Nova studija otkriva: Kada je moguće izbeći operaciju i sačuvati organ u slučaju raka debelog creva

Kada se tokom kolonoskopije ukloni polip koji se pokaže kao maligni, jedno od ključnih pitanja za pacijenta i lekara jeste da li je potrebna dodatna operacija ili je bezbedno samo pratiti stanje? Dosadašnje smernice uglavnom preporučuju hirurško uklanjanje dela debelog creva ili rektuma ako polip ima faktore visokog rizika. Ipak, nova istraživanja pokazuju da odgovor nije uvek jednostavan.

Šta je pokazala nova studija: Zanimljivi rezultati kod pacijenata kojima je otkriven maligni polip na debelom crevu

Uvelikoj studiji sprovedenoj u specijalizovanom onkološkom centru u Njujorku praćeno je više od 300 pacijenata kod kojih je tokom endoskopije uklonjen maligni kolorektalni polip sa bar jednom nepovoljnom osobinom. Jedan deo pacijenata je odmah operisan, dok je drugi deo izabrao neoperativni pristup, odnosno pažljivo praćenje uz redovne kontrole.

Rezultati su pokazali da je rezidualna bolest (preostale ćelije raka u zidu creva ili limfnim čvorovima) pronađena kod oko petine svih pacijenata. Međutim, zanimljivo je da je rezidualna bolest češće otkrivena kod onih koji su odmah operisani, dok je u grupi koja je bila samo praćena recidiv zabeležen kod manjeg broja pacijenata.

Još važnije, svi pacijenti kod kojih se tokom praćenja bolest ponovo pojavila uspešno su lečeni ili naknadnom operacijom ili kombinacijom hemoterapije i zračenja.

Zašto je ovo važno za pacijente?

Operacije debelog creva i rektuma nisu bezazlene. One mogu da nose rizik od komplikacija, dugotrajnog oporavka, a kod tumora rektuma često i trajnih posledica po kvalitet života, uključujući mogućnost trajne stome ili gubitka kontrole nad pražnjenjem.

Upravo zato su rezultati ove studije značajni. Naime, kod pacijenata koji su imali maligni polip u rektumu, rektum je sačuvan u više od 90 odsto slučajeva, a analni sfinkter je ostao očuvan kod ogromne većine, čak i kada je tumor bio vrlo blizu analnog otvora. To znači da su mnogi pacijenti izbegli teške i operacije koje menjaju život, bez ugrožavanja ishoda lečenja.

Da li to znači da operacija više nije potrebna?

Ne. Studija jasno pokazuje da rizik od zaostale bolesti postoji i da odluka mora da bude individualna. Međutim, ona otvara prostor za pažljivo odabrane pacijente kod kojih je moguće primeniti aktivni nadzor umesto trenutne operacije, uz jasnu strategiju brzog reagovanja ako se bolest ponovo pojavi.

Drugim rečima, neoperativni pristup nije „odustajanje od lečenja“, već kontrolisana i bezbedna strategija koja može da donese veliku korist u očuvanju organa i kvaliteta života.

Šta treba imati na umu ako dobijete ovu dijagnozu?

Autori studije ističu da su rezultati dobijeni u visoko specijalizovanom centru sa iskusnim patologom, radiologom i lakim pristupom kontrolnim endoskopijama. Zato je važno da se ovakav pristup sprovodi u ustanovama koje imaju odgovarajuće iskustvo i mogućnosti praćenja.

Za pacijente sa malignim kolorektalnim polipima visokog rizika, operacija nije uvek jedina opcija. Kod pažljivo odabranih osoba, uz strogo praćenje, moguće je izbeći radikalnu hirurgiju, sačuvati organe i istovremeno zadržati visoku bezbednost lečenja, jer postoje efikasne terapije ako se bolest ponovo javi.

(eKlinika.rs)