„Koktel za menopauzu“ postao je hit na društvenim mrežama: Stručnjaci govore o koristima i rizicima

Sve veći broj žena na društvenim mrežama deli iskustva sa takozvanim „koktelom za menopauzu“, kombinacijom lekova koji se inače koriste protiv alergije i pojačane želudačne kiseline (refluksa). Korisnice tvrde da im ova kombinacija ublažava valunge, noćno znojenje, moždanu maglu, anksioznost, umor, pa čak i simptome predmenstrualnog disforičnog poremećaja (PMDD).

Šta je „koktel za menopauzu“?

Iako su ovakva iskustva privukla veliku pažnju, stručnjaci upozoravaju da za sada ne postoje kvalitetni naučni dokazi koji potvrđuju da je ova kombinacija bezbedna i efikasna za ublažavanje tegoba u perimenopauzi i menopauzi.

Preporučujemo

Trend podrazumeva istovremenu upotrebu antihistaminika druge generacije, poput feksofenadina ili cetirizina, zajedno sa lekom koji smanjuje lučenje želudačne kiseline, najčešće famotidinom.

Budući da su svi ovi preparati dostupni bez recepta u pojedinim zemljama, mnoge žene odlučuju da ih uzimaju na svoju ruku, oslanjajući se na preporuke sa TikToka i drugih društvenih mreža.

Zašto se uopšte povezuju histamin i menopauza?

Tokom menopauze nivo estrogena i progesterona postepeno opada, a te hormonske promene mogu da utiču i na oslobađanje histamina - supstance koja učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući regulaciju telesne temperature. Upravo zbog toga pojedini istraživači pretpostavljaju da bi histamin mogao da ima određenu ulogu u nastanku valunga i drugih vazomotornih simptoma.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da je to za sada samo biološka pretpostavka. Savremeni antihistaminici nisu dovoljno ispitani kao terapija za menopauzu i ne nalaze se u preporukama relevantnih stručnih udruženja.

Lekovi protiv gorušice nisu namenjeni ublažavanju valunga

Drugi deo viralnog „koktela“ čine H2 blokatori, lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline. Iako deluju na određene histaminske receptore, nema dokaza da značajno utiču na centre u mozgu koji regulišu telesnu temperaturu i nastanak valunga.

Zbog toga vodeća stručna udruženja za ginekologiju i menopauzu ne preporučuju ovu kombinaciju kao standardnu terapiju.

Koji su mogući rizici?

To što se pojedini lekovi izdaju bez recepta ne znači da su potpuno bezbedni za dugotrajnu ili nekontrolisanu upotrebu. Stručnjaci upozoravaju da kombinacija antihistaminika i lekova za želudačnu kiselinu može da izazove:

• pospanost i umor
• suva usta
• glavobolju
• probleme sa mokrenjem
• usporene kognitivne funkcije kod dugotrajne primene
• povećan rizik od padova kod starijih osoba
• interakcije sa drugim lekovima.

Još važnije - lečenje na svoju ruku može da prikrije ozbiljnije zdravstvene probleme.

Valunzi, iznenadno crvenilo lica ili pojačano znojenje nisu uvek posledica menopauze. Slične tegobe mogu da se jave i kod poremećaja rada štitaste žlezde, autoimunih bolesti, kardiovaskularnih oboljenja ili drugih hormonskih poremećaja. Ako se simptomi samo ublaže lekovima, dijagnoza osnovne bolesti može da kasni.

Zašto žene traže rešenja na društvenim mrežama?

Stručnjaci smatraju da popularnost ovog trenda ukazuje na ozbiljan problem - mnoge žene i dalje nemaju dovoljno informacija niti adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti tokom perimenopauze i menopauze.

Hormonske promene mogu da traju godinama, a simptomi se razlikuju od žene do žene. Uprkos tome, brojne pacijentkinje navode da njihove tegobe nisu dovoljno ozbiljno shvaćene ili da teško dolaze do lekara koji se bave menopauzom. Zbog toga mnoge odgovore traže na internetu, što može da dovede do prihvatanja neproverenih saveta.

Kada treba da se obratite lekaru?

Ako su valunzi, noćno znojenje, nesanica, promene raspoloženja ili drugi simptomi toliko izraženi da narušavaju svakodnevni život, savet je da ne eksperimentišete sa lekovima na osnovu objava sa društvenih mreža.

Razgovor sa ginekologom ili lekarom koji se bavi menopauzom najbolji je način da se utvrdi uzrok tegoba i izabere terapija koja će biti bezbedna i prilagođena vašem zdravstvenom stanju.

(eKlinika.rs)