Polipi na materici često prolaze bez simptoma: Zašto je važno poslati ih na histopatološku analizu?

Polipi na materici predstavljaju lokalizovana zadebljanja sluzokože koja se najčešće razvijaju u materičnoj duplji ili na grliću materice.

Rano otkrivanje smanjuje rizik od komplikacija

Stručnjaci naglašavaju da je u najvećem broju slučajeva reč o benignim promenama, ali zbog mogućnosti komplikacija, kao i retkog malignog preobražaja, svaka otkrivena promena zahteva odgovarajuću dijagnostiku i histopatološku analizu nakon uklanjanja.

Preporučujemo

Poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj žena nema nikakve tegobe, pa se polipi često otkrivaju slučajno tokom rutinskog ginekološkog pregleda ili ultrazvučne dijagnostike.

Cervikalni i endometrijalni polipi razlikuju se po mestu nastanka

Polipi se dele na cervikalne i endometrijalne, a osnovna razlika između njih jeste mesto na kojem nastaju, način dijagnostike i metoda lečenja.

Cervikalni polipi razvijaju se u kanalu grlića materice. Najčešće su veličine od nekoliko milimetara do oko dva centimetra, mogu da vire kroz spoljašnje usnice grlića i često se uočavaju tokom standardnog ginekološkog pregleda.

Endometrijalni polipi nastaju iz sluzokože materične duplje (endometrijuma). Pošto se nalaze unutar materice, uglavnom ne mogu da se vide tokom klasičnog pregleda, već se otkrivaju transvaginalnim ultrazvukom, a najpreciznije histeroskopijom.

Definitivna dijagnoza postavlja se tek nakon histopatološke analize uklonjenog tkiva, kojom se potvrđuje da li je promena benigna ili postoje premaligne odnosno maligne ćelije. Maligna transformacija polipa je retka i procenjuje se na približno 0,5 do 2 odsto slučajeva, ali je rizik veći kod žena u postmenopauzi, posebno kada su prisutna abnormalna krvarenja.

Zašto nastaju polipi na materici?

Tačan mehanizam nastanka polipa nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da njihov razvoj zavisi od više faktora. Najčešće se dovode u vezu sa hormonalnim disbalansom, posebno povećanim dejstvom estrogena, gojaznošću, životnim dobom, naročito u perimenopauzi i postmenopauzi, hroničnim zapaljenskim procesima sluzokože materice, arterijskom hipertenzijom i metaboličkim poremećajima, koji se u pojedinim studijama takođe navode kao faktori rizika.

Polipi nisu zarazni niti predstavljaju naslednu bolest, ali pojedine žene imaju veću sklonost njihovom ponovnom nastanku.

Koji simptomi mogu da ukažu na prisustvo polipa?

Većina žena nema tegobe, zbog čega su preventivni ginekološki pregledi od ključnog značaja. Kada se simptomi ipak pojave, najčešće uključuju:

• krvarenje između menstrualnih ciklusa
• produžene ili obilne menstruacije
• oskudno krvarenje ili sukrvicu nakon seksualnog odnosa
• krvarenje nakon ulaska u menopauzu
• neredovne menstrualne cikluse.

Svako neuobičajeno vaginalno krvarenje, naročito nakon menopauze, zahteva pregled ginekologa, jer može da bude znak različitih oboljenja, uključujući i promene na endometrijumu koje zahtevaju dodatnu dijagnostiku.

Mogu li polipi da postanu maligni?

Iako su polipi uglavnom benigne promene, dugotrajno prisustvo bez dijagnostike i lečenja povećava rizik od komplikacija. U retkim slučajevima može da dođe do razvoja premalignih ili malignih promena, zbog čega se uklonjeni polipi obavezno šalju na histopatološku analizu.

Osim toga, nelečeni polipi mogu da izazovu hronična i obilna krvarenja, anemiju usled dugotrajnog gubitka krvi, otežanu implantaciju embriona, smanjenu plodnost i probleme u ostvarivanju trudnoće, ponavljane spontane pobačaje kod pojedinih pacijentkinja.

Posebno kod žena koje prolaze obradu zbog infertiliteta, prisustvo endometrijalnih polipa predstavlja jedan od mogućih uzroka smanjene uspešnosti začeća.

Zašto je histopatološka analiza obavezna?

Svaki uklonjeni polip šalje se na histopatološku analizu, bez obzira na njegov izgled ili veličinu. Mikroskopski pregled predstavlja jedini pouzdan način da se potvrdi priroda promene i utvrdi da li postoji potreba za dodatnim lečenjem ili praćenjem.

Na osnovu rezultata patolog određuje da li je promena potpuno benigna, da li postoje atipične ćelije ili znaci maligniteta, što direktno utiče na dalje lečenje i plan kontrola.

(eKlinika.rs)