Koja analiza možda krije uzrok izostanka trudnoće kada je kod oba partnera naizgled sve u redu?

Nije redak slučaj da standardni nalazi ne mogu da objasne zašto do začeća ne dolazi čak ni uz pomoć asistirane reprodukcije, poput inseminacije (IUI) ili vantelesne oplodnje (IVF)

Kada se parovi suoče sa problemom neplodnosti, najčešće se traži uzrok u ženskom ili muškom reproduktivnom sistemu. U oko 40 odsto slučajeva problem se otkriva kod žene, u isto toliko kod muškarca, dok u preostalih 20 procenata testovi pokažu da je sve u redu a trudnoće ipak nema.

Narazjašnjeni slučajevi i neplodnost: Analize dobre, trudnoće nema?

Preporučujemo

Upravo takvi nejasni i nerazjašnjeni slučajevi predstavljaju najveću dilemu, jer standardni nalazi ne objašnjavaju zašto do začeća ne dolazi, čak ni uz pomoć asistirane reprodukcije poput inseminacije (IUI) ili vantelesne oplodnje (IVF).

U takvim situacijama ključnu ulogu može imati analiza fragmentacije DNK spermatozoida, poznata kao DFI (DNA Fragmentation Index).

Za razliku od klasičnog spermograma, koji meri broj, pokretljivost i oblik spermatozoida, DFI ispituje integritet njihove DNK. Može se desiti da je spermogram odličan, ali da je DNK u spermatozoidima previše oštećena da bi došlo do uspešnog oplođenja.

Šta nam govori DFI analiza

Što je DFI viši, to je veća verovatnoća da će doći do problema. U rasponu su od otežanog začeća prirodnim putem, preko slabijeg kvaliteta embriona, do češćih spontanih pobačaja... Statistike pokazuju da čak 40 odsto parova sa „neobjašnjenom neplodnošću“ zapravo ima povišen DFI.

Na osnovu procenta fragmentacije DNK, fertilizaciona sposobnost spermatozoida svrstava se u četiri kategorije:

• odlična (DFI < 15%)
• dobra (15–25%)
• loša (25–50%)
• veoma loša (> 50%)

Ako je DFI veći od 25%, šanse za uspeh inseminacije postaju minimalne, pa se preporučuje direktan prelazak na IVF ili, a kod još viših vrednosti, na ICSI (intra-citoplazmatska injekcija spermatozoida). Ovaj test tako može da odredi optimalan pravac lečenja. Kod nižih vrednosti može se pokušati inseminacija, kod srednjih IVF, dok kod vrednosti iznad 40% ICSI daje najveće izglede.

Šta utiče na fragmentaciju DNK?

Na fragmentaciju DNK utiču i unutrašnji i spoljašnji faktori. Unutrašnji su najčešće vezani za oksidativni stres i godine starosti muškarca (posebno nakon 45. godine), dok spoljašnji obuhvataju izloženost zračenju, hemoterapiju, upale, varikocelu, visoke temperature, pa čak i životne navike poput pušenja, gojaznosti, alkohola ili preduge apstinencije.

Zanimljivo je da jajne ćelije mlađih žena mogu delimično da poprave oštećenu DNK spermatozoida. Međutim, posle 35. godine ta sposobnost naglo opada, što dodatno komplikuje situaciju.

Šta možemo da uradimo za poboljšanje DFI?

Prevencija i tretman povišenog DFI svode se na promenu životnog stila, lečenje infekcija, uvođenje antioksidativne terapije, kao i češće ejakulacije koje smanjuju oksidativni stres na spermatozoide. U težim slučajevima, ICSI se pokazuje kao najefikasnija tehnika, jer omogućava odabir i direktno unošenje najboljeg spermatozoida u jajnu ćeliju.

Analiza DFI ne samo da može da pruži odgovor na pitanje zašto trudnoća izostaje kada svi standardni nalazi izgledaju uredno, već i da usmeri ka najefikasnijem koraku u daljem lečenju neplodnosti.