da povraćamo
- lepljiva koža, kada se osećamo vlažno ili znojavo na dodir
- depresija, uporan osećaj tuge ili lošeg raspoloženja koji ometaju naše svakodnevne aktivnosti
- gubitak svesti, takođe poznat kao nesvestica ili sinkopa
- zamagljen vid, kada nam je vid van fokusa ili zamagljen
Lečenje hipotenzije
Plan lečenja zavisiće od toga šta uzrokuje hipotenziju. Lekar će uzeti u obzir faktore uključujući vrstu hipotenzije koju doživljavate i situacije koje vam mogu izazvati hipotenziju.
Za neke ljude nizak krvni pritisak možda neće izazvati nikakve simptome. U slučajevima kada je potrebno lečenje, lekar može preporučiti promene životnih navika, medicinski tretman ili kombinaciju oba.
Promene životnih navika
Ponekad promena određenih navika može poboljšati nizak krvni pritisak. Uzroci hipotenzije su različiti za različite ljude, tako da plan nege verovatno neće uključivati sve ove promene.
U zavisnosti od specifičnosti situacije, lekar može predložiti da:
- ostanemo hidrirani – pijenjem puno vode može da se izbegne hipotenzija zbog dehidratacije, posebno ako povraćamo ili imamo dijareju; treba biti dobro hidriran tokom vežbanja i kada smo na vrućem mestu; u nekim slučajevima, lekar može preporučiti povećanje unosa elektrolita kako bi krvni pritisak bio viši
- definišemo naše emocionalne ili stresne okidače – zabeležite situacije u kojima ste se osećali veoma uplašeno ili emotivno neposredno pre pada krvnog pritiska; možda ćete moći da planirate unapred kako biste izbegli te situacije ili možete da planirate podršku u slučaju da vam se vrti u glavi ili se ne osećate dobro
- krećite se – ako imate nizak krvni pritisak kada stojite duže vreme, pokušajte da savijete mišiće nogu i krećete se u mestu ili pravite pauzu da sednete.
- polako ustajte – položaj menjajte polako i postepeno; sporo, duboko disanje može pomoći u održavanju krvnog pritiska
- promenite navike u ishrani – ako osetite nizak krvni pritisak nakon jela, lekar može predložiti da jedete manje obroke češće tokom dana ili da jedete drugu hranu; izbegavajte naglo ustajanje nakon jela
Medicinski tretman
Neki oblici hipotenzije mogu zahtevati medicinski tretman. Lečenje niskog krvnog pritiska može uključivati:
- lekove za osnovno stanje: kada osnovno stanje izaziva nizak krvni pritisak, tretman može uključivati lekove za to stanje; lekar može preporučiti lekove za stanja kao što su bolesti srca, dijabetes ili infekcija
- lekove za podizanje krvnog pritiska: ponekad će lekar propisati dnevne lekove za podizanje ozbiljnog niskog krvnog pritiska; ovo je verovatnije u slučajevima teške ortostatske hipotenzije kada drugi tretmani nisu pomogli.
- hitno lečenje šoka: hipotenzija izazvana šokom je najozbiljniji oblik niskog krvnog pritiska. Opasno nizak krvni pritisak mora se odmah lečiti. Osoblje hitne pomoći može vam dati tečnost i druge tretmane za povećanje krvnog pritiska i stabilizaciju vitalnih znakova.
Komplikacije niskog krvnog pritiska
Hipotenzija nije uvek znak većeg zdravstvenog problema i može se lako lečiti. Ali za neke ljude, nizak krvni pritisak zahteva lečenje kako bi se sprečile moguće komplikacije. Neke komplikacije hipotenzije su:
- padovi i srodne povrede usled vrtoglavice, nesvestice ili čak gubitka svesti
- šok – ako krvni pritisak drastično padne opasno nizak, vitalni organi mogu početi nepravilno da funkcionišu jer ne dobijaju dovoljno krv, što može dovesti do šoka, koji zahteva hitnu medicinsku pomoć; simptomi šoka su: hladna, lepljiva koža, brz ili nepravilan rad srca, ubrzano disanje
