Polipi i miomi su benigni tumori materice. Ove promene su veoma česte i stručnjaci kažu da obično nema razloga za brigu. Ipak, veliki broj žena koje su u problemu sa fertilitetom ima neki od ova dva tipa benignih tumora.
Miomi, polipi i trudnoća: Koja je razlika i postoji li veza
– Razlika između polipa i mioma je lokalizacija njihovog nastanka. Polipi su izrasline materične sluznice – endometrijuma, dok su miomi tumori mišićnog sloja materice – miometrijuma. Bez obzira na to gde se nalaze mogu da izazovu ili doprinesu problemima sa plodnošću. Polipi nastaju od ćelija endometrijuma. Mogu biti različite veličine, od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Užom ili širom bazom su pričvršćeni za endometrijum, ali mogu predstavljati samo zadebljanje endometrijuma. Najčešće ostaju lokalizovani unutar materične duplje, ali nekada izrastaju i kroz cervikalni kanal u vaginu – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal prim.dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
Hormoni i polipi
Prema njegovim rečima, čini se da hormonski faktori imaju ulogu u nastanku polipa. Polipi materice su osetljivi na estrogen, navodi ginekolog, što znači da rastu kao odgovor na nivo estrogena u telu.
– Kao faktori rizika navode se perimenopauza i menopauza, gojaznost, uzimanje tamoksifena (kod karcinoma dojke), uzimanje simptomatske terapije kod menopauze. Polipi mogu bit i asimptomatski, ali najčešće daju nepravilno vaginalno krvarenje (po dužini trajanja i obilnosti), krvarenje između ciklusa, postmenopauzalna krvarenja. Zbog toga što deluju kao strano telo u šupljini materice, onemogućavaju implantaciju oplođene jajne ćelije. Hormonski receptori su različito izraženi na polipu i okolnom tkivu. Prisustvo polipa (bilo koje veličine) može smanjiti šansu da se embrion pričvrsti za endometrijum i rezultira uspešnom trudnoćom – pojašnjava naš sagovornik.
Kojim metodama se polipi otkrivaju
Polipi se otkrivaju tokom rutinskog ultrazvuka ili procene plodnosti. Prim.dr Bojović kaže da dijagnostikovanje prisustva polipa može se izvrši:
- ultrazvukom (poželjan je transvaginalni pristup)
- histerosonografijom (uključuje ubrizgavanje fiziološkog rastvora u materičnu šupljinu kroz malu cev koja se kroz vaginu i cervikalni kanal uvodi u materičnu šupljinu; fiziološki rastvor proširuje matericu, što daje jasniji pogled na unutrašnjost materice tokom ultrazvučnog pregleda)
- histeroskopijom (dijagnostičko terapijska procedura, kojom se uvođenjem instrumenta histeroskopa (koji u sebi ima kameru) vizuelizuje materična šupljina i tom prilikom se polip može i ukloniti.
Ostale metode dijagnostike, kao što su ekspolorativna kiretaža ili biopsija endometrijuma su manje pouzdane jer veoma često mogu i promašiti polip, upozorava specijalista ginekologije i akušerstva.
Fibromi/miomi: Kako utiču na kvalitet života i u kom delu materice se razvijaju
– Miomi (fibroidi ili lejomiomi) su benigni tumori mišićnog sloja materice, miometrijuma, i mogu se javiti kod 35 – 77 procenata žena u reproduktivnom periodu. Taj broj je verovatno i veći s obzirom na veliki broj asimptomatskih mioma. Fibroidi utiču na kvalitet života žene, plodnost i akušerske ishode. Predstavljaju veliki problem za javno zdravlje svake države (na primer, zdravstveni sistem SAD godišnje potroši oko 34 milijarde dolara). Mogu biti različite veličine, od nekoliko milimetara pa do nekoliko desetina centimetara u prečniku. Po lokalizaciji, miomi mogu biti: subserozni (štrče ka endometrijalnoj šupljini), intramuralni (rastu unutar debljine mišićnoj sloja materice), subserozni (rastu na spoljašnjoj strani materice) ili na peteljci. Pacijentkinja može imati jedan ili više mioma – navodi lekar, koji je pre nekoliko godina upravo od strane mama (trudnica i porodilja) proglašen za najboljeg ginekologa.
Mogući razlozi nastanka mioma
Prim. dr Bojović kaže da tačan uzrok nastanka mioma nije poznat. Potvrđuje da mogu biti nasledni (ukoliko majka ima miome veća je verovatnoća da će ih imati i ćerka). Prema njegovima rečima, još neki mogući uzroci su menstruacija pre 10. godine života, nedostatak vitamina D, gojaznost i loša ishrana (veći unos crvenog mesa, manje zelenog povrća, voća i mlečnih proizvoda, upotreba alkohola), promene gena (mnogi fibroidi sadrže promene u genima koje se razlikuju od onih u tipičnim mišićnim ćelijama materice).
Hormoni i rast mioma
Potvrđeno je, kaže dr Bojović, da hormoni – estrogen i progesteron pomažu rast mioma. Miomi sadrže više ćelija za koje se vezuju estrogen i progesteron nego tipične mišićne ćelije materice. Pojedini imaju tendenciju da se smanjuju nakon menopauze zbog pada nivoa hormona, navodi sagovornik eKlinika portala, koji kao druge faktore nastanka navodi i faktor rasta sličan insulinu – ekstracelularni matriks (ECM). Kako kaže, ova supstanca čini da se ćelije drže zajedno i povećana je u miomima. ECM takođe skladišti faktore rasta i izaziva biološke promene u samim ćelijama.
– Što se tiče njihovog rasta, miomi mogu rasti sporo ili brzo. Mogu ostati iste veličine, pa se čak i smanjiti, a neki prolaze kroz skokove rasta. Oni koji se formiraju tokom trudnoće mogu se smanjiti ili nestati nakon trudnoće – objašnjava prim.dr Bojović, koji u nastavku o simptomima precizira:
Kada je potrebno da se pacijentkinja zbog mioma javi ginekologu
– Miomi mogu biti i asimptomatski. Kada postoje simptomi, mogu dati obilno krvarenje ili bolne menstruacije, duže i češće cikluse, pritisak i bol u karlici, češće mokrenje ili tegobe sa mokrenjem, rast abdomena, nadutost, zatvor i probleme sa pražnjenjem creva, bol u predelu stomaka i donjeg dela leđa, bol prilikom seksualnih odnosa. Retko, moguć je i iznenadan jak bol sa slikom akutnog bola u abdomenu, kao i u slučaju početka odumiranje mioma (kada veličina mioma i njegove potrebe za krvlju budu veće od mogućnosti snabdevanja krvlju). Ukoliko se pojavi neki od ovih simptoma, ili dođe do anemija, potrebno je da se pacijentkinja javi na pregled ginekologa.
Na koji način miomi utiču na trudnoću
Prim.dr Bojović kaže da miomi vrlo često ne ometaju trudnoću. Međutim, neki, posebno submukozni, ali i intramuralni miomi mogu izazvati neplodnost (prisutni su kod 5-10 odsto pacijentkinja), ili gubitak trudnoće. Sagovornik našeg portala naglašava i da oni mogu povećati rizik od određenih komplikacija trudnoće.
Naime, prema, njegovim rečima, do 40 odsto trudnoća sa miomima prati neka od komplikacija: spontani pobačaj, abrupcija posteljice, ograničenje rasta fetusa, neadekvatna prezentacija fetusa (npr. karlična prezentacija fetusa), prevremeni porođaj (ukoliko je placentacija pored ili iznad mioma), završavanje porođaja carskim rezom (zavisi od lokalizacije i veličine mioma), kao i postporođajno krvarenje. Rizik od razvoja komplikacija raste ukoliko su miomi veći od 30 mm u prečniku, a više od 65 procenata mioma može porasti tokom trudnoće. Najčešće, precizira prim.dr Bojović, nakon završetka trudnoće dolazi do regresije mioma.
Dijagnostika i lečenje: Neophodan individualni pristup
Sagovornik našeg portala navodi da se dijagnostika postojanja mioma bazira na ginekološkom bimanuelnom pregledu, ultrazvučnom pregledu koji ih može izmeriti i mapirati (transvaginalni ili transabdominalni pristup) i NMR. Histerosalpingografija, histerosonografija i histeroskopija se koriste kod submukoznih mioma, kaže prim.dr Bojović i naglašava:
– Lečenje mioma može biti različito i svakako se primenjuje individualni pristup, a on zavisi od životnog doba pacijentkinje i želje da zadrži matericu i/ili buduću plodnost, ali i od lokalizacije, broja i veličine mioma. Čekanje i redovne kontrole mogu biti jedan od vidova „lečenja“ kada se radi o miomima koji su asimptomatski. Treba napomenuti da samo mali broj ovih tumora zahteva lečenje. Upotreba hormonskih kontraceptivnih pilula baziranih na progesteronu može smanjiti rizik za dobijanje mioma.
Trudnoća i lečenje mioma
– Kada govorimo o intervencijama tokom trudnoće u smislu uklanjanja mioma, one mogu biti korisne samo u određenim specifičnim slučajevima. To je rana trudnoća kada su miomi veliki, kada brzo rastu i kada izazivaju ponavljajući bol. Međutim, rizik od komplikacija u trudnoći, uključujući pobačaj ili gubitak fetusa je od najveće brige. I ovde je neophodan individualni pristup. Ukoliko pacijentkinja pokušava da ostane u drugom stanju, neophodno je obaviti kompletnu procenu plodnosti pre nego se napravi plan lečenja mioma. Redovni ginekološki pregledi se podrazumevaju za sve žene u reproduktivnom periodu – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal prim.dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
